Početna strana > Hronika > Tanasije Marinković: Vučićev predlog referenduma o njegovom razrešenju - još jedna „neustavna ponuda“
Hronika

Tanasije Marinković: Vučićev predlog referenduma o njegovom razrešenju - još jedna „neustavna ponuda“

PDF Štampa El. pošta
utorak, 05. novembar 2024.

 Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković izjavio je danas da u važećem ustavnom poretku Srbije ne postoji mogućnost održavanja referenduma o razrešenju predsednika Republike.

Marinković je, u pisanoj izjavi Fonetu, objasnio da Ustav Srbije od 2006. godine i Zakon o predsedniku Republike propisuju da pre isteka vremena na koje je izabran predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika, dakle 84 parlamentaraca, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika, dakle najmanje 126 parlamentaraca, predočio je Marinković.

Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika, objasnio je Marinković.

Odgovor na pitanje zašto Aleksandar Vučić pominje referendum o sopstvenom razrešenju, uprkos tako jasnim ustavnim i zakonskim normama koje takav referendum isključuju, Marinković smatra da može dati samo Vučić, ali da se mogu pretpostaviti razlozi za tu „neustavnu ponudu“.

Prema tumačenju profesora, ovo nije prvi put da Vučić čini tu ponudu, iz čega se može zaključiti da on zaista veruje da takva institucionalna mogućnost postoji.

Iz svih tih izjava proizlazi da on zapravo referiše na Ustav Srbije od 1990. godine koji je predviđao mogućnost opoziva predsednika Republike na referendumu, tvrdi Marinković.

Prema odredbama tog ustava, dodao je, Narodna skupština je pokretala postupak ako se o tome izjasni najmanje dve trećine narodnih poslanika, a o opozivu predsednika Republike odlučivali su birači.

Ta „zamena ustava“ samo je još jedna potvrda da se predsednik Republike s prezirom odnosi prema Ustavu Srbije od 2006. godine, onim nad kojim je položio zakletvu, rekao je Marinković.

Omaška u njegovom rezonu svedoči o njegovoj antiinstitucionalnoj, populističkoj prirodi. Naime, on ne može da poima da bi o tome da li je povredio Ustav mogli odlučivati Narodna skupština i Ustavni sud. On smatra da je iznad tih institucija i da jedino može odgovarati građanima Srbije, tvrdi profesor.

Naravno, sve pod uslovom da on odlučuje o tome ko su građani Srbije, s obzirom na sve manipulacije s Jedinstvenim biračkim spiskom, i da on odlučuje o tome kakva će biti svest „odabranih“ građana Srbije, s obzirom na sve manipulacije u medijima s nacionalnom frekvencijom, rekao je Marinković.

Nije isključeno ni da je ideju o savetodavnom referendumu predsednik Republike našao u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi. Istina, taj zakon predviđa da Skupština može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem – savetodavni referendum, rekao je Marinković.

Marinković je naveo i da predsednik Republike previđa da Zakon propisuje i da, „prema vrsti akta koji je predmet izjašnjavanja građana, referendum može biti ustavotvorni, zakonodavni ili upravni“.

Nadležnosti Narodne skupštine da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti predsednika Republike za povredu Ustava, i da glasa o njegovom razrešenju spadaju u knjiške primere pravosudne (tužilačke i sudske) funkcije parlamenta, a pravosudni akti ne mogu biti predmet izjašnjavanja građana na referendumu, dodao je profesor.

Marinković ponavlja da ni slovo ni duh Ustava iz 2006. godine i odgovarajućih zakona ne dopuštaju arbitražni, uključujući tu i savetodavni referendum, na kojem bi građani presuđivali u institucionalnom sporu najviših organa državne vlasti.

Prema mišljenju Marinkovića, izjava predsednika Republike još nešto govori o njegovom načinu vladanja.

Iz nje jasno proizlazi ne samo da ne postoji institucionalni spor u Srbiji, što je opštepoznato budući da je nesporno da predsednikova stranka i njeni sateliti čine nadmoćnu većinu u Skupštini, već i da je predsednik spreman da ga fingira, rekao je Marinković, ilustrujući to izjavom Vučića „Mi ćemo da vam damo 126 glasova za većinu“.

I to sve zarad raspisivanja neustavnog referenduma. Dakle, još jedan primer od Aleksandra Vučića grube zloupotrebe institucija i kršenja našeg najvišeg pravnog akta, koji ga inače obavezuje da sve svoje snage posveti poštovanju i odbrani Ustava i zakona, i da svesno i odgovorno ispunjava sve svoje dužnosti, zaključio je Marinković.