Суђење групи Вељка Беливука: Окривљени Војислав Ђорђевић порекао умешаност у злочине. Сведок-сарадник Срђан Лалић детаљно описивао убиства

 Вељку Беливуку и члановима његове екипе, која се терети за бројна кривична дела, међу којима су и седам бруталних убистава, данас је настављено суђење пред Специјалним судом у Београду

18.15 Суђење је завршено за данас

Сведок сарадник Срђан Лалић своје детаљно излагање наставиће сутра.

За реч се јавио Миљковић који је затражио да суд дозволи да му адвокат дода одлуку судова у Француској и Италији, "јер сутра има рочиште пре подне и пред судом у Црној Гори", што је судија дозволила.

Бранилац Милоша Лукића Селака упитао је судију да ли може да дозволи боравак у Београду како би лакше стигао на суђења, с обзиром на то да му је мера притвора замењена мером забране напуштања боравишта. Судија је одговорила да наредна три дана, колико траје суђење ове недеље, Лукић Селак може да борави у престоници.

Суд је донео решење да се главни претрес прекида, а Лалић ће изношење свог исказа наставити сутра.

18.00 Лалић о убиству Гоксија

После признања убиства Глигоријевића, Лалић је признао да је учествовао у убиству Горана Величковића Гоксија.

Како је навео, од раније је знао да су Величковић и Беливук некада били пријатељи, у периоду када је Станковић био жив, а да га је Беливук неко време тражио због контакта са шкаљарцима. Када су вође групе сазнале да је у контакту са Бојаном Хрватином, намамили су га пошто су сазнали да тражи пиштољ да купи, измисли су лик с којим се Хрватин наводно дописивао око оружја и он је прихватио да погледа оружје.

- Вељко и Марко су нас окупили на стадиону, ту смо били Тешић, ја, Ђурић, Милош Будимир и детаљно су нам изложили план, како су испланирали да се све то реализује. Ако се не варам 2. августа Милош Будимир је узео "смарт" и код Ургентног центра смо га одвезли јер је ту требало да се нађу Хрватин и Величковић. Следећег дана, нашли смо се на стадиону, пешке смо Тешић, Беливук и ја отишли до паркинга, преко пута колског улаза за наш бункер. Ту је био "фијат добло", бели, то возило је Миљковић позајмио од неких млађих навијача. Милош Будимир и ја смо ушли у товарни део, и кренули смо ка кући у Ритопеку, али не до саме куће, него на једну ораницу на пар километара - детаљно је испричао како су извели отмицу а потом и убиство Величковића.

На главама су, како је навео, имали фантомке, а у рукама радио станицу, да би одржавали контакт са Миљковићем. Хрватин је, како је навео, покупио Величковића и довезао га до њих, под изговором да ту долази да купи оружје.

- Хрватин и Величковић излазе, Ђурић отвара товарни део и шчепа га за врат, народски речено "у крагну". Неко је рекао "поиција", то је био сигнал да излетимо, Величковић је био на земљи, Беливук га је ударио неколико пута у главу, ја сам му везао лисице и убацили смо га у товарни простор. Успут смо га испитивали, претварали смо се и даље да смо полиција, облепили смо му траком ноге, облепили смо му очи. Стигли смо у кућу у Ритопеку, ушли у гаражу и убацили га у скривену просторију. Био је најлон само на поду, Беливук га је још неколико пута шутнуо ногом на главу. Како смо му залепили и уста, почео је да кркља, одлепили смо, пљунуо је неколико зуба. Био је обучен у белу ланену кошуљу, тексас бермуде и браон антилоп ципеле. Кренуло је испитивање, ја сам узео армирачка клешта и заломио му нокат уз претњу да ће му бити ишчупани ако не да шифру за скај. Дао је, и Беливук је отишао са телефоном на спрат, јер у бункеру нема домета. Уста су му била слободна, рекао је да би хтео да види Вељка, пошто је већ схвато о чему се ради. Долази Вељко, скинули смо му повез са очију, почели су да разговарају, помињали су траву коју Горан није исплатио Вељку. Рекао је "ј*бига зајебао сам се, извини". Беливук је рекао да га нико више не удара и отишао. Разговарали смо с њим о навијачким темама, цени кокаина и слично. Иначе, Будимир је фотографисао неколико фотографија у међувремену, а после око сат и по до два касније ушли су Миљковић и Беливук. Миљковић је носио секиру, са великом држаљом, сигурно метар, са плавом оштрицом. Прозборио је пар реченица са Гораном. Рекао је "ајде Гокси, време је", Горан је питао "како да се наместим", рекао му је "на стомак". Замахну је јако секиром, једном, па други пут. Врат му је био одвојен од тела. Горан се достојанствено и храбро држао сво време. Вељко је онда узео секиру, раздвојио главу од тела, радвојио стопала, направио неколико фотографија, а онда су му крвљу на леђима написали "Кораћ пи.ка". Знао сам да ће бити убијен, али нисам очекивао да ће бити тако, био сам изненађен - испричао је, повремено испијајући воду сведок сарадник.

