Sudsko veće Specijalnog suda osudilo četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije

 Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB), na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić takođe je osuđen na 30 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Kurak je u bekstvu i presuda mu je izrečena u odsustvu.

U obrazloženju presude se navodi da je Radomir Marković isplanirao ubistvo i detlaje preneo Radonjiću, kojije angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo.

Radonjić je, kako se navodi, dva danapre ubistva dao usmenu naredbu o praćenju Ćuruvije, a potom i da muse iz minuta u minut prenose informacije o Ćuruvijinom kretanju.

Potom je dao nalog i da se Romiću preda beli golf u vlasništvu Resora DB-a, koji je u golfu, preko radio veze, slušao informacije o kretanju Ćuruvije, čime je omogućio da Romić i Kurak budu upoznati sa time, i time omogućio neposredno izvršenje dela.

Podsetimo, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji zastupa optužnicu, predložio je maksimalne kazne od po 40 godina, navodeći da je Ćuruvija mučenički stradao u borbi za istinu i bolju budućnost.

Ćuruvija nije imao šanse da preživi, rekao je Mandić, navodeći da je tadašnja vlast videla u njemu opasnog protivnika.

Odbrana optuženih je, u završnoj reči, tražila oslobađajuću presudu, smatrajući da Tužilaštvo nije dokazalo da su krivi, uz tvrdnju da je optužnica "plod mašte".

Prvooptuženi, nekadašnji načelnik DB Radomir Marković je rekao da je postupak pokrenut kako bi se sve loše što se u tom periodu dešavalo pripisalo toj službi i tadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću.

Presuda koju je izreklo Veće sudije Snežane Jovanović je prvostepena i na nju odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe.

Tužilaštvo je navelo u optužnici da je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999, na Uskrs, iz niskih pobuda po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti. Kao motiv se navodi želja da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao.

Prvooptuženi Marković se nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, zbog kazni izrečenih u predmetima Ibarska magistrala i Budva, kada su izvedeni atentati na Vuka Draškovića, kao i u predmetu ubistva Ivana Stambolića.

Prema nezvaničnim informacijama, Kurak je pre više godina otišao u Afriku i tamo organizovao lov na krupnu divljač.

Kurak i Romić su označeni kao neposredni izvršioci, tako što su Ćuruviji prišli neopaženo s leđa u haustoru ispred zgrade gde je živeo. Kurak puca, tvrdi tužilaštvo, automatskim pištoljem sa metar i po razdaljine a zatim prilazi i puca ponovo u glavu Ćuruviji koji je pao na zemlju.

Optužnica je podignuta posle iskaza u istrazi Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji je u vezu sa zločinom doveo, pre svega, Markovića.

Ulemek je na izdržavanju maksimalne kazne zatvora jer je osuđen u istim predmetima kao Marković, ali i za ubistvo premijera Zorana Đinđića i zločine Zemunskog klana.

U predmetu Stambolić-Budva, u kojem su osuđeni Marković i Ulemek, direktno je navedeno da je tadašnji predsednik države Slobodan Milošević dao nalog da se iz "niskih pobuda liše života pojedini njegovi politički protivnici".

Tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije saslušani su kao svedoci brojni pripadnici DB koji su učestvovali tog dana u tajnom praćenju da bi se proverila tvrdnja Tužilaštva da ih je Radonjić angažovao mimo pravila, kako bi imao podatke o njegovom kretanju.

Oni, navodi Tužilaštvo, nisu znali da je namera Radonjića da podatke dostavi izvršiocima.

Veliki deo postupka protekao je u svedočenju tih i drugih pripadnika DB, ali je priličan deo njih tvrdio da ne mogu precizno da odgovore na pitanja jer je prošlo puno vremena pa se ne sećaju.

Završnicu suđenja obeležila je neizvesnost da li će moći da se koristi jedan od najvažnijih dokaza Tužilaštva, koje tvrdi da podaci sa baznih stanica mobilne telefonije ukazuju da su neposredni izvršioci ubistva bili na lokaciji gde je Ćuruvija ubijen i u to vreme.

Veće je, odlučujući o predlogu odbrane, izdvojilo deo tih traka ali ih je Apelacioni sud vratio u spise predmeta.

Veće nije prihvatilo predlog odbrane da se u sudnici kao svedoci pojave i političari iz državnog vrha, u vreme kada se zločin dogodio, među njima i tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić.

Na predlog tužilaštva saslušan je kao svedok autor teksta u Ekspres politici Miroslav Marković, pod nazivom "Ćuruvija dočekao bombe", objavljen u vreme NATO bombardovanja.

U njemu se pozivao na govor supruge Miloševića, Mire Marković održan prilikom osnivanja Komiteta Univerzitetske levice Jugoslavije.

U optužnici je detaljno opisano ekonomsko uništavanje Ćuruvijinih listova Dnevni telegraf i Evropljanin kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o informisanju, neposredno pred ubistvo, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.

(N1)