Хроника | |||
Српска опозиција: Проглас о бојкоту избора 21. јуна; Вукадиновић: Сада је јасно зашто се Вучићу журило - очигледно се интензивно пакује неки споразум између "Београда и Приштине" |
петак, 19. јун 2020. | |
„Ми, опозиционе странке, покрети, групе грађана, локални фронтови и савези, који бојкотујемо ове лажне и намештене изборе, позивамо све грађане, који држе до свог достојанства, своје породице, поштења, стручног, моралног и политичког интегритета, да у недељу 21. јуна не изађу на изборе.
Овај позив шаљемо МИ, који смо одржали реч и остали доследни у поштовању Споразума са народом, којим смо преузели обавезу за заједничку борбу за слободне медије, слободне и поштене изборе и супротстављање насиљу и свакој врсти екстремизма који спроводи владајући режим. Изаћи на овакве изборе ПОД БИЛО КАКВИМ ИЗГОВОРОМ И ОПРАВДАЊЕМ било би равно давању легитимитета аутократском режиму Александра Вучића и наставку разарања Србије“. Након читања прогласа, окупљеним новинарима обратили су се председавајући Савеза за Србију Драган Ђилас, народни посланик Ђорђе Вукадиновић, народни посланик Јован Јовановић, председник Државотворног покрета Слободан Самарџић, представница "Слободне Србије" Лидија Мартиновић и лидер Покрета за преокрет Јанко Веселиновић. Вукадиновић: Сада је јасно зашто се Вучићу журило - очигледно се интензивно пакује неки споразум између "Београда и Приштине" "Чули сте у овом прогласу оно што има најважније да се каже. Сви стојимо иза тога, без обзира на то колико иначе нисмо истомишљеници по многим питањима", рекао је Ђорђе Вукадиновић. Као што знате, и то није тајна, ја нисам био неко ко је био одушевљен бојкотом. Ја сам био неко ко је максимално уложио труда и енергије и скоро све до мазохизма улагао у институционалну борбу и деловање у парламенту. Тако да, како бих рекао, нико ми заиста не може замерити да нисам покушао, и да нисам веровао да је потребно и тај пут испробати. И показати и себи, и пријатељима, јавности, медијима – шта су границе тог приступа. У том смислу, кажем, да је било који од овде поменутих фактора само на снази, већ би било довољно да се на ове изборе не изађе – само епидемиолошки, само демократски, или само институционални. Ово што смо чули и што је чињеница, а није ствар интерпертације неке „пакосне опозиционе странке“, да су се изборни закони мењали не у години пред изборе, не два месеца пред изборе, него два дана пред почетак изборне кампање – па чак и у самој изборној кампањи. Нема тог оправдања и образложења којим се то може оправдати. Потпуно је јасно да се, а сада знамо и због чега, Александру Вучићу и режиму Српске напредне странке журило да те изборе окончају, не због Устава и процедуре (јер сви знамо и видимо колико хају за Устав и процедуре), него због онога што треба да се догоди 27. јуна у Вашингтону. И очигледно је да се интензивно пакује неки споразум између, како они кажу „Београда и Приштине“, односно како сви други кажу „Србије и Косова“. То је додатни разлог због кога у припремним радњама за тај састанак и за тај споразум поготово – не треба саучествовати, чак и да нема свих ових, поменутих, институционалних, демократских и здравствених разлога за неучествовање. Ми старији, искуснији знамо цену ванинституционалног деловања. То није лако, није једноставно и није сјајно. Али ће на неки начин то бити и тест и искушење за све оне који истрајавају у овој борби, различити, али сложни у овом кључном ставу да је потребно борити се и изборити за демократију, права, и слободе медија, говора и грађана у Републици Србији. У томе смо сложни, а у свему другоме ћемо се спорити, ако Бог да, у неком слободном парламенту, у слободној Србији. Хвала. (НСПМ) |