Стефано Санино: Београд има месец и по дана да укине паралелне институције

Европски савет ће одлуку о додељивању датума донети на основу два извештаја. Један ће, о дометима у дијалогу Београда и Приштине поднети висока представница ЕУ Кетрин Ештон. А други ће о реформи правосуђа, испуњењу Копенхашких критеријума и другим реформама поднети Европска комисија, рекао је за "Блиц" Стефано Санино, директор Директората за проширење.

Санино тврди да је април кључан за одлуку да ли ће Србија добити датум, што значи да београдски преговарачки тим има свега месец и по дана да постигне договор о укидању паралелних институција, пре свега безбедносних структура на северу Косова, да утаначи надлежности будуће заједнице српских општина, о чему су премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи тек почели преговоре прошле недеље, али и да пронађе начин како да примени договоре о личним документима, таблицама на колима и наплати царина, што још није решено до краја и о чему се воде преговори на нивоу техничких тимова.

Према незваничним информацијама, током пете рунде преговора у начелу је договорено на који начин ће се трансформисати полиција и судови Србије који функционишу на КиМ, што је кључни захтев Немачке. Основна мана овог договора је што подразумева да га спроведе Еулекс у који Срби немају поверења од како је ова мисија ЕУ почела да превози албанске царинике на границу до Брњака и Јариња. Такође је договорено у начелу да се избори у српским општинама на северу одрже по косовским законима до краја године, с тим што би их спровео ОЕБС. Срби на северу КиМ за сада одбијају тај сценарио.

- Ниједан споразум који је до сада постигнут није до краја прецизан и то је намерно тако остављено да би Приштина и Еулекс могли да тумаче текст како им одговара - рекао је за “Блиц” Крстимир Пантић, заменик директора Канцеларије за КиМ.

Нису у потпуности договорени ни технички и логистички детаљи око официра за везу, а датум одласка у Приштину Дејана Павићевића стално се пролонгира.

- Још није утврђен тачан датум. Неопходно је утврдити још неке техничке детаље пре него што официри за везу почну са радом - рекао је јуче за “Блиц” Павићевић.

Од Београда и Приштине се очекује и да постигну два нова споразума: о струји и телефонском броју. Преговори нису нимало једноставни јер су у питању стратешки ресурси у које је држава Србија уложила милијарде евра махом из иностраних кредита који се још враћају. Питање је коме ће припасти трафостаница Валач, брана и језеро Газиводе код Зубиног Потока, који су на северу КиМ. Међународна заједница инсистира да то буде косовска имовина јер Косово као држава не може да опстане ако буде енергетски зависно. Ни питање телефона није само политичко питање, већ питање финансија, права на лиценце и државне ресурсе. Иначе, процена је да је укупна вредност непокретности на које Србија полаже право око 220 милијарди долара.

Београд брани државну стратегију да је неопходно формирање заједнице српских општина која би имала законодавну и извршну власт. Иако би Београд највише волео да та заједница општина има своју скупштину и премијера, питање је да ли нешто што међународну заједницу подсећа на Републику Српску може да буде остварено.

(Блиц)