Stefano Sanino: Beograd ima mesec i po dana da ukine paralelne institucije

Evropski savet će odluku o dodeljivanju datuma doneti na osnovu dva izveštaja. Jedan će, o dometima u dijalogu Beograda i Prištine podneti visoka predstavnica EU Ketrin Ešton. A drugi će o reformi pravosuđa, ispunjenju Kopenhaških kriterijuma i drugim reformama podneti Evropska komisija, rekao je za "Blic" Stefano Sanino, direktor Direktorata za proširenje.

Sanino tvrdi da je april ključan za odluku da li će Srbija dobiti datum, što znači da beogradski pregovarački tim ima svega mesec i po dana da postigne dogovor o ukidanju paralelnih institucija, pre svega bezbednosnih struktura na severu Kosova, da utanači nadležnosti buduće zajednice srpskih opština, o čemu su premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači tek počeli pregovore prošle nedelje, ali i da pronađe način kako da primeni dogovore o ličnim dokumentima, tablicama na kolima i naplati carina, što još nije rešeno do kraja i o čemu se vode pregovori na nivou tehničkih timova.

Prema nezvaničnim informacijama, tokom pete runde pregovora u načelu je dogovoreno na koji način će se transformisati policija i sudovi Srbije koji funkcionišu na KiM, što je ključni zahtev Nemačke. Osnovna mana ovog dogovora je što podrazumeva da ga sprovede Euleks u koji Srbi nemaju poverenja od kako je ova misija EU počela da prevozi albanske carinike na granicu do Brnjaka i Jarinja. Takođe je dogovoreno u načelu da se izbori u srpskim opštinama na severu održe po kosovskim zakonima do kraja godine, s tim što bi ih sproveo OEBS. Srbi na severu KiM za sada odbijaju taj scenario.

- Nijedan sporazum koji je do sada postignut nije do kraja precizan i to je namerno tako ostavljeno da bi Priština i Euleks mogli da tumače tekst kako im odgovara - rekao je za “Blic” Krstimir Pantić, zamenik direktora Kancelarije za KiM.

Nisu u potpunosti dogovoreni ni tehnički i logistički detalji oko oficira za vezu, a datum odlaska u Prištinu Dejana Pavićevića stalno se prolongira.

- Još nije utvrđen tačan datum. Neophodno je utvrditi još neke tehničke detalje pre nego što oficiri za vezu počnu sa radom - rekao je juče za “Blic” Pavićević.

Od Beograda i Prištine se očekuje i da postignu dva nova sporazuma: o struji i telefonskom broju. Pregovori nisu nimalo jednostavni jer su u pitanju strateški resursi u koje je država Srbija uložila milijarde evra mahom iz inostranih kredita koji se još vraćaju. Pitanje je kome će pripasti trafostanica Valač, brana i jezero Gazivode kod Zubinog Potoka, koji su na severu KiM. Međunarodna zajednica insistira da to bude kosovska imovina jer Kosovo kao država ne može da opstane ako bude energetski zavisno. Ni pitanje telefona nije samo političko pitanje, već pitanje finansija, prava na licence i državne resurse. Inače, procena je da je ukupna vrednost nepokretnosti na koje Srbija polaže pravo oko 220 milijardi dolara.

Beograd brani državnu strategiju da je neophodno formiranje zajednice srpskih opština koja bi imala zakonodavnu i izvršnu vlast. Iako bi Beograd najviše voleo da ta zajednica opština ima svoju skupštinu i premijera, pitanje je da li nešto što međunarodnu zajednicu podseća na Republiku Srpsku može da bude ostvareno.

(Blic)