Швајцарски медији: Док ЕУ ћути Ердоган сахрањује демократију у Турској

 Хапшењем свог најопаснијег конкурента Екрема Имамоглуа, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је практично сахранио демократију у својој земљи, али у кризним временима када Турска постаје веома важна за Европу не мора да се плаши критика из Европске уније, пише швајцарска штампа.

Хапшењем Имамоглуа, градоначелника Истанбула и члана опозиционе партије ЦХП, Ердоган је „завршио свој пројекат – у Турској избори више не треба да имају никакав значај“, пише дневник Тагес-анцајгер, додајући да је било планирано да Имамоглу у недељу буде проглашен за председничког кандидата опозиције.

„Делује као да Ердоган својој земљи поставља питање: Јел стварно верујете да можете да одлучујете о томе када ћу ја отићи“, пише дневник. „Оно што Ердоган жели је вечити председнички мандат. А тактике попут ове су оно чиме се већ више од две деценије одржава на власти“, додаје Тагес-анцајгер.

Лист пише да је турски председник увек био спреман да због власти направи и корак више, али да овако далеко никада није отишао и да је то „кршење табуа које Турску ставља у ред земаља као што су Русија или Азербејџан“ у којима „још постоје избори, али сви унапред знају победника“.

„Ердоган је своје противнике напао најтежим оружјем којим располаже – правосуђем. Он је можда у стању да тражи мир са Курдима, али ће за целу Турску мир завладати тек када он једног дана не буде на власти“, закључује Тагес-анцајгер.

Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ) подсећа да Ердоган по уставу после истека трећег мандата 2028. године више нема право да се кандидује за шефа државе, али оцењује да много тога указује да тежи да распише превремене изборе, или да промени Устав.

„Ердоган и његове перисталице не желе ништа да препусте случају. Неколико дана пре хапшења, Имамоглуу је поништена факултетска диплома. Завршен факултет је један од предуслова за кандидатуру за функцију председника“, пише НЗЗ.

Ердоганов третман противника критичара и противника, према писању дневника, „већ дуго јача ионако велике сумње у његово поимање демократије“.

Лист подсећа да је Турска још пре више од 20 година, у време када је Ердоган био премијер, постала кандидат за ЕУ и да се тада обавезала и на поштовање демократије и владавине права, али да је због незадовољавајућег стања са владавином права и учесталог кршења људских права Унија пре неклико година суспендовала преговоре.

Уз оцену да обе стране знају да је чланство у Турске у ЕУ „врло невероватно“, НЗЗ додаје да су сада због рата у Украјини поново у жижу дошли турска одбрамбена индустрија и њене искусне оружане снаге.

„Ердоган поново држи дужу полугу. Због растућих сумњи у безбедносно-политички ангажман САД, Европа мора да се наоружава а Турска у томе може да да важан допринос. Због тога је мало вероватно да ће ЕУ убудуће инсистирати на више демократије и људских пррава у Турској, или чак подржати опозицију“, пише дневник.

„Ердоган зато примедби из Европе готово уопште не мора да се плаши. Он ће своје критичаре и противнике и убудуће моћи да угњетава или елиминише“, констатује НЗЗ.

(Бета)