Татјана Лазаревић: Одлука власти у Приштини о укидању динара део споразума из Брисела и део имплементације европског плана. Упркос јаким изјавама са обе стране, споразум из Бриселу се поштује и доследно примењује

 Уредница портала Коссев Татјана Лазаревић оценила је да последња одлука власти у Приштини о укидању динара на Косову представља део имплементације европског плана о овој територији, и да је све део споразума из Брисела. Оцењује да ова одлука Приштине није била изненађење, и због тога позива власти у Београду да одговори на најважнија питања у вези са овом темом.

„Волела бих да поставим питање председнику Вучићу, да ли је договорен, и како је договорен механизам о сарадњи две централне банке, Косова и Србије? Важно је чути и Брисел, да одговори на питање како се брзо спроводе ове одлуке? Како се на терену прилично брзо одвија трансформација све у косовске институције, претпостављам да ће и прилично брзо успоставити и механизам две банке“, истакла је Лазаревић.

Она укидање динара као облик плаћања на Косову види као политичку и монетарну меру Приштине. Она је подсетила да су косовске власти постигле сагласност о овој мери за међународном заједницом.

„Партнери са којима они разговарају признају косовску независност, и подржавају једну валуту на Косову. То је евро, иако, наглашавам, евро није званично уведена валута, али се користи“, каже она.

Говорећи о томе како ће се та одлука рефлектовати на грађане српске националности, она је рекла да су се запослени у државним фирмама још прошле године „охрабривали“ да сви они који имају рачуне у Комерцијалној банци, пренесу своје рачуне у Поштанску штедионицу. Имали смо проблем да добијемо званичну потврду, али је већ тада тако нешто могло да упућује да се „иза кулиса договарало о томе

Говорећи о томе како ће се та одлука рефлектовати на грађане српске националности, она је рекла да су се запослени у државним фирмама још прошле године „охрабривали“ да сви они који имају рачуне у Комерцијалној банци, пренесу своје рачуне у Поштанску штедионицу. Имали смо проблем да добијемо званичну потврду, али је већ тада тако нешто могло да упућује да се „иза кулиса договарало о томе“.

„Према договору из Брисела, нарочито када се говори о Заједници српских општина, треба да постоји једна финансијска институција, и ‘типовало’ се да ће то бити Поштанска штедионица“, објаснила је саговорница Н1.

Она је навела да је свима онима који пажљиво прате дешавања на Косову било јасно да ће се приштинске власти кренути у „лов на валуте“ након догађаја у Бањској.

„Ко је хтео да разуме ситуацију, могао је“, истакла је Лазаревић.

Указује да су постојала сазнања да се у Бриселу разговарало о укидању српских финансијских институција, и да је обавеза била да Београд до децембра ради на повлачењу динара.

Наглашава да је то основно питање властима у Београду, да ли су у Бриселу разговарали о потезима Приштине који су уследили од почетка ове године. Констатовала је да се упркос свим приговорима и јаким изјавама са обе стране, споразум из Бриселу поштује и доследно примењује на терену.

На питање какве ће бити директне последице промене динарског на ручуне у еврима, одговара: „Кад Запад каже ‘забринутост’ то се односи само на прелазни период, да ли ће бити довољно дуг, да може да се изврши прелазак валута. Кључни граничник за Запад је да на Косову буде мир, и то је основна њихова теза у вођењу политике овде. Један од разлога зашто је доведен СНС овде, односно десничари, је да се одржи мир, и неко ко гарантује да ће се све завршити мирно. И зато Запад брине како ће ова одлука погодити најсиромашније категорије становништва. А ту постоји основни проблеми за високу забринутост, пре свега за социјалне категорије“.

(Н1)