После језивог убиства, како је рекао, отишли су на стадион, где је Миљковић са Горановог телефона почео да се дописује са Исаковићем, Кимијем, Кораћем и чак им слао и фотографије, које су могли да погледају али су се аутоматски брисале чим их виде.

Миљковић им је, како је навео, чак и претио а онда када су контакти схватили да то није Горан, дао му је налог да телефон уништи.

После детаљног описа убиства Горана Величковића, Лалић је затражио пар секунди одмора.

- Јесте ли се уморили? Можемо да наставимо сутра? - питала је судија и пошто је одговорио да јесте, судија му је рекла да се врати на место и да ће са излагањем наставити сутра.

17.50 Лалић о убиству Александра Глигоријевића Пукија

- Мало касније, у јуну, на стадион долази Александар Глигоријевић, ког су звали Пуки, био је близак са Беливуком. Вељку и Марку прилази са причом како треба да буду ликвидирани на некој од наредних утакмица, и то из снајпера из зграде Стјепана Филиповића, како су ти момци ступили са њим у контакт и да продају ликвидаторе за 100.000 евра. Како би то поткрепио, донео је снајпер, који је и заплењен на стадиону. Беливук и Миљковић га одлажу, позивају Јанковића да га провери и то је Глигоријевићеву причу довело у сумњу јер је Јанковић рекао да нема домет из те зграде. Тада се посумњало да игра дуплу игру и да можда жели да намами Беливука и Миљковића - испричао је сведок сарадник и додао да су онда вође групе тражили да сиви "голф" озвучи и стави под њега ГПС уређај. Тај аутомобил су потом дали Глигоријевићу, како би видели шта смера.

- Беливук је пар дана касније дошао нервозан, јер је утврђено да Глигоријевић лаже. Утврдили смо његов контакт са Трајком, тада је донета одлука да је он издајник и да треба да буде ликвидиран - мирно и даље за говорницом сведочи Лалић, који је потом навео да су Беливук и Миљковић потом припадницима групе доделили задатке.

Глигоријевића су намамили тако што су му понудили марихуану на продају.

- Скинули су га у доњи веш. Причали су ми да им се клео да он нема везе са издајом и да ће се покајати када то схвате. Марко и ја смо се вратили, Марко Будимир ми је дао кесу у којој су били његов скај, каиш, ланац и сат. Ми смо продужили ка кући Милоша и Марка Будимира, пар стотина метара од њихове куће, у канал смо бацили сат, ланац и шналу од каиша. У њиховој кући у пећи смо спалили гардеробу - наставио је Лалић.

Он је, према сопственом признању добио задатак и да провери Глигоријевићев скај телефон.

Како је навео, у његовом телефону није успео да нађе било шта што би га компромитовало.

-Већ је било касно. Ушао је у ту кућу и није било могућности да одатле изађе - закључио је Лалић и објаснио да је те вечери први пут ушао у кућу у Ритопеку, када су га вође групе позвале да дође.

- Видим Беливука, био је мало узрујан, можда зато што је дуго знао Глигоријевића, био је ту Миљковић, Јанковић, били су крвави у комбинезонима. Рекли су ми да нису стигли да реализују последњу фазу, да одвезу џакове у реку и да им треба моја помоћ. Први пут сам тада ушао у гаражу. Видео сам пет или шест увезаних џакова, још један са фолијама, најлонима. Први пут улазим и у скривену просторију, видим је уживо. Мојим колима смо отишли, џакове смо утоварили ја, Вељко, Марко, Драганић и Милош Будимир џакове у гепек, а онда се одвезли до реке. Постоји проширење, на земљаном путу. Изашли смо, изнели џакове ка реци. Објаснили су ми да се џакови везују у пару, да би се држао баланс док се носе преко рамена. Пришли смо реци, једно 30-ак метара се пређе путем. Ту стајемо и мислим да су Милош и Драганић улазили у реку да проспу остатке Глигоријевића и то тако што један плитко уђе и са доње стране распара џак да садржај оде. У повратку смо, на пола пута, скренули лево кроз воћњаке и у једној ували где је сасушен поток, запалили оно што је остало. Драганић је увек носио ранац у ком је био бензин, батеријска лампа - испричао је Лалић како су после убиства Глигоријевића запалили џакове са траговима крви.

Миљковић је, како је навео, наредних пар дана са Глигоријевићевог апарата који су чували у бункеру на Партизановом стадиону, слао поруке његовим контактима. Један пријатељ је наводно посумњао и тражио фотографију, после чега је Миљковић угасио апарат.

Наложио је да се усагласи прича, ако неко дође да пита, да кажу да глуме изненађење, ако неко помене да је нестао и да се праве да ништа не знају.

17.45  О кланици у Ритопеку

- Миљковић је рекао да је на идеалној локацији, не мора да се пролази наплатна рампа, нема камера, рекао ми је да је та просторија идеална као приватни затвор, за убиства - рекао је Лалић за судском говорницом наводећи да му је Драганић испричао да је ту прво гајио марихуану у тој просторији, а да је онда ту кућу продао Миљковићу и Беливуку у замену за стан у стамбеном блоку на Звездарди, али да је нису превели на себе.

Износећи детаље непознате јавности, навео је да су му рекли и да је Звицер финансијски помогао Беливуку и Миљковићу да купе ту кућу, коју је како је рекао, Миљковић већ тада звао кланица и упозоравао стално да њена локација никако не сме да буде откривена.

17.30 Лалић о убиству Којића

- Миљковић нас окупља на стадион, мене, браћу Будимир, Немању Ђурића, Лазара Маринковића, Немању Симића и саопштава нам да његов кум Мирко Којић је велика претња по њега и може бити претња по све, због убиства на шинама и неких других ликвидација и да морамо да решимо. Нико није негодовао, нити се противио, нисам ни ја. Миљковић је био у контакту са Којићем и пласирао му је причу како га је полиција пресрела, ухапсила, да је формирана посебна група да их среди и да су га после пустили - рекао је он наводећи да је Миљковић то урадио да не би посумњао када га намаме.

- Намамио га је Јанковић, речено му је да иду да опсервирају неко лице. То је била фиктивна прича, речено му је да не носи телефон, само фото апарат. Одабран је паркинг у Радничкој улици, има доста растиња около, мрачан је и био је погодан. То вече, Милош Будимир је возио моју шкоду, ја сам био напред, позади Симке и Лаза. Заузели смо место на паркингу, а тог дана Марко Будимир и Марко МИљковић су довезли на паркинг ауди А5 и оставили га. Увече су довезли бели комби, иначе смо имали два која су стајала на паркингу, паркирали се. Јанковић је требао пешке да дође и да нам то буде сигнал да се позиционирао на локацију. Чекали смо двадесетак минута, било је хладно, два пута ми се чини да је изашао станар из објекта испред ког смо били паркирани. Ја сам имао радио везу, у рукама смо имали полицијске значке које нам је обезбедио Миљковић - испричао је како је отет други Миљковићев кум.

Како је навео, станару је пришао и рекао му да су они полиција.

- Убрзо нам је стигла информација да је на паркинг стигао мали градски ауто црвене боје, "дачија сандеро" или "рено клио" и претпоставили су да би то морао да буде Којић. Кренули смо у реализацију. Лазин задатак је био да да у случају да полиција крене ка паркингу он одвуче пажњу, да би ми купили време. Ми смо шкодом дошли до њега, излетели из аутомобила, ја прилазим са стране возача, Ђурић са сувозачеве, Миљковић нам га је представио као опасног човека који је учествовао у неколико ликвидација. Уз повике "полиција" лупали смо по стаклу, он је отворио, ја сам му ногу ставио на бутину, полугом на лево раме га извукао и уз помоћ Ђурића му везао лисице на леђима. Имао је сиву мајицу, пребацили смо је преко главе да му онемогућимо да види шта се дешава. Миљковић и Марко Будимир прилазе белим комбијем, ја и Ђурић предајемо Симкету Којића, он улази са Јанковићем - испричао је он и открио да је цео тај догађај испратила једна плава жена, која је седела у голфу.

Како је навео, они су га одвезли комбијем, а он је сео у "шкоду" и кренуо за њима. Марко Будимир је у "аудију", како је навео, био чистач у случају да наиђе полиција, како би комби могао да се удаљи, а његова да уколико полиција крене за њима, направи судар и онемогући их да приђу.

- Резервни план, у случају да наиђе полиција, је био да му убризгају из шприца цијанид и да га избаце из комбија. До тога није дошло. Цијанид је иначе био код Миљковића у џепу - откро је први пут Лалић.

Детаљно сведочећи о злочинима, како је навео, тада је први пут отишао до куће у Ритопеку а потом одмах кренуо назад и по налогу Марка Будимира сачекао га у Устаничкој.

- Вратили смо се у Радничку да пробамо да нађемо Којићев скај, јер није био код њега, мислили смо да није можда испао. Нисмо га нашли ни у возилу ни око возила, али смо у возилу нашли његову торбицу и фото апарат, однели смо их у канцеларију на стадиону. Нашли смо Којићева лична документа, уговор са рента каром за тај ауто и 800 евра. То је, како ми је речено, Миљковић поделио Драганићу и Смкету. Марко Будимир ми је рекао да ће остале ствари бацити са моста - признао је своју улогу и навео да зна да је Ђурић касније истог дана отишао опет до возила и нашао његов скај.

- Наредних дана сам имао прилике да видим Којићеве слике из скривене просторије у Ритопеку, био је везан траком, наочаре су му спале. Испричали су ми Марко и Будимир да су га прво давили продужним каблом, али је он пукао. Миљковић је казао како није лако убити човека, па је наставио да га дави остатком кабла и поломио му је врат. Испричали су ми да је сечење секиром и скалпелом трајало око шест сати, а онда су га самлели и бацилли у реку - рекао је Лалић, попио мало воде и наставио мирним тоном. 

17.10  Лалић о убиству Киће Марковића

- Негде крајем године смо били на утакмици Чукарички Партизан, на Бановом брду. Тада се одвојила једна група, окупљена око Киће Марковића. Дошло се до закључка да то може да буде велики проблем и да треба да се реагује. Сутрадан смо сазнали да су хтели да нас нападну, Миљковић је закључио да је најбоље ликвидирати га - открио је Лалић.

Миљковић му је сутрадан, како је навео, затражио да му позајми шкоду.

- Беливук и Миљковић су ми рекли да иду на састанак са Дејаном Лазаревићем. Када су се вратили, рекли су ми "упецали смо Кићу". Пар дана касније Миљковић ми је рекао да будем на неком јавном месту, испод неког видео надзора. Са интернет портала сам видео да је Марковић ликвидиран. После су ми испричали и да су Лаиновић, браћа Будимир и МИљковић. Ангажовали су Лаиновића, рекли му да обуче капут јер је имао већи стомак, да се спречи антрополошко вештачење. Користио је аутомонил шкода суперб, браће Будимир. Милош га је одвезао после у штек стан. Два дана касније, ако се не варам, Марко Будимир је ангажовао неке млађе момке да то возило униште и оружје - говорио је о још једном нерешеном убиству.

Лаиновић се после убиства, како је додао, крио у изнајмљеном стану у Устаничкој 216, где га је Кића Марковић обилазио.

- Отишли смо у Атину, тада нас је дочекао један млађи момак који нам је организовао апартман. Тамо је боравило двадесетак припадника кавачког клана, са планом ликвидације Дедовића, Стаматовића и Кожара. Првог или другог јануара одлазим, на захтев Вељка и Марка, поново у Атину. Био сам тамо неколико дана. Био сам у активном контакту са Лаиновићем. Он је био са Брашњевићем у Атини. Такође сам био на вези са два контакта - Карлос и Масон, како ми је представљено то су били Кашћелос и Звицер. Око Божића је избио проблем, потуклли су се са власником кафане и били су ухапшени. Посредовао сам у комуникацији и змеђу Звицера и Лаиновићеве мајке и његовог брата, који су такође користили Скај, звали су се Биг мама и Солун. Комуникација је била неопходна због координације око адвоката. Пуштени су иако су имали међународне потернице и речено ми је да је то плаћено око 100.000 евра - испричао је октивљени сведок.

Навео је да су детаљно описали како су ликвидирали Дедовића и Стаматовића. Неколико месеци касније, Лаиновић и Брашнић отишли су у Северну Македонију, где су остали неко време, а одатле су, наводно, пркео Косова крнеули за Србију.

- Један дан на стадиону Миљковић је од мене тражио да на фабричка подешавања вратим Скај апарате Лаиновићевог брата и мајке и да то оправдам техничким проблемом. Рекао ми је да је Лаиновић својеглав, да је умислио свашта, да може да буде опасан.Показао ми је слике покојног Лаиновића ког су ликвидирали наводно чланови кавачког клана. Раздвојили су Брашњевића и Лаиновића, а Лаиновића су убили хицем у главу. На слици се видео Лаиновић надувене главе, крвавог лица, испребијан. Лежао је на трави док су му ноге савијене у коленима било у рупи ископаној у земљи. Мене је то изненадило, имао сам високо мишљење о њему, извршио је две ликвидације, био је веома користан. После убиства у Атини требало је да Лаиновићу и Брашнићу буде исплаћено милион евра и Звицер је донео одлуку да свој четворици учесника буде исплаћено 250.000 евра - објаснио је Лалић.

Лалић је навео и да зна да је Лаиновић од тих пара купио нешто дроге, БМW 7 и сат ролеx, који су они који су га убили на КиМ узели као исплату, а БМW је како је навео Миљковић поклонио Марку Будимиру.

- Лаиновићева мајка је наредних месеци долазила на стадион, распитивала се о њему, новцу који је остао. Миљковић је наложио да се сви држимо исте приче, да је својеглав отишао да се нађе са неким својим пријатељем Аресом, који је био у Шпанији и да га је ту шкаљарски клан отео и ликвидирао - завршио је причу о још једном нерешеном злочину сведок сарадник.

16.50 - Пре него што почнем своје излагање, желим да се извиним породицама жртава због свега што је учињено и свега што ће морати овде да чују - рекао је на почетку.

- Вељка Беливука познајем дуги низ година, а од 2016. сарађујемо на пословима с дрогом. Миљковића сам упознао као његовог пријатеља, после убиства Александра Станковића. У том периоду сам учествовоао у пратњи и опсервацији више људи блиских шкљараском клану, који су били претња по живот Беливуку. У јануару 2017. године Миљковић и Беливук су тражили да им помогнем у опсервацији Властимира Милошевића, Миљковићевог кума, што сам ја и прихватио. Миљковић ми је објаснио да су у завади и да је Милошевић организовао да му се баци молотовљлев коктел на стан у Крњачи - рекао је Лалић на почетку и наставио:

- У јануару, једне вечери, одлазимо у 27. марта где је Милошевић живео са породицом. Њих двојица су стајали и чекали да неко не наиђе, а ја сам изнад задњег левог точка његовог аутомобила поставио ГПС уређај. Организовао сам тих дана и постављање камере преко пута стана Властимира Милошевића. У стану преко пута зграде, који је користио Никола Спасојевић је стајао уређај на ком смо гледали. За пар дана, имали смо целу његову рутину. Нисам знао да хоће да га убију, мислио сам да ће само да га повреде.

- Активно сам учествовао у анализи материјала и имали смо комплетне податке о његовом кретању. Нисам знао да ће да буде ликвидиран, мислио дам да само хоће да га повреде. О ликвидацији сам сазнао путем медијима, а Миљковић ми је касније причао да је то јутро једва успео да наговори Јанковића да крне с њим у извршење - истакао је.

Један од бранилаца рекао је да нема потребе да се слуша о том убиству јер је тај случај вћ пресуђен, али је Лалић објаснио да о томе говори да би објаснио како је сарађивао са кланом и да је неколико дана после тог кривичног дела напустио земљу, а у иностранству се бавио дрогом и постао је дистрибутор за апликацију Скај.

- Отворио сам фирму са седиштем у Прагу. Ја сам био власник, а мој пријатељи сарадник, а касније и члан групе је био директор. По изласку из затвора Вељка и Марка после убиства на шинама поново смо ступили у контакт и то путем Скај апликације. Договорили смо се да се видимо. Беливук је био спречен, али Миљковић и ја смо се договорили да се почетком 2019. видимо у Барселони. Тамо смо се срели и упознао сам Марка Будимира, Небојшу Јанковића, Луку Живановића и још једног момка за ког мислим да се зове Душко, али он је после ухапшен у Барселони због убиства Перуничића у Марбељи. Боравили смо у његовој кући која је била лабораторија за производњу сканка. Лука је обављао транспорт наркотика углавном за кавачки клан, али и за друге криминалне групе. Превозило се на десетине килограма наркотика по европским градовима - рекао је Лалић.

Он је истакао да му је у том периоду Миљковић рекао да се оснива криминална група ослоњена на кавачки клан, те да су преко Скаја комуницирали са Радојем Звицером и за њега обавили праћење једног лица.

- Већ крајем априла сам се вратио за Србију илегално прешавши границу код прелаза Хоргош. Наставио сам да се бавим продајом, упознао сам доста људи на стадиону. Симболично сам учествовао у трговини дрогом. У првом периоду Миљковић и Беливук су ми детаљно испричали о убиству Горана Михајловића. Показали су ми његове слике, неке од њих се налазе у оптужници, али ја сам видео и слике његовог угљенисаног дела. Детаљно су ми испричали да су га убили убризгавањем цијанида из шприца без игле у уста. Рекли су ми да су то урадили у некој кући, ја о њој нисам знао детаље, осим што сам раније видео слике из скривене просторије. Рекли су да је Михајловића намамио један од два брата ког касније упознајем на стадиону. Он је испрва на Скају био Џери, а касније Сантос, био сам у контакту с њим. За плац на ком је спаљен Михајловић сазнајем када сам се са Беливуком возио из Београда. Тада ми је показао ту кућу и плац - додао је.

16.45 Судско веће одбило је предлог браниоца Марка Миљковића да се окривљени сарадници Никола Спасојевић и Бојан Хрватин удаље из суднице док окривљени сарадник Срђан Лалић износи свој исказ.

Судија је још једном напоменула да Лалић може да чита тезе као подсетник, али да не може да чита свој исказ.

Адвокат Стефан Јокић упитао је зашто је промењена одлука суда, када је претходно речено да Лалић неће да користи ништа, "а сада одједном може да користи тезе". 

- Наравно да ће да склони свеску, али тезе сме да користи. Ево, ја ћу да погледам свеску да видим да ли су то тезе или не - рекла је судија.

Окривљени сведок Срђан Лалић уступио је судији лист папира за који тврди да се на њему налазе само тезе које би га водиле током давања исказа.

Лалић је прочитао заклетву и почиње са изношењем свог исказа.

15.50 Пауза од 40 минута

15.40 Када је Ђорђевић завршио са својом одбраном, судија је првог од окривљених сарадника позвала Срђана Лалића.

Лалић је за говорницу изашао носећи у рукама фасциклу са папирима, које је раширио чим је стао за говорницу, и напоменуо да ће његов исказ трајати неколико сати. Адвокати су одмах затражили да суд одлучи да ли може да користи белешке током давања исказа, па је веће направило кратку паузу, како би донели одлуку о томе.

Судско веће се вратило у судницу и саопштило да сматра да Лалић не треба да користи белешке, помоћу којих је, како је објаснио једино могао да се сети свих детаља.

14.50 - Један од оптужених Војислав Ђорђевић затражио је да изнесе сада своју одбрану, јер претходни пут није могао, јер како каже, није му било добро. Ђорђевић негира кривицу и додаје да жели "неоматано" да изнесе своју одбрану:

- Нисам члан никакве криминалне групе нити сам починио било које дело које ми се ставља на терет. Тачно је да сам у 21. маја 2021. дао своју такозвану одбрану у присуству браниоца Ненада Алексића. Желео бих да у целости повучем исказе које сам дао као неистините, нетачне и изнуђене исказе. Да бих појаснио зашто сам дао такве исказе морам да укажем на то под којим сам их околностима давао - рекао је он и додао да је био малтретиран:

- Мој отац је позвао мог браниоца, а адвокат је дошао у вечерњим сатима. Договорили смо се да не дајем никакав исказ. Нисам ни знао зашто сам ухапшен. Инспектори СБПОК су рекли да се везујем за Беливука. Браниилац је узео решење о мом задржавању. Када је изашао кренуле су претње од стране СБПОК. Више сати и је говорено како да дам исказ и кога да оптужим. Речено ми је да морам да дам тај исказ или ће моји родитељи да буду силовани. Рекли су да никада нећу изаћи из затвора, да никада нећу играти рукомет, а то је нешто за шта живим. Ако дам исказ, рекли су да ћу све то да избегнем и одмах да се нађем на слободи - казао је Ђорђевић.

Каже да је имао само 19. година у том тренутку и да се плашио за своју породицу и спортску каријеру. Истакао је да је члан клуба Партизан од 2013. и да никада није био у ситуацији да буде хапшен.

- У страху сам дао тај исказ, након чега су инспектори СБПОК позвали назад мог браниоца. Ја сам тада био сломљен и физички и психички. Нису ме тукли, не могу то да кажем  - рекао је Ђорђевић.

Војислав Ђорђевић је поновио да није члан било какве организоване криминалне групе нити да је чинио кривична дела. Партизаново сам дете од кад знам за себе. У мојој кући Партизан је традиција. Ишао сам на утакмице, организовано, преко клуба. Фудбалски клуб Партизан волим само као навијач, ништа више ни мање од тога - каже Ђорђевић и додаје да нема сазнања да постоји нека организована криминална група, да није био део ниједне и да није чинио никаква дела за њих.

 - Ја никада нисам размишљао о томе да будем криминалац! Ја органски не могу да поднесем криминал - истакао је он.

Ђорђевић ја казао да не зна за било какву СКАЈ апликацију, да је никада није користио и да први пут чује за њу на суду.

Истакао је да већину оптужених не познаје, осим петорице који су му пријатељи.

- Код мене у стану нису пронађени никакви криптовани телефони, дрога, оружје, нико у прислушкиваним разговорима не спомиње моје име, нити сам имао било какву комуникацију са осталим оптуженима - казао је он и додаје да Беливука и Миљковића познаје само као старије навијаче и да је као млађи имао само поштовање према њима, јер је то "елементарна култура".

- Били смо срећни када нам приђу, пруже руку, поздраве се. Ништа дубље са њима нисам имао. Немам ни њихове бројеве телефона - казао је он.

У једној тачки оптужнице терети се за отмицу И. С. Ђорђевић се позвао на исказ И. С. и рекао да И. С. нигде не говори да је био у тој групи.

- Сигурно је да сам тада био на стадиону, јер је август месец када мени почињу припреме за сезону. Сваке године дође 10-ак нових играча из различитих градова и те нове изведемо на ручак, на пиће. Тада смо нас 10-15 дошли на стадион, сели у ресторан да попијемо кафу, били смо ту највише сат и по времена. Према томе, И. С. нисам задржао било где и било када. Нисам могао да починим кривично дело отмице. У том ресторану се нису окупљали само навијачи, било је деце, окупљали су се фудбалери, ресторан је био отвореног типа, није био искључиво за навијаче - казао је он.

Казао је да И. С. познаје најдуже од свих. Казао је да се знају преко друштвених мрежа, да су се упознали пред утакмицу, али да га није нигде задржавао, нити везао...

Истакао је да И. С. познаје дуго јер је спавао на стадиону, али да није истина да га је тукао, везивао, отимао, а да је све то морао да призна јер су му претили породицом. Рекао је да је И. С. видео сутрадан после наводног напада и да на њему није приметио модрице нити повреде.

- Није ме питао за помоћ, да јесте ја бих му помогао. Знам да су му родитељи болесни, знам а је тражио паре, тако да знам да нема. Након тога се нисмо ни видели ни чули. Ја се извињавам свима о којима сам дао лажну изјаву - биле су речи којима је завршио одбрану.

Када је судија поставио питање, како је то добио информације од СБПОК и зашто се није браниоцу жалио на претње, одговорио је да му је "све време у глави била његова породица".

- Све са инспекторима се десило када је мој бранилац први пут отишао кући. Нисам био ни свестан шта причам. Инспектор је детаљно објаснио шта се десило и ја сам то поновио и из страха сам само добровољно потписао. Био сам уплашен. Хтео сам да кажем било шта и само да идем - одговорио је.

На питање браниоца Ненада Алексића да ли је имао бојазан и за спортску каријеру, одговорио је да је наредне сезоне требало да уђе у Први тим Партизана и "крене да игра Европу". Затим га је браниоц додатно питао да ли му је дато да чита неки текст са папира од стране инспектора, одговорио је да потврдно.

Он је додао да је ресторан који је у оптужници назван "базом" отвореног типа, да се степенице које воде на горњи спрат налазе у склопу ресторана и да нису одвојене никаквим вратима, као и да ресторану многи имају приступ, укључујући родитеље који чекају да деца заврше тренинге.

Истакао је да никада на оштећеном И. С. није видео никакве модрице ни повреде, као и да је био "ок расположен" када су се срели последњи пут.

Затим на питање браниоца да ли је некада затицао И. С. у просторијама ресторана у раним јутарњим сатима, одговорио је да га је видео бар 10-ак пута како у просторијама ресторана спава или се тек пробудио.

- Нисам приметио да су га оптужени које познајем малтретирали. Увек су седели са мном за столом, па и и тад да су били ту - рекао је Ђорђевић, а на питање да ли је раније познавао Филипа Ивановског, додао је да га је упознао тек на суду.

На питање судије који би мотив И. С. био да тако детаљно опише како је мучен и силован успротивио се адвокат Стефан Јокић, који је истакао да суд не може да пита окривљеног за мишљење, као и да И. С. још није саслушан, на шта му је судија више пута искључила микрофон.

На питање суда да ли је познавао неког од запослених ресторана, рекао је да зна Алексу Шејића који је био конобар, а који је после смене ишао на други посао.

Адвокат Никола Јерковић питао је да ли је неко од оптужених био присутан у "бази", односно ресторану, на шта је Ђорђевић одговорио да се не сећа да је ико од оптужених био присутан. 

14.45 - Владо Георгијев, коме се суди као припаднику клана Вељка Беливука и Марка Миљковића, први пут је дошао на суђење са слободе. На прошлом рочишту Георијеву је укинут притвор уз забрану напуштања града.

Подсетимо, њему и његовој супрузи ставља се на терет да су дали на коришћење своју кућу у Тршићу код Лознице управо Вељку Беливуку који је, како се наводи, са припадником своје групе на тој локацији држао и испробавао оружје које је наводно касније коришћено у кривичним делима.

14.30 - Вељку Беливуку и члановима његове екипе, која се терети за бројна кривична дела, међу којима су и седам бруталних убистава, наставља се суђење пред Специјалним судом у Београду!

Суђење је почело у 14. 30 сати, а како сазнајемо, данас би свој исказ требало да дају сведоци окривљени Бојан Хрватин, Срђан Лалић и Никола Спасојевић.

Како сазнајемо на лицу места, у Устаничкој улици и успред Специјалног суда у Београду је опсадно стање. Велико је присуство полиције и Жандармерије, а колона возила у којима се налазе оптужени стигла је у зграду суда.

Испред зграде су бројне новинарске екипе, а пристижу и адвокати.

Подсетимо, клан се терети за убиства Милана Љепоје, Александра Глигоријевића Пукија, Здравка Радојевића, Лазара Вукићевића, Горана Величковића Гоксија, Николе Митића и Горана Михајловића. Међутим, сумња се да је број жртава далеко већи.