Stratedžik marketing: Građani i elita za promenu Ustava

BEOGRAD – Za Ustav Srbije, koji je usvojen 2006. godine većinskom voljom naroda, sada bi glasalo svega 39 odsto građana, a da ga ne treba menjati smatra tek deset odsto građana i upola manji procenat političara koji su i učestvovali u njegovom donošenju, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje.

Istraživanje "Zašto ustav mora biti promenjen", koje je za Fond za otvoreno društvo sprovela agencija "Ipsos stratedžik marketing", pokazalo je jednu vrstu konsenzusa o potrebi da se ustav promeni, bilo u potpunosti, bilo u nekim njegovim delovima.

Veliki broj ispitanika - 42 odsto građana i 58 odsto političke elite smatra da promena Ustava mora biti tema ove izborne kampanje, a 60 odsto predstavnika elite ocenjuje da bi bilo korisno da se sa ustavnim preomenama krene u što kraćem roku nakon parlamentarnih izbora. U istraživanju su učestvovali građani Srbije iz 67 opština, kao i predstavnici političke, društvene i intelektuelne elite.

Primera radi, čak 76 odsto pripadnika elite i oko 50 odsto građana smatra da prelambula Ustava u kojoj se pominje da je Kosovo sastavni deo Srbije - više ne treba da bude deo tog akta.

Osim toga, čak 88 odsto građana uopšte i ne zna po čemu je ta preambula značajna, a 52 odsto njih, kao i 78 odsto elite slažu se da Ustav nije imao nikakav učinak na sprečavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova. Kada bi predstavnici elite danas ocenjivali ustav iz 2006. godine on bi na skali od jedan do pet dobio ocenu 2,8.

Samo 23 odsto građana i 25 odsto političara smatra da procedura donošenja Ustava nije bila manjkava, a 54 odsto građana i 59 odsto elite ističu da su neodržavanje javne rasprave i činjenica da je referendum za usvajanje Ustava trajao dva dana ozbiljne povrede procedure koje dovode u pitanje volju naroda.

Kada je u pitanju političko uređene države koje proističe iz Ustava, većina predstavnika elite (83%) i većina građana (60%) smatra da bi trebalo promeniti odredbu o poslaničkim mandatima i omogućiti poslanicima da njima sami raspolažu, a 77 odsto građana i 71 odsto elite slaže se da bi broj poslanika trebalo smanjiti.

U domenu pravosuđa, čak 58 odsto građana smatra da je sudstvo u Srbiji politizovano, a čak 73 odsto njih veruje da su na reizbor sudija 2009. godine uticale stranke i političari.

Zamiljivo je i da tek 26 odsto građana smatra da je sudstvo danas nezavisnije nego što je bilo u vreme komunizma, a 27 odsto nego u vreme režima Slobodana Miloševića.

Kada je reč o Autonomnoj pokrajini Vojvodina, većina građana (43%) i elite (40%) smatra da Vojvodina ima optimalnu autonomiju, dok 29 odsto elite i 16 odsto građana smatraju da je nivo autonomnosti premali. Takođe, za ukidanje autonomije založilo se samo pet odsto predstavnika elite i 11 odsto građana.

Kod državnih simbola Srbije, 70 odsto građana zna da na zastavi Srbije postoji kruna, dok pravi raspored boja zna tek nešto manje od polovine ispitanika. Većina građana, njih 67 odsto smatra da na grbu ne bi trebalo ništa menjati, dok bi simbolu četiri slova "S" nad aktulenim grbom prednost dalo 23 odsto građana i 19 odsto pripadnika elite.

(Tanjug)