Шредер: Од оног што је Вучић посејао у Србији моћи ће једног дана да се направи добра жетва; Вучић: ЕУ ће опстати и биће и даље најбоље место за живот на свету

 Премијер Александар Вучић позвао је бившег немачког канцелара Герхарда Шредера да помогне Србији у привлачењу нових инвеститора из Немачке, целе Европе, са Запада, али и са Истока.

Временом, саветовање је прешло у искрено пријатељство, а близак однос види се док разговарамо са њима у згради "Геозавода", једној од најлепших у Београду. Пре разговора, Шредер, канцелар Немачке од 1998. до 2005, гледао је велику мапу будућег "Београда на води". Види тај пројекат као важан за будућност Србије.

Које су предности Србије у односу на друге земље региона?

ШРЕДЕР: Видим три предности које Србија има. Прва предност је један врло добро и квалитетно образован тим младих људи који води државу и који су европски оријентисани. Дакле, тај сјајни образовни ниво је прва предност. Друга предност је инвестициона клима која постоји и која је врло повољна, а која је добрим делом настала захваљујући реформама које је мој пријатељ Александар овде спровео. Трећа ствар је пословна - добри услови и закони који су врло повољни за све међународне инвеститоре.

ВУЧИЋ: Ово је за мене најтеже питање и на које бих могао да потрошим, чини ми се, сат времена а да нисам сигуран да сам довољно паметно и смислено одговорио. Када представљате странцима нашу земљу, чини ми се да су три ствари најважније. Прва је унутрашња и регионална политичка стабилност. Друга је тржиште које покривате, а које је углавном бесцаринско. То су, дакле, тржишта ЕУ, тржишта региона, тржиште Евроазијске уније плус Турска. И треће јесте инвестициони амбијент који креирате. Ту још морамо да радимо на владавини права, али смо много напредовали на светској листи, на дуинг бизнис листи смо драстично напредовали, верујем следеће године ћемо још више. Али ако смем да кажем шта мислим да је суштина онога због чега Србија има већу шансу иако нисам оптимиста по природи. То је зато, уз захвалност Герхарду што хвали пре свега младе људе у нашој земљи, то је чини ми се спремност Србије да се више мења и да мање очекује лагодности у будућности од неких других земаља. И то нама пружа огромну предност.

Колико је важно да се што пре спроведу тешке економске мере - отпуштања, реформе јавне управе...?

ШРЕДЕР: Оно што је јако важно у оваквој ситуацији јесте да постоји једна, могли бисмо је назвати временска провалија између онога што се ради и спроводи као реформа и тренутка када ће те реформе дати резултате и показати колико су биле успешне. Увек имамо такву ситуацију у демократским земљама у транзицији, постоји могућност да се у ту провалију упадне зато што мере које спроводите дају своје резултате и показују се као успешне тек у неком каснијем периоду, после можда две или три године. То је оно што је највећи проблем у оваквим ситуацијама и људи у земљама у којима се реформе спроводе морају да знају да једноставно морају да сачекају да се виде те реформе. То је оно што Александар ради и ја могу да кажем да ће сигурно ти резултати и оно што је сада посејано у Србији сигурно једног дана дати позитиван резултат и моћи ће да се на неки начин направи једна добра жетва. То видимо такође на основу тога што сви подаци и све оно што изјављују представници ММФ-а и Светске банке говоре у прилог свим овим реформама које се спроводе. То јесу тешке одлуке, али људи ће временом сигурно видети да су оне биле добре и исправне и сигуран сам да можемо да честитамо српској влади и премијеру на политичкој храбрости да овакве реформе спроводи.

ВУЧИЋ: Ја имам неку врсту другачијег одговора, контрапитања за вас. Је л' стварно мислите да је некога брига, чак и они који знају да су добре ствари урађене, да их брига да ли је болело и колико је било тешко? А који нормалан политичар у Србији је до сада желео да прихвати на себе да када види да се нешто урушава због веће потрошње, због веће расходне стране буџета, прихвати да смањује плате и пензије за два и по милиона људи. Да донесе нови Закон о раду, па то је као да смо вилицу чупали људима. Подсетићу вас, Закон о раду какав је доносио и Герхард у Немачкој доноси флексибилније тржиште рада, можда је тако лакше и давање отказа, али можемо и морамо да се навикнемо да се мењамо, да се боримо, да радимо, да радом чувамо своје радно место а не удруживањима, некаквим синдикалним или било каквим другим. Резултати се већ данас виде. Рецимо, наставници и учитељи, они данас имају веће плате него пре две године и у номиналном износу. Али данас имају те плате потпуно сигурне, а да ми немамо дефицит владиног буџета уопште. По први пут, не рачунајући онда када сте имали огромне приватизације па вам се то рачунају као приходи у буџету. Дакле, ја мислим да су то добре и велике ствари за нас. Да ли ће људи данас то да поштују? Па уверен сам да ће једног дана у будућности знати то да цене.

Чини се да политика Србије и Немачка никад нису биле ближе него данас и да у Немачкој имамо једног озбиљног савезника у ЕУ.

ШРЕДЕР: Мислим да је то јако добро и да односи треба да буду добри и блиски управо такви какви су и у овом тренутку. Да не треба да зависе од страначких ситуација и од тога ко је у том тренутку на власти у којој земљи и мислим да је јако добро што Александар има изванредне односе са мојом наследницом, госпођом Меркел. Заједнички рад и деловање Немачке и Србије треба да остане какво је сад и да се и даље развија.

ВУЧИЋ: Ми смо мала земља у односу на Немачку и по броју становника и територијално. Пре свега по економској моћи. А Немачка је најважнија земља Европске уније, ту више нема никаквих дилема. Она је мотор развоја напретка ЕУ, али оно што многи људи овде не знају - Немачка запошљава 31.000 људи овде у Србији. Те компаније су значајан део нашег бруто домаћег производа, а у 2017. од компанија које су најавиле свој долазак највише их је из Немачке и Аустрије. За нас је то савезништво са Немачком. Ја се не плашим те синтагме, савезништво са Немачком је веома битно за будућност Србије. И то није питање само када и које године ћемо постати део Европе. То је питање нашег менталитета, то је питање хоћемо ли да припадамо средњоевропском и западноевропском менталитету или ћемо да припадамо јужноевропском. Да ли ћемо желети да својим радом постижемо добре резултате, својим напорима, својом марљивошћу или ћемо да чекамо да нам нешто падне са неба као што смо и данас неретко склони да очекујемо и да то тражимо чак и од политичара. Ја мислим да је у томе суштина нашег односа са Немачком. Немачка све већу пажњу обраћа на Балкан, Немачка се понаша као доминантна земља, највише људи и политичара и привредника долази из Немачке на годишњем нивоу. Ја сам због тога задовољан и ако смем да кажем да наша будућност у добром делу зависи од тога како ћемо успети да изградимо савезништво са Немачком. За то морате да будете поуздан партнер, да не лажете и да не варате. Ми смо некада имали најлошије односе са Немачком зато што смо и лагали и варали. Било је наравно и њихове кривице, али било је и овога са наше стране.

Обојица сте у добрим односима са Владимиром Путином. Како гледате на односе Русије и ЕУ и где се у то слику уклапа избор Доналда Трампа за председника САД? Како ће изгледати нови светски поредак?

ШРЕДЕР: О избору Доналда Трампа за председника Америке се свашта прича, а ја мислим да су ти неки страхови који се у овом тренутку могу чути на разним местима неосновани. Ја се добро сећам ситуације када је изабран Роналд Реган за председника Америке. Тада се пола света питало па шта ће то сада да буде, "изабрали су глумца за председника". Међутим, он је оформио један изузетно добар и квалитетан спољнополитички тим, слушао је своје људе, и испоставило се да је он можда био један од најбољих председника Америке када се ради о спољној политици. Надам да ће Трамп на сличан начин приступити свом мандату.

А свакако ће се мало померити центри моћи. Сада ће можда за све бити још проблематичнији однос Америке и Трампа у односу на Кину, али то представља на неки начин шансу како за Европу тако и за Србију. Мислим да ће у том смислу и Србија моћи ближе да сарађује и са Кином. Оно што је важно јесте да Европа искористи ту шансу која ће се сада понудити на основу политике коју ће Трамп водити. То је једна ствар, а друга ствар су односи Америке и Русије. Најважније је да ту дође до једне разумне сарадње и да се успостави дијалог о разним конфликтима који се догађају у свету и у којима активно учествују ове земље. Рецимо, један од тих конфликата који се не може решити без Америке и Русије су догађаји у Ирану и у Сирији. Нема решења без њих, а опет обе земље су у односу и на Иран и на Сирију грешиле.

ВУЧИЋ: Као председник Владе могу само да кажем да је мали наш чамац да бисмо бринули о тако великим бродовима и моје је било да чујем шта има да каже Герхард Шредер, да од њега научим, јер његова анализа је свакако увек по том питању много боља и неупоредиво даље види него ја. Ја нисам од оних српских политичара који све знају најбоље. Надам се да ће ствари ићи ка смиривању тензија у свету јер то је за Србију важно да имамо и ту спољну стабилност. Тиме ћемо лакше чувати и регионалну и унитрашњу стабилност.

Ова година је из више разлога можда била и најтежа за ЕУ - Брегзит, мигрантска криза, тероризам... Каква је судбина ЕУ?

ШРЕДЕР: Што се тиче Брегзита, сигуран сам да су ту Британци они који су на губитку, а што се тиче саме Европске уније, мислим да је и даље смислено и вредно бити или постати члан ЕУ. Британија се налазила у некој фази реиндустријализације и ако сада погледате после Брегзита ће сигурно велике корпорације још једном добро да размисле да ли ће да инвестирају након Брегзита у Британију или ће се пре одлучити да те инвестиције изврше у Немачкој, Србији, јер у сваком случају ће на тај начин имати на располагању унутрашње европско тржиште.

Тероризам је болно питање. Ситуација је таква да за свако отворено друштво важи та чињеница да нисте у стању да обезбедите ту неку савршену и потпуну сигурност и безбедност, јер не постоји могућност да за сваког грађанина постоји по један полицајац који ће га чувати. Било је тешких напада, морамо више да обратимо пажњу на контроле, много миграната долази и мислим да су по том питању службе вероватно направиле неке грешке у прошлости. Опасност ће постојати и наредних година.

ВУЧИЋ: Европска унија ће опстати, а интерес Немачке јесте да ЕУ постоји. ЕУ ће и даље бити најбоље место за живот на свету. Чини ми се да ће готово сви желети да том друштву припадају и уједно да ту остварују свој лични напредак. Србија ће се борити да припада тој породици. Што се тероризма тиче, плашим се да безбедности неће бити у десетинама година које су пред нама и да морамо само да се навикнемо да не мењамо свој живот и свој начин живота и да разумемо да су то ствари које се просто догађају и које уз све напоре не можете увек да спречите. И ја само мислим и желим да верујем да ЕУ има довољно снаге да се избори са свим својим проблемима јер је постала изговор за све унутрашње проблеме појединих земаља чланица. Ако то буде успела да превлада, сигуран сам да је опстанак Европе загарантован, а још не знам које би то било боље место за живот данас на нашој планети.

Који је неки реални оквир да Србија постане део Европске уније?

ШРЕДЕР: Јасан је циљ владе Александра Вучића, а то је да се постане чланица ЕУ до 2020. Мада ја мислим да постоје добре могућности, и моје личне жеље, да се то оствари и пре овог рока. Још бих нешто додао. Рекао бих да када се ради о неким билатералним проблемима, онда они не смеју да буду услови, да буду препрека, мислим на билатералне проблеме земаља које се налазе овде на западном Балкану, да оне никако не могу и не треба да буду препреке за отварање поглавља. Оно што бих ја желео јесте да се убрза динамика отварања поглавља. И са те тачке гледишта је за ЕУ Србија исувише важна земља да би могло да се одуговлачи.

ВУЧИЋ: Хвала на лепим жељама канцелару Шредеру. Нисам такав оптимиста што се године коју је поменуо тиче, али мој одговор би гласио: Ближе смо чланству ЕУ него што нам се чини, него што мислимо, а даље од онога што бисмо желели.

(Блиц)