Стјепан Месић: Размишљам о помиловању Мирка Норца

Председник Хрватске Стјепан Месић оценио је да му је најгори потез у два мандата било то што је хашког оптуженика генерала Анту Готовину позивао да се преда док је био у бекству, пише хрватски "Јутарњи лист".

У интервјуу "Медиа сервису" такође је најавио и могућност помиловања осуђеног ратног злочинца Мирка Норца, пише хрватски дневник.

"Тамо где постоје околности да човек може да очекује знак милости јер су испуњени неки услови којих није било у време изрицања казне, наступа институт помиловања. Ако се у то буде уклопио Мирко Норац или неко други, ја ћу реаговати", рекао је Месић.

Мирко Норац у Глини служи 12-годишњу затворску казну због злочина у Госпићу, а неправоснажно је осуђен и на седам година због злочина у Медачком џепу.

Бивши хрвтаски генерал се на ту пресуду жалио, па је у току поступак на Врховном суду.

Након што та пресуда постане правоснажна, Норац има право да тражи обједињавање казне.

Може се очекивати да ће му суд удовољити, па јединствена казна неће бити већа од 15 година, колика је максимална прописана казна за ратне злочине у Хрватској, пише "Јутарњи лист".

Норац је већ до сада одслужио више од осам година затвора, јер се добровољно предао 2001. године.

Хрватски председник је пре нешто мање од четири месеца донео одлуку о одузимању свих седам одликовања и признања Мирку Норцу "због поступања противно правном поретку и моралним нормама у Хрватској".

Говорећи да је због својевремног позивања хашког оптуженика Анте Готовине да се преда Хашком трибуналу доживео многе критике, Месић је рекао да ипак не би другачије поступио кад би имао прилику.

Разлог због којег је позвао Готовину да се преда, објаснио је Месић, било је настојање да се смањи штета за Хрватску у односима с ЕУ.

"Једино бих му на други начин послао поруку да води рачуна о себи и својој породици. Било би боље да се пријавио и добровољно отишао у Хаг, јер је могао да се брани са слободе", рекао је Месић.

У биографијама Мирка Норца, поред описа муњевитог напредовања од конобара до генерала, наводи се и да је у октобру 1991. године лично учествовао у масакру неколико десетака грађана српске националности у Госпићу.

Упркос томе, почетком 1992. добио је чин пуковника, а у јесен команду над 118. бригадом ХВ. Нешто касније је постао командант 6. (касније 9.) гардијске бригаде ХВ и учествовао у Операцији Масленица.

У септембру 1993. учествовао је у Операцији Медачки Џеп приликом које су, такође, почињени ратни злочини над српским цивилима.

Године 1994. Норац је именован алкарским војводом, а годину дана касније је учествује у Операцији Олуја. Рат је завршио с чином генерал-бојника, а годину дана касније именован је за команданта Книнског зборног подручја.

У јесен 2000. године, након доласка нове власти на чело Хрватске, Норац је заједно са 12 генерала потписао протест против "криминализације Домовинског рата" , односно настојања тадашњих хрватских власти да се почну процесуирати ратни злочини почињених од стране хрватских снага.

Стипе Месић је тада сву 12-орицу генерала присилно пензионирао, наводећи као аргумент недопуштено уплитање војних официра у политику.

С временом су почеле спекулације да Хашки суд намјерава затражити Норчево изручење од Хрватске како би му се судило за због масакра у Госпићу.

Против Норца је 8. 2. 2001. године издат налог за хапшење. Норац је замолио загребачку полицију да му омогући предају у Ријеци како би избјегао медије. Након што му је удовољено захтјеву је побјегао.

Норац се предао полицији 22. 2. након што је добио гаранције да ће му се судити у Хрватској, а не у Хагу гдје му је као максимална казна уместо 20 година претио доживотни затвор.

Суђење је одржано у Ријеци, а 24. 3. 2003. године Норац је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, поставши тиме први хрватски генерал који је од хрватског суда осуђен за ратне злочине.

Године 2004.  Хашки трибунал  је против Норца, као и против генерала Рахима Адемија и Младена Маркача, подигао оптужницу за злочине у Операцији Медачки Џеп. Годину дана касније МКСЈ  је посебном одлуком дозволио да случај преузме хрватско правосуђе.

Од пролећа 2007. се против три генерала водио поступак на загребачком Жупанијском суду.

Норац је проглашен кривим и осуђен на седам година затвора.

(РТС)