Стефан Каргановић: Доживотна робија Здравка Толимира продужетак суноврата Трибунала

Казна на доживотну робију коју је претресно веће Хашког Трибунала изрекло генералу ВРС Здравку Толимиру представља продужетак професионалног суноврата те установе после ослобађајућих пресуда Готовини и Маркачу за Операцију Олуја у Крајини и Рамушу Харадинају за злочине почињене на Косову.

На основу натегнутог и слабо аргументованог резоновања, двотрећинском већином, и упркос издвојеном мишљењу и разорној критици судије Приске Нијамбе из Замбије, претресно веће је прихватило скоро све наводе оптужнице везано за наводно деловање генерала Толимира у оквиру операције која је резултирала заузимањем енклава Сребреница и Жепа у јулу 1995. године. На тај начин, и ово претресно веће Хашког трибунала потврдило је још једном не само континуирану сарадњу између Суда и Тужилаштва, већ и чињеницу да се оба одељења хашке Инквизиције скоро увек налазе на истој страни.  Њихов задатак је да буду на услузи политичким интересима међународних структура које су Трибунал формирале да би се тиме прогону њихових противника дао  привид правне утемељености.

Насупрот стандардним и сервилним закључцима већине у вези са догађајима у јулу 1995. стоји блиставо написано издвојено мишљење судије Нијамбе које га, тачку по тачку, разноси у парам-парчад и које представља једини професионално озбиљан део првостепене пресуде у предмету Толимир. На основу анализе доказа предочених током суђења, судија Нијамба непобитно утврђује  неоснованост централних тачака оптужнице које се односе на наводне удружене злочиначке подухвате везано за масовно убијање и присилно измештање цивилног становништва. Поред тога, она одбацује лажно сведочење сведока-сарадника Момира Николића на чијим опортунистичким измишљотинама почива велики део чињеничких налаза већине, истиче да је до 3.000 мушкараца настрадало не као последица стрељања већ легитимних борбених дејстава за време пробоја колоне 28. дивизије из Сребренице према Тузли, и подвлачи да расположиви докази указују на то да је убијање одређеног броја ратних заробљеника било „дело мале групе појединаца који су поступали без овлашћења и у тајности“, а не одлука војног или политичког врха Републике Српске. Она је зато захтевала да генерал Толимир буде – ослобођен.

Мада долази из Замбије, са некадашње колонијалне периферије данашње Европе, у складу са најбољим традицијама некадашње европске правне науке и праксе у свом издвојеном мишљењу у предмету Толимир судија Нијамбе је очитала спектакуларну интелектуалну лекцију изопаченом савременом  правосуђу својих бивших колонијалних господара.

(НСПМ-Историјски пројекат Сребреница)