Студија Европског парламента: Власт у Србији користи лажне вести против опозиције, држава спонзорише кампање дезинформација у којима примарну улогу играју ТВ „Пинк“ и таблоиди

У државама попут Србије, у којима политиком доминира једна странка, дезинформације и "лажне вести" теже да следе једну "партијску линију", служе интересима моћника и подривајући опозицију, показује најновија студија Одбора за спољне послове Европског парламента.

Дезинформације су ендемски и свеприсутан део политике на читавом Западном Балкану, без изузетка, тврди ово тело Европског парламента. Али, док се о дезинформацијама често расправља у контексту спољних претњи функционисању демократије, страни актери нису најважнији кривци у нашем региону.

У конкурентнијим политичким окружењима, попут Албаније и (донекле) Северне Македоније, дезинформације опортунистички користе све политичке фракције, тежећи краткорочним циљевима, а не дугорочним стратегијама.

"Међународни актери играју релативно малу улогу у ширењу дезинформација у Србији. Упркос томе што је један од централних дистрибутивних канала за транснационалне дезинформације у региону управо руски Спутњик Србија са седиштем у Београду", наводи се у анализи.

У српском медијском пејзажу доминирају Српска напредна странка (СНС) и председник државе Александар Вучић. Током последњих неколико година известиоци Европског парламента уочавају погоршање квалитета медијског извештавања, које карактеришу повољно извештавање и недостатак критичког става према Вучићу и његовим сарадницима, додаје се у документу.

Примарну улогу у кампањама дезинформација које спонзорише држава играју ТВ станице (истакнуто ТВ Пинк) и таблоиди, укључујући Курир, Информер и Српски телеграф, који имају значајан досег и користе се за одјек негативне кампање владајуће странке против опозиције, показује студија.

Анализа друштвених медија спроведена за ову студију у међувремену је открила да је низ националистичких публикација (Националист, Црвене Беретке, Интермагазин.рс, Санџачке) и неколицина угледних појединаца (укључујући политичаре и једног истакнутог економског аналитичара) имало посебно важну улогу у ширењу дезинформација.

Ове медије и појединце карактерише негативно извештавање о ЕУ, НАТО-у и западу уопште, док истовремено негују проруски дискурс.

Додатно, постоје наводи о великом броју лажних профила, група и страница на друштвеним мрежама који су коришћени за ширење дезинформација.

На пример, у априлу 2020. године Твитер је у Србији избрисао 8.558 Твитер налога, уз образложење да су то лажни профили повезани са владајућом странком.

Иако су кампање дезинформација које води Спутњик Србија истакнуте у целом региону, посебно у Босни и Херцеговини, на Косову, у Црној Гори и северној Македонији, оне нису посебно видљиве у самој Србији.

Чини се да су српске и руске државне поруке широко координисане на вишем нивоу.

Међутим, постојала су два значајна изузетка. Први је био 2016. године када је председник Вучић подржао тврдње да је руски ГРУ стајао иза покушаја пуча у Црној Гори, износећи осуде из Москве.

Други изузетак је био летос када је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова вулгарно оптужила Вучића да се "продао" Вашингтону због предложеног посла о економској нормализацији Косова. Владимир Путин се на крају извинио у њено име.

Генерално, чини се да се Спутњик Србије не укључује независно у српску политику на начин на који то чини у другим земљама региона. Међутим, он производи материјал који српски медији (и други у региону) могу пренаменити како би постигли своје циљеве.

Као таква, главница дезинформација у Србији има за циљ да обликује мишљење о изборима, јавним личностима или унутрашњу домаћу политику.

Дискурзивна поља на којима се воде ове битке, међутим, веома се разликују. Отприлике трећина прегледаних кампања усредсређена је на НАТО или ЕУ, трећина на последице југословенских ратова и послератног "помирења", а остатак на изборну политику и ЦОВИД-19.

И домаћи и страни актери користе дезинформације да поткопају кредибилитет Европске уније на западном Балкану, појачавајући и манипулишући постојећим поделама између "идеалиста ЕУ" (који су посвећени европском идентитету своје земље) и "реалиста ЕУ" (који се можда не противе интеграцији у ЕУ, али не верују да ће се вероватно догодити).

Иако су Кина и Турска активне на овом пољу, у напорима за дискредитацију ЕУ доминира Русија, која одржава широку инфраструктуру медијских манипулација широм региона.

(Нова економија)