Томас Шиб: Немачка подржава европску перспективу Србије, а такође и Косова, али тешко је замислити да две земље приступају ЕУ без међусобног признања

Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка подржава европску перспективу Србије а такође жели да и Косово постане део Европске уније.

"У том процесу ми желимо да поплочамо пут ка чланству у ЕУ, а први корак ка томе је је нормализација односа Београда и Приштине", рекао је Шиб за РТ Војводине.

Одговарајући на питање шта конретно значи нормализација односа и да ли она подразумева међусобно признање, Шиб је рекао да о томе треба да се договоре две стране у преговорима.

"Важно је шта две стране желе да постигну, али тешко је замислити да две земље приступају ЕУ без међусобног признања".

Шиб је изразио оптимизам у погледу напретка у дијалогу Београда и Приштине. "Тешко је, али се може", истакао је немачки амбасадор.

Упитан о ставу европског изасланика за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака да председник Србије мора да донесе далекосежну одлуку по питању Косова и инсистирању на томе шта ЕУ нуди Србији заузврат, Шиб је рекао да нуди европску перспективу и чланство у ЕУ, што је за добробит народа и Србије и Косова јер ће ослободити велики економски потенцијал.

Отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ и решавање питања Косова су два паралелна процеса, рекао је Шиб одговарајући на питање да ли Србија може да отвори нова поглавља уколико пропадну разговори са Приштином.

Отварање поглавља искључиво зависи од степена напретка у реформама, истакао је он и оценио да је Извештај Евопске комисије о напретку Србије избалансиран и темељан.

Он се сложио са проценом ЕК да није постигнут довољан напредак у владавини права.

"Извештај ЕК треба да послужи Влади Србије као водич, мапа пута за даље спровођење реформи".

Шиб је рекао да је Немачка заинтересована за проширење ЕУ и да је преузимањем председавајућег оживела напоре у том правцу.

"Немачка је посвећени партнер Србије и подржавамо је на путу ка чланству у ЕУ, али је неопходна потврда о напретку у реформама".

О отварању поглавља одлучиваће 27 чланица Уније на сатанку који ће вероватно бити одржан крајем године, рекао је Шиб.

Он је међутим истакао да је много важније затварање поглавља.

Чак и ако неко поглавље није отворено треба радити на реформма у тој области јер ће се онда период од његовог отварања до затварања знатно скратити, рекао је Шиб.

(Бета)