Томас Шиб: Као приступни кандидат, Србија се обавезала да се прикључи спољној политици ЕУ, укључујући ту и одлуке о увођењу санкција

Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб изјавио је да је кључна порука немачког канцелара Олафа Шолца, који планира да од 10. јуна посети Србију и регион, показивање значаја Србије и Западног Балкана.

„Кључна порука наше интензивне дипломатије и званичних посета је следећа: Србији и државама Западног Балкана придајемо веома велики значај, њихова интеграција у ЕУ јесте и остаће наш циљ. Уосталом, нападачки рат Русије против Украјине је за све нас својеврстан тест, где морамо да покажемо да Европска унија и Западни Балкан стоје раме уз раме“, рекао је он у интервју објављеном на сајту београдског листа „Политика“.

Шиб је у вези с односом према Русији рекао да се Србија као приступни кандидат обавезала да се прикључи спољној политици ЕУ, укључујући и одлукама о увођењу санкција.

„Србија се већ прикључила санкцијама против Белорусије и подржала је одлуке Генералне скупштине Уједињених нација у погледу нападачког рата против Украјине, којим се крши међународно право. То су били значајни кораци. Сада је битно да се преузимају и други ставови ЕУ“, додао амбасадор.

На питање о томе што је председник Србије Александар Вучић недавно рекао да Србија неће за сада уводити санкције Москви, те "да ли има смисла наставити притиске на Београд у том правцу", амбасадор Немачке је одговори да "санкције представљају непосредну реакцију ЕУ на руски нападачки рат против Украјине и, у вези с тим, на ужасне повреде људских права и разарања читавих градова и стамбених квартова".

"Упозоравали смо Русију, заједно с нашим међународним партнерима" - наставио је Шиб - "да не нападне Украјину, а од самог почетка смо указивали на то да ће као реакција уследити опсежне привредне и финансијске санкције" који су већ "тешко погодиле руску привреду, а додатно дејство ће бити тек дугорочно видљиво".

Те мере су, подсетио је Шиб, усмерене на одговорна лица, на људе које их подржавају и на релевантне кључне секторе за Русију, као и на ограничавање могућности финансирања руске државе. Хуманитарна добра, као што су лекови и намирнице, не подлежу санкцијама. Амбасадор је рекао да "неће спекулисати" о томе какве последице могу да очекују Србију у случају неувођења санкција, и истакао да ће се пуно дејство санкција остварити "само ако наступамо заједно, изузетно је важно да европске земље иду тим путем јединствене. Подразумева се да то укључује и Србију".

Упутан о раду немачких компанија у Србији и да ли се може очекивати да се то настави, "имајући у виду тренутне политичке околности", амбасадор Шиб је рекао да из својих разговора с предузетницима из Немачке зна да, "с обзиром на руски нападачки рат против Украјине, помно прате став Србије и њену политичку и економску оријентацију".

"На крају крајева, компаније своју одлуку за Србију као погодну дестинацију за инвестиције морају да образложе својим муштеријама, које највећим делом потичу из ЕУ. За даљи процес приближавања Србије ЕУ, а и за њен економски развој, биће одлучујуће да ЕУ и њени приступни кандидати у овој тешкој ситуацији стоје раме уз раме и да бране своје заједничке вредности" - рекао је Шиб.

Амбасадор је пновио да се ради о томе да "сви пошаљемо поруку у истом правцу и да сви знају да се овај рат који је Русија започела ничим не може оправдати. На том темељу ће моћи да се настави и овај тренд који обема странама доноси корист".

Шиб је рекао да се ситуација на Косову и сада на истоку Украјине никако не могу упоредити.

"На Косову су од краја осамдесетих година етнички Албанци угњетавани и искључени из јавног живота. Међународна заједница држава је водила дуге преговоре који нису уродили плодом, чиме је безуспешно исцрпела сва средства за мирно решавање конфликта и спречавање хуманитарне катастрофе на Косову. Тек онда када су била исцрпљена сва средства дипломатије, НАТО се одлучио за напад на Југославију", рекао је немачки амбасадор.

По његовим речима, у Украјини не постоје, нити су постојале назнаке или докази за, по Москви, наводно угњетавање етничких Руса. А дипломатска средства за окончање рата у Донбасу ни приближно нису била исцрпљена.

"Проглашење независности Косова и тзв. народних република (руских, на истоку Украјине) се, такође, суштински разликује. Проглашење независности је искључиво могуће ако се притом не крши забрана употребе силе. Тако је било на Косову, које се од 1999. године налазило под управом мисије УН. Годинама се интензивно радило на томе да се за статус Косова нађе решење које би за обе стране било прихватљиво. Тек након што су се ти покушаји изјаловили, Косово је у фебруару 2008. године прогласило своју независност", додао је амбасадор.

Шиб је рекао да је одвајање сепаратистичких подручја Доњецк и Луганск изнуђено од стране Русије употребом војних средстава. Од 2014. године тамо није организован референдум, нити су организовани избори у складу с медународно прихваћеним стандардима, додао је немачки амбасадор у Србији.

Поводом најава немачких званичника да Берлински процес "треба да добије ново убрзање" и на питање о томе да ли иницијативу "Отворени Балкан" види као комплементарну, амбасадор је одговорио да је нова влада Немачке "одлучна да успешним резултатима Берлинског процеса иницираног 2014. године додаје нове", те је у ту сврху планиран самит у другој половини ове године.

"Подразумева се да учесници иницијативе 'Отворени Балкан' имају право да убрзају интензивирање сарадње и на тај начин убрзају реализацију циљева Берлинског процеса. Притом је важно да сви могу да се укључе у ову иницијативу и да могу да доприносе сопственим идејама", рекао је Шиб.

На питање листа о томе како бис оценио напредак Србије која "из Брисела добија и похвале и замерке" на спровођење реформи и европске агенде, амбасадор је одговорио да је владавина права кључна за процес приступања ЕУ и истакао да напредак у тој области, независно од тога, иде у корист грађана Србије.

"Покретањем правосудних реформи, о којима је 16. јануара и одлучено на референдуму, Србија је направила важан искорак – независно и ефикасно правосуђе је основни предуслов за функционисање правне државе. Сада је важно да се правосудне реформе и спроведу", рекао је Шиб и подсетио да "наравно, постоје и други изазови... у вези са слободом медија, борбом против корупције или суочавањем с прошлошћу".

"Тешко се подноси то што у Београду и даље има графита и шкрабања по зидовима којима се величају осуђени ратни злочинци" - рекао је немачки амбасадор.

(Бета)