Танасије Маринковић: Вучићев предлог референдума о његовом разрешењу - још једна „неуставна понуда“

 Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду Танасије Маринковић изјавио је данас да у важећем уставном поретку Србије не постоји могућност одржавања референдума о разрешењу председника Републике.

Маринковић је, у писаној изјави Фонету, објаснио да Устав Србије од 2006. године и Закон о председнику Републике прописују да пре истека времена на које је изабран председнику Републике мандат престаје ако поднесе оставку или ако буде разрешен.

Разрешење председника Републике може Народној скупштини да предложи најмање једна трец́ина народних посланика, дакле 84 парламентараца, ако сматра да је повредио Устав, а поступак за разрешење покрец́е се вец́ином гласова свих народних посланика, дакле најмање 126 парламентараца, предочио је Маринковић.

Уставни суд дужан је да у року од 45 дана од дана кад је покренут поступак за разрешење одлуц̌и о томе да ли је председник Републике повредио Устав. Ако Уставни суд одлуц̌и да је председник Републике повредио Устав, председник Републике се разрешава ако за његово разрешење гласају две трец́ине народних посланика, објаснио је Маринковић.

Одговор на питање зашто Александар Вучић помиње референдум о сопственом разрешењу, упркос тако јасним уставним и законским нормама које такав референдум искључују, Маринковић сматра да може дати само Вучић, али да се могу претпоставити разлози за ту „неуставну понуду“.

Према тумачењу професора, ово није први пут да Вучић чини ту понуду, из чега се може закључити да он заиста верује да таква институционална могућност постоји.

Из свих тих изјава произлази да он заправо реферише на Устав Србије од 1990. године који је предвиђао могућност опозива председника Републике на референдуму, тврди Маринковић.

Према одредбама тог устава, додао је, Народна скупштина је покретала поступак ако се о томе изјасни најмање две трећине народних посланика, а о опозиву председника Републике одлучивали су бирачи.

Та „замена устава“ само је још једна потврда да се председник Републике с презиром односи према Уставу Србије од 2006. године, оним над којим је положио заклетву, рекао је Маринковић.

Омашка у његовом резону сведочи о његовој антиинституционалној, популистичкој природи. Наиме, он не може да поима да би о томе да ли је повредио Устав могли одлучивати Народна скупштина и Уставни суд. Он сматра да је изнад тих институција и да једино може одговарати грађанима Србије, тврди професор.

Наравно, све под условом да он одлучује о томе ко су грађани Србије, с обзиром на све манипулације с Јединственим бирачким списком, и да он одлучује о томе каква ће бити свест „одабраних“ грађана Србије, с обзиром на све манипулације у медијима с националном фреквенцијом, рекао је Маринковић.

Није искључено ни да је идеју о саветодавном референдуму председник Републике нашао у Закону о референдуму и народној иницијативи. Истина, тај закон предвиђа да Скупштина може расписати референдум о питању од ширег знац̌аја из своје надлежности ради прибављања мишљења грађана о одлуци која треба да буде донета у вези са тим питањем – саветодавни референдум, рекао је Маринковић.

Маринковић је навео и да председник Републике превиђа да Закон прописује и да, „према врсти акта који је предмет изјашњавања грађана, референдум може бити уставотворни, законодавни или управни“.

Надлежности Народне скупштине да покрене поступак за утврђивање одговорности председника Републике за повреду Устава, и да гласа о његовом разрешењу спадају у књишке примере правосудне (тужилачке и судске) функције парламента, а правосудни акти не могу бити предмет изјашњавања грађана на референдуму, додао је професор.

Маринковић понавља да ни слово ни дух Устава из 2006. године и одговарајућих закона не допуштају арбитражни, укључујући ту и саветодавни референдум, на којем би грађани пресуђивали у институционалном спору највиших органа државне власти.

Према мишљењу Маринковића, изјава председника Републике још нешто говори о његовом начину владања.

Из ње јасно произлази не само да не постоји институционални спор у Србији, што је општепознато будући да је неспорно да председникова странка и њени сателити чине надмоћну већину у Скупштини, већ и да је председник спреман да га фингира, рекао је Маринковић, илуструјући то изјавом Вучића „Ми ћемо да вам дамо 126 гласова за већину“.

И то све зарад расписивања неуставног референдума. Дакле, још један пример од Александра Вучића грубе злоупотребе институција и кршења нашег највишег правног акта, који га иначе обавезује да све своје снаге посвети поштовању и одбрани Устава и закона, и да свесно и одговорно испуњава све своје дужности, закључио је Маринковић.