Стеван Дојчиновић: Офшор фирме крију право богатство Ненада Поповића; Оливер Глишић: Офшор пословање није противзаконито

 Министар Ненад Поповић пријавио је своје офшор фирме Агенцији за борбу против корупције, али се у његовој имовинској карти не може видети вредност имовине тих компанија која је процењана на 75 милиона долара, изјавио је уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић који је најавио да ће сутра објавити комплетну документацију о Поповићу из “Рајских папира”.

Група од 400 новинара из 67 земаља је у оквиру пројекта “Рајски папири”, открила 13,4 милиона тајних докумената за које тврди да представљају доказ о утаји пореза високих званичника и предузећа у свету. Учесник тог пројекта је и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) која је објавила да се међу 120 светских политичара који се оптужују за скривање имовине, помиње и име Ненада Поповића, министра у Влади Србије без портфеља, задуженог за иновације и технологије.

Главни и одговорни уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић објаснио је у Новом дану ТВ Н1 да су новинари тог портала из “Рајских папира” сазнали да је Ненад Поповић, у време када је био потпредседник Скупштине, контактирао једну агенцију за офшор услуге, јер је хтео да направи нову структуру офшор компанија које поседује и да их пресели на острво Ман и траст у Хонгконгу.

Дојчиновић истиче да су агенције које се помињу у “Рајским папирима”, за разлику од фирме Мосак Фонсека из “Панамских папира”, много чистији играчи, те да су проверавали своје клијенте, па тако и Поповића.

“Кад се јавио Поповић, односно његови агенти, нису му открили идентитет, само су навели 'Мр П.'. Из агенције су онда затражили његов пасош и кренули су да га истражују, и открили контроверзне послове које је радио у Русији. На крају се то много продужило и никада није формирао те фирме”, навео је Дојчиновић и објаснио да поменути послови Поповића у Русији укључују изградњу Путинове палате, изградњу олимпијског насеља у Сочију коју је пратила велика афера, као и сарадњу са контроверзним бизнисменом Марком Ричом, власником компаније Гленкор.

Коментаришући деманти Поповића, Дојчиновић је рекао да министар заправо ништа није негирао, већ се сакрио иза “игре речи”. Поповић има серију офшор компанија на Кипру и једну на Девичанским острвима које је пријавио и Агенцији за борбу против корупције, подсећа Дојчиновић и каже да је вероватно зато Поповић навео да је све своје фирме регистровао у Европи и Русији, али то и даље не мења чињеницу да се ради о офшор зонама.

Процењена вредност имовине Поповићевих компанија је 75 милиона долара, а њихова тржишна вредност 100 милиона долара, и то је процена коју је за самог Поповића урадила глобална компанија ПWЦ, објашњава Дојчиновић, али истиче да се те вредности не могу видети у имовинској карти министра у Агенцији за борбу против корупције, јер је у њу уписана само номинална вредност поменутих компанија, али не и вредност њихове имовине.

“Имовинска карта не говори много о богатству, оно што је битно јесте не само колико је он богат, већ да се мало више сазна о тим пословима - како су настали, чиме се баве, итд. Оно што ми је занимљиво у вези са Агенцијом је да је та номинална вредност компанија јако мала. Његови послови процењени су на преко 70 милиона долара, а свака од фирми има номиналну мању вредност (…) Ту нећете видети велику кућу коју има у Русији, а која се води на фирму”, наводи уредник КРИК-а.

Суштина није, како каже, да ли су ти послови легални ли не, већ да се разоткрију тајне. “Највећи проблем је што се офшор зоне користе да се сакријете иза тих фирми. То је најбољи начин да се сакријете. Ми разоткривамо имена моћних људи који ту стоје, а државни органи утврђују има ли кршења закона”, поручује он.

Поповић је најзвучније име из Србије у “Рајским папирима”, али ту има још занимљивих имена, навео је Дојчиновић и додао да ће се КРИК у наредном периоду детаљније бавити тим темама, а већ сутра ће објавити комплетну документацију о министру Поповићу.

Офшор пословање није противзаконито

Гост Новог дана био је и адвокат Оливер Глишић који је објаснио да је у постојећем праву офшор пословање дозвољено, и да је једина законска обавеза да власништво у страним компанијама пријавите Пореској управи.

До оснивања компанијама у офшор зонама, како каже, долази због тзв. пореске оптимизације. “То није утаја пореза. Стандард закона је нижи него стандард морала, и велико је питање да се то доведе у неки баланс. То није противзаконито, можете да оснујете фирму и у центру Лондона која има офшор статус”, навео је Глишић и објаснио је да је суштина офшор компанија у томе да капитал остаје ван домашаја јурисдикције земље чије држављанство имате.

И то што је у Агенцији за борбу против корупције уписана само номинална вредност офшор компанија министра Поповића није противзаконито, јер је власник обавезан да декларише само номиналну вредност, док вредност имовине компанија не мора ни да зна, објашњава гост Новог дана.

Глишић наводи и да је Кипар раније био најпопуларнија офшор дестинација у Србији, нарочито што је још од 90-их са Србијом имао споразум о избегавању двоструког опорезивања. Од 2010. године се, међутим, Кипар гаси као офшор зона и већина компанија се сели из те државе.

Сада је, како каже, све актуелнија Малта која нуди концепт економског држављанства, односно пасош у замену за инвестиције у ту земљу.

“У свету је у току такмичење у привлачењу инвестиција. И фирме које инвестирају у Србију су ослобођене пореза на добит у првих 10 година, то је нека врста офшор статуса који није дефинисана кроз компанијско право”, објашњава он.

Глишић додаје и да док год су прописи у свету такви какви су, нема места велику сисемску истрагу о офшор пословању.

Каже да није изненађен што нема много политичара у “Рајским документима” јер је у свету актуелан концепт политички експонираних личности, и велике компаније имају упутство да политичарима не дозвољавају удео у компанија које имају офшор статус.

(Н1)