Срећко Михаиловић: За увођење санкција Русији 23 одсто испитаника, 35 процената грађана је против, а 42 нема став

Тешко је упропастити нешто добро као што су ови протести, али смо више пута доказали да можемо добро да упропастимо, изјавио је данас социолог Срећко Михаиловић, приликом представљања Демостатовог истраживања јавног мнења.

Протести су у Београду, а Београд је нешто друго од Србије и шеф државе Александар Вучић „је то укачио“, због чега је најавио разговоре у 16 градова, рекао је Михаиловић.

Он је оценио да је највећа мана протеста дистанцирање од политике, политичара и странака, јер народ не може сам до избора, без политчких елита.

Михаиловић је навео да резултати истраживања показују да 47 одсто испитаника живи исто као и пре 10 година, скоро четвртина боље, а 29 одсто лошије.

Истраживања је урађено „лице у лице“, са 1.600 испитаника, од 24. априла до 4. маја.

Михаиловић је изјавио да је више од 40 одсто грађана одговорило да живе „углавном добро“, нешто мање од четвртине „углавном лоше“, а 35 одсто „ни добро, ни лоше“.

Резултати показују да 41 одсто одговара да им много недостаје за пристојан живот, 29 одсто каже да им мало недостаје, 26 одсто има довољно за пристојан живот, док је четири одсто рекло да има и више, рекао је Михаиловић.

Што се тиче активности Вучића и владе, Михаиловић је изјавио да 48 одсто испитаника карактерише као лоше резултате у стандарду грађана, 46 одсто у борби против криминала и корупције, 32 одсто према Европској унији, 35 одсто у привреди, а сваки трећи у политици према Косову.

Грађани као посебно лоше оцењују ситуацију у здравству, привреди и школству.

Михаиловић је навео да 22 одсто испитаника сматра да је Русија спољнополитичко упориште Србије, док 20 одсто мисли да је то улога Европске уније.

Ако се као питање постави однос према Истоку и Западу, за Русију и Кину је 30 одсто испитаника, а за ЕУ, Сједињене Америчке Државе и скандинавске земље 35 одсто, изјавио је Михаиловић.

Михаиловић је навео да је 23 одсто испитаника за увођење санкција Русији, 35 одсто против, док 42 одсто даје одговор „не знам“.

Када би се сутра одржао референдум о чланству у ЕУ, исти је проценат за и против – 33 одсто.

За Косово би ратовало 11 одсто испитаника, док се 65 одсто противи било каквом сукобу са Албанцима и међународном заједницом, рекао је Михаиловић.

Програмски директор Демостата Зоран Пановић навео је да се грађани информишу из три блока – 30 одсто са телевизија са националном фреквенцијом и Радиотелевизије Србије, 18 одсто са ТВ Н1 и ТВ Нова С, односно 23 одсто са интернет мрежа и портала.

Пановић је навео да су Н1 и Нова С кабловске ТВ, које би уз националну покривеност имале већи потенцијал, због чега се ту води главна медијска борба и ситуација да власт њих, а не опозиционе партије, доживљава као јак политички фактор.

Не верујем у прелазне владе до избора, рекао је Пановић и додао да ће протести бити вододелница за десницу – ко је уз Вучића или против њега.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стоиљковић оценио је да истраживање показује најдраматичније и најчудније податке и слабе тачке режима, који говоре о „почетку краја“.

Стоиљковић је као најдраматичнији податак окарактерисао да свега седам одсто људи има примања изнад 100.000 динара.

Најчудније је да људи не верује странкама, већ научницима и локалним креаторима мнења, док су слабе тачке здравство, правда, корупција и стандард, изјавио је Стоиљковић.

Протести у овом броју су само у Београду и базирају се на вредностима и моралној кризи, док је улога опозиције само техничка, рекао је Стоиљковић, уз тврдњу да је власт у дефанзиви, а дефанзива може да потраје.

(Фонет)