Srđan Milivojević: Poštujem Mariniku i SSP, ali ova kriza se neće rešavati na izborima. Pred svakim čovekom danas je jednostavan izbor - ili Srbija ili Rio Tinto i napredna mafija. Parola „Neće kopati“ će pobediti

Događaji koji nam predstoje zahtevaće delovanje u širokom građanskom frontu, gde neće biti mesta za sitne kalkulacije. S udruženjima građana, sa svim strankama bez obzira na ideološke razlike, sa aktivistima, nezadovoljnim građanima, možemo pobediti zlo koje se nadvilo nad nas, preteći da zbriše našu zemlju. Ovim rečima poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević u intervjuu za novine “Nova” odgovara na pitanje da li je moguće da se stranke iz bivše koalicije “Srbija protiv nasilja” ujedine u borbi protiv kopanja litijuma u Srbiji.

Govori i o tome da li je, i kakve tačno dozvole Demokratska stranka svojevremeno dala Rio Tintu, a otkriva i da li će se kandidovati za predsednika DS na nastupajućim partijskim izborima.

Deo opozicije je bojkotovao junske izbore, među njima i SSP. Kako sada komentarišete izjavu Marinike Tepić da bi trebalo raspisati vanredne parlamentarne izbore? Da li su se u međuvremenu popravili izborni uslovi?

Izborni uslovi nisu promenjeni, ali se politički ambijent sasvim promenio. Vlast je očekivala da će nakon ponovljene krađe izbora i razmimoilaženja unutar koalicije Srbija protiv nasilja, doći do apatije u opozicionom biračkom telu. Da je potrošena energija za proteste i da će biti potrebno barem dve godine kako bi se akumuliralo i artikulisalo neko novo nezadovoljstvo građana koje bi rezultiralo protestima. U tim kalkulacijama, režim se očigledno preigrao i preračunao, pa je požurio da nametne projekat Rio Tinto. Jako poštujem to što rade Marinika Tepić i Stranka slobode i pravde, ali sam uveren da se novonastala kriza neće rešavati na izborima. Tome svedočimo svakoga dana. Videli ste Valjevo, čućete kako grmi Šabac, kako odjekuje Srbija. Parola “Neće kopati” će pobediti mnogo pre izbora.

Deo opozicije je prilično blago odreagovao na posetu Olafa Šolca i najavu kopanja litijuma. Da li oni suštinski podržavaju otvaranje rudnika?

Ja ne delim vaše mišljenje. Naprotiv, mislim da je kompletna opozicija vrlo jasno i glasno ustala protiv ovog po Srbiju pogubnog projekta. Pri tome, ovo nije borba protiv Olafa Šolca, nego protiv Aleksandra Vučića i njegovog režima. Zato još jednom ponavljam, ovo nije borba za vlast, ovo nije borba političkih stranaka, samo zajedno u širokom frontu i složno, sa udruženjima građana, sa svim strankama bez obzira na ideološke razlike, sa aktivistima, nezadovoljnim građanima, možemo pobediti zlo koje se nadvilo nad nas, preteći da zbriše našu zemlju. Ko god ne stane pod već razvijenu zastavu slobode, ko se ne usprotivi projektu Rio Tinto, nije opozicija. Pred svakim čovekom danas je jednostavan izbor. Ili Srbija ili Rio Tinto i napredna mafija.

Funkcioneri SNS stalno ponavljaju kako je Rio Tinto dovela bivša vlast, koju je tad predvodio DS. Kakav je sad stav demokrata u vezi rada ove kompanije u Srbiji?

Naš stav je isti kao i kada smo imali odgovornost za upravljanje Srbijom. Način na koji je predviđena realizacija projekta Rio Tinto, naročito posle mišljenja stručne javnosti i Srpske akademije nauka i umetnosti je neprihvatljiv za Srbiju. Istine radi, nikada nijedan dokument Rio Tinto nije dobio od bilo kog funkcionera ili ministra Demokratske stranke. Ako je neko dobio istražno pravo od vlade koju je vodio Vojislav Koštunica, dobio ga je samo da istraži šta mi to imamo. Ko će i da li će neko to eksploatisati, stvar je Republike Srbije i nikoga drugog, jer pronađena ležišta pripadaju nama. Nas stav je jasan, litijum se neće kopati, toga je svestan i Aleksandar Vučić. Režim će morati da vraća proviziju. Ja sam u Skupštini predložio da se voda proglasi strateškim resursom Republike Srbije, a da se na eksploataciju litijuma, bora i minerala jadarita proglasi moratorijum.

Mislite li da je moguće da se stranke koje su činile koaliciju Srbija protiv nasilja ujedine po pitanju litijuma?

Ponoviću, pitanje očuvanja Srbije pred opasnošću uništenja od strane Vučićevog projekta Rio Tinto, nije pitanje političke borbe već opstanka ove zemlje i zahteva zajedničku i sinhronizovanu aktivnost. Tokom Cerske bitke, avgusta 1914. godine, posadu mitraljeza Maksim činila su dva radikala, jedan socijaldemokrata, jedan narodnjak i petorica politički neopredeljenih ratnika, među njima i moj deda. Jedan je dodavao municiju, drugi je hladio cev, treći je popravljao grudobran, četvrti je osmatrao i korigovao paljbu, moj deda je bio nišandžija i strelac. Samo zajedno su odbili austrougarski napad i odbranili šabački mostobran. Samo zajedno možemo pobediti i danas. Ko god bude razbijao jedinstvo i zajedništvo, nema časne namere.

Kakva je sada vaša saradnja sa SSP, Srcem i Novim DSS? Da li uopšte komunicirate?

U strankama koje ste nabrojali nisu samo moji saborci, već i moji prijatelji. Naravno da među nama postoje razlike koje nisu nepremostive, što smo više puta pokazali. Demokratska stranka je uvek bila stožer okupljanja, uvek spremna da žrtvuje neke svoje stranačke interese zarad opšteg dobra. Događaji koji nam predstoje zahtevaće delovanje u širokom građanskom frontu, gde neće biti mesta za sitne kalkulacije.

Uskoro Demokratsku stranku čekaju unutarstranački izbori. Da li planirate da se kandidujete za predsednika stranke? U suprotnom, ko bi po vama trebalo dalje da vodi DS?

Sasvim sigurno se neću kandidovati za predsednika Demokratske stranke. Demokratska stranka je jedina stranka koja je do sada, u demokratskoj proceduri izabrala sedam predsednika, tako će biti i kada budu raspisani sledeći stranački izbori. Samo jaka Demokratska stranka kao stožer društvene opozicije je garant neophodnih promena. A promena vlasti je neminovna.

Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije raspravljaće se o novom kreditnom zaduženju u iznosu od 1,3 milijarde evra. Kako gledate na to?

Strašno je da je Srbija prodala RTB Bor sa sve rezervama zlata, čija procenjena vrednost je preko 20 milijardi evra za samo trista miliona evra, 16.785 hektara i 20.000 grla stoke PKB-a, koji vrede milijardu evra prodali su za 105 miliona evra, a Železaru Smederevo ovaj režim je prodao za 46 miliona evra, što je ukupno 452 miliona evra. A onda su za prava prenosa Premijer lige platili 600 miliona evra, za nacionalni stadion će potrošiti milijardu evra, dok pola Srbije na +42⁰C nema vodu za piće, a u porodilištima nemamo klime. Strašno je kako ovaj režim raskućuje i rasprodaje Srbiju, dok su svoju privatnu imovinu enormno uvećali. Na sve to Aleksandar Vučić kaže da smo veoma povoljno od Kineza kupili naše zlato. A tužilaštvo ćuti.

(Nova.rs)