Срђан Драгојевић: Требало би да нас више љуте бандитске марже од филма Анџелине Џоