недеља, 29. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тамара Миленковић Керковић: У случају пројекта „Јадар“ интерес инвеститора проглашен за јавни
Хроника

Тамара Миленковић Керковић: У случају пројекта „Јадар“ интерес инвеститора проглашен за јавни

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 28. децембар 2024.

Професорка Економског факултета у Нишу Тамара Миленковић Керковић упозорила је да је у случају пројекта "Јадар" као јавни интерес проглашен интерес инвеститора, "што је суштина окупационог модела", а извесност од штете по Србију је очигледна.

Она је, на симпозијуму о међународно-правним аспектима владавине права и последицама по Србију тог пројекта, рекла да, ако Рио Тинто има добре намере и сигуран је да неће утицати на животну средину, да та компанија понуди осигурање лондонском Лојду, који то сигурно не би прихватио.

Миленковић Керковић је, због понашања власти у Србији, истакла да за Рио Тинто нема ризика, јер им је „извесност велика“, пошто је Закон о рударству и геолошким истраживањима писан за заштиту интереса инвеститора.

Мислим да се ти закони не пишу у Србији, они се само преписују и преводе на српски. Законски текстови су донети однекуд и то је суштина губитка наше политичке суверености, упозорила је она.

Миленковић Керковић је указала да тај закон предвиђа да се може експроприсати земљиште без сагласности власника „због јавног интереса“, као и да се може обавити истраживање до 100 метара од јавног објекта, попут школа и болница, и то без сагласности државе.

Тај закон, додала је она, кредибилност носиоца истражног права ограничава на измиривање дугова у ранијим истраживањима, а као закон тражи меницу, банкарску или корпоративну гаранцију, што није довољно, а циљ свега је минимизирање инвестиционог ризика, нема обавезе да се улаже у нешто друго, друштвено корисно.

Према њеном мишљењу, потребна је промена модела субвенција за инвестиције, формирање јаких институција за заштиту еколошких и људских права и животне средине, а та права би требало би да буду заштићена на судовима.

Без свега тога је рударење литијума негација правне државе, закључила је Миленковић Керковић.

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер