Судија Уставног суда Владан Петров: Повреда заклетве, коју председник Србије полаже при ступању на дужност, не може бити основ одговорности. Заклетва, попут преамбуле Устава, носи морално-политичку, а не правну обавезност

 Судија Уставног суда Владан Петров оценио је да евентуална повреда заклетве, коју председник Србије полаже при ступању на дужност, сама по себи не може бити основ одговорности.

„Иако се њен текст налази у Уставу, она не производи никакву правну обавезу. Заклетва, попут преамбуле Устава, иако је и ова саставни део Устава, носи морално-политичку, а не правну обавезност“, рекао је Петров у ауторском тексту за лист Политика.

Он је рекао и да се оптужба да је повредио Устав не може темељити „на претпоставкама, медијским и сваким другим спекулацијама да је председник нешто урадио, да је нешто потписао, усмено или на било који други начин обећао“.

Петров, професор Уставног права на Правном факултету у Београду, није желео да анализира садржину политичког документа „који се назива европским, француско-немачким предлогом за нормализацију односа Београда и Приштине“.

„Иако се у свакодневном говору, на нашој јавној сцени, релативно често употребљава израз ‘неуставно деловање’ председника Републике, неуставни могу да буду само општи правни, не и политички акти који нису у сагласности са Уставом, о чему одлучује Уставни суд“, рекао је Петров.

(Бета)