Телевизија „Пинк“ у писму упућеном на више од 130 адреса, затражила међународну заштиту од „насилничког понашања и бруталних напада демонстраната и лидера опозиције“

Телевизија Пинк позвала је међународне организације, у писму упућеном на више од 130 адреса, да заштите све медије и уређивачку политику приватних медија у Србији од, како су рекли, „насилничког понашања и бруталних напада демонстраната и лидера опозиције“.

Заштита телевизије Пинк и њених новинара затражена је од међународних, невладиних организација, медијских асоцијација и ЕУ, писмом упућеним на више од 130 адреса, а како су навели, поводом "најаве опозиционог Савеза за Србију да ће у суботу, 6. априла упасти у просторије те телевизије".

Подсетимо, протест "Један од пет милиона" који је одржан у суботу у Београду, завршен је најавом да ће следеће суботе грађани шетати од зграде Владе до телевизије Пинк. На "велики марш" до Пинка грађане је у суботу позвао глумац и функционер Демократске странке Бранислав Лечић. Ни један од опозиционих лидера није јавно поручио да ће упасти у просторије те телевизије.

У писму, које је потписао Горан Гмитрић, главни и одговорни уредник Информативног програма Пинка, каже се да је реч по свему судећи о "јавном позиву на насилничко понашање и угрожавање сигурности запослених" у РТВ Пинк, наведено је на сајту те телевизије. Додаје се да "у прилог томе истичу примере бруталних напада и притисака на слободу медија у Србији од демонстраната и опозиционих лидера".

У писму се, како стоји на сајту, подсећа да су у септембру 2017. године новинарке РТВ Пинк Гордана Узелац и Мара Драговић, испред своје медијске куће, извештавале јавност о протестима присталица Двери, чији је председник један од опозиционих лидера садашњих протеста Бошко Обрадовић и да су "Узелац и Драговић физички тада нападнуте од демонстраната током извршавања новинарског задатка, а епилог напада био је потрес мозга и напрснуће ребара".

Подсетимо, на саслушању сведока одржаном 29. марта у том случају, сведочио је и вештак Бранимир Александрић у чијем налазу стоји да ударци, које су оне свакако задобиле, нису били јаки. "Обе повређене ударене су по једним ударцем, не тако снажним. То значи да се у конкретном случају не ради о јаком ударцу", навео је судски вештак на суду. Узелац није имала потрес мозга, нити је Мари Драговић поломљено ребро, наводи се у његовом медицинском извештају у који је лист Данас имао увид.

Пинк у свом писму подсећа на то да су учесници протеста и лидери опозиције 16. марта ове године упали у зграду РТС са тестером, додајући да су "насилничким понашањем покушали да уђу у просторије где се емитује Дневник, захтевајући да се уживо укључе у програм". Епилог овог напада, додаје се, било је застрашивање новинара, "уништавање просторија ове медијске куће и угрожавање безбедности свих присутних".

У писму се, како преноси пинк.рс, даље наводи да "један од лидера опозиције Драган Ђилас, бивши градоначелник и бивши председник Демократске странке, као и доскорашњи медијски могул, констатно врши притисак на независне новине Блиц, које су у власништву немачко-швајцарског издавача". Сајт Пинка је објавио да је "у прилогу писма достављен и принтскрин Ђиласових претњи".

Како преносе, у писму су навели да свакодневним јавним наступима опозициони лидери прете одузимањем фреквенције и смењивањем и хапшењем уредника и новинара након што они дођу на власт. "Њихове запаљиве изјаве и притисци, вешала и моторне тестере као симболи протеста, воде ка нападима на медије, чије им се извештавање не допада", наводи се у писму Пинка. "Њихова порука коју шаљу је да ће Србија, ако они дођу на власт, изгледати исто као у време када је њоме владао Ђилас, када су укинути сви независни медији и када је предложен један од најскандалознијих медијских закона, који је тада зауставила Европска унија. Све ове чињенице указују на то да најављени марш на ТВ Пинк, свакодневни притисци опозиционих лидера на медије који не желе да буду њихови портпароли, укључујући нимало демократска средства - вешала и моторне тестере, прете да изазову насиље и угрозе безбедност новинара и приватне имовине", стоји у писму које је потписао Гмитрић.   

(Н1)