Срђан Миливојевић: Поштујем Маринику и ССП, али ова криза се неће решавати на изборима. Пред сваким човеком данас је једноставан избор - или Србија или Рио Тинто и напредна мафија. Парола „Неће копати“ ће победити

Догађаји који нам предстоје захтеваће деловање у широком грађанском фронту, где неће бити места за ситне калкулације. С удружењима грађана, са свим странкама без обзира на идеолошке разлике, са активистима, незадовољним грађанима, можемо победити зло које се надвило над нас, претећи да збрише нашу земљу. Овим речима посланик Демократске странке Срђан Миливојевић у интервјуу за новине “Нова” одговара на питање да ли је могуће да се странке из бивше коалиције “Србија против насиља” уједине у борби против копања литијума у Србији.

Говори и о томе да ли је, и какве тачно дозволе Демократска странка својевремено дала Рио Тинту, а открива и да ли ће се кандидовати за председника ДС на наступајућим партијским изборима.

Део опозиције је бојкотовао јунске изборе, међу њима и ССП. Како сада коментаришете изјаву Маринике Тепић да би требало расписати ванредне парламентарне изборе? Да ли су се у међувремену поправили изборни услови?

Изборни услови нису промењени, али се политички амбијент сасвим променио. Власт је очекивала да ће након поновљене крађе избора и размимоилажења унутар коалиције Србија против насиља, доћи до апатије у опозиционом бирачком телу. Да је потрошена енергија за протесте и да ће бити потребно барем две године како би се акумулирало и артикулисало неко ново незадовољство грађана које би резултирало протестима. У тим калкулацијама, режим се очигледно преиграо и прерачунао, па је пожурио да наметне пројекат Рио Тинто. Јако поштујем то што раде Мариника Тепић и Странка слободе и правде, али сам уверен да се новонастала криза неће решавати на изборима. Томе сведочимо свакога дана. Видели сте Ваљево, чућете како грми Шабац, како одјекује Србија. Парола “Неће копати” ће победити много пре избора.

Део опозиције је прилично благо одреаговао на посету Олафа Шолца и најаву копања литијума. Да ли они суштински подржавају отварање рудника?

Ја не делим ваше мишљење. Напротив, мислим да је комплетна опозиција врло јасно и гласно устала против овог по Србију погубног пројекта. При томе, ово није борба против Олафа Шолца, него против Александра Вучића и његовог режима. Зато још једном понављам, ово није борба за власт, ово није борба политичких странака, само заједно у широком фронту и сложно, са удружењима грађана, са свим странкама без обзира на идеолошке разлике, са активистима, незадовољним грађанима, можемо победити зло које се надвило над нас, претећи да збрише нашу земљу. Ко год не стане под већ развијену заставу слободе, ко се не успротиви пројекту Рио Тинто, није опозиција. Пред сваким човеком данас је једноставан избор. Или Србија или Рио Тинто и напредна мафија.

Функционери СНС стално понављају како је Рио Тинто довела бивша власт, коју је тад предводио ДС. Какав је сад став демократа у вези рада ове компаније у Србији?

Наш став је исти као и када смо имали одговорност за управљање Србијом. Начин на који је предвиђена реализација пројекта Рио Тинто, нарочито после мишљења стручне јавности и Српске академије наука и уметности је неприхватљив за Србију. Истине ради, никада ниједан документ Рио Тинто није добио од било ког функционера или министра Демократске странке. Ако је неко добио истражно право од владе коју је водио Војислав Коштуница, добио га је само да истражи шта ми то имамо. Ко ће и да ли ће неко то експлоатисати, ствар је Републике Србије и никога другог, јер пронађена лежишта припадају нама. Нас став је јасан, литијум се неће копати, тога је свестан и Александар Вучић. Режим ће морати да враћа провизију. Ја сам у Скупштини предложио да се вода прогласи стратешким ресурсом Републике Србије, а да се на експлоатацију литијума, бора и минерала јадарита прогласи мораторијум.

Мислите ли да је могуће да се странке које су чиниле коалицију Србија против насиља уједине по питању литијума?

Поновићу, питање очувања Србије пред опасношћу уништења од стране Вучићевог пројекта Рио Тинто, није питање политичке борбе већ опстанка ове земље и захтева заједничку и синхронизовану активност. Током Церске битке, августа 1914. године, посаду митраљеза Максим чинила су два радикала, један социјалдемократа, један народњак и петорица политички неопредељених ратника, међу њима и мој деда. Један је додавао муницију, други је хладио цев, трећи је поправљао грудобран, четврти је осматрао и кориговао паљбу, мој деда је био нишанџија и стрелац. Само заједно су одбили аустроугарски напад и одбранили шабачки мостобран. Само заједно можемо победити и данас. Ко год буде разбијао јединство и заједништво, нема часне намере.

Каква је сада ваша сарадња са ССП, Срцем и Новим ДСС? Да ли уопште комуницирате?

У странкама које сте набројали нису само моји саборци, већ и моји пријатељи. Наравно да међу нама постоје разлике које нису непремостиве, што смо више пута показали. Демократска странка је увек била стожер окупљања, увек спремна да жртвује неке своје страначке интересе зарад општег добра. Догађаји који нам предстоје захтеваће деловање у широком грађанском фронту, где неће бити места за ситне калкулације.

Ускоро Демократску странку чекају унутарстраначки избори. Да ли планирате да се кандидујете за председника странке? У супротном, ко би по вама требало даље да води ДС?

Сасвим сигурно се нећу кандидовати за председника Демократске странке. Демократска странка је једина странка која је до сада, у демократској процедури изабрала седам председника, тако ће бити и када буду расписани следећи страначки избори. Само јака Демократска странка као стожер друштвене опозиције је гарант неопходних промена. А промена власти је неминовна.

На ванредној седници Скупштине Србије расправљаће се о новом кредитном задужењу у износу од 1,3 милијарде евра. Како гледате на то?

Страшно је да је Србија продала РТБ Бор са све резервама злата, чија процењена вредност је преко 20 милијарди евра за само триста милиона евра, 16.785 хектара и 20.000 грла стоке ПКБ-а, који вреде милијарду евра продали су за 105 милиона евра, а Железару Смедерево овај режим је продао за 46 милиона евра, што је укупно 452 милиона евра. А онда су за права преноса Премијер лиге платили 600 милиона евра, за национални стадион ће потрошити милијарду евра, док пола Србије на +42⁰Ц нема воду за пиће, а у породилиштима немамо климе. Страшно је како овај режим раскућује и распродаје Србију, док су своју приватну имовину енормно увећали. На све то Александар Вучић каже да смо веома повољно од Кинеза купили наше злато. А тужилаштво ћути.

(Нова.рс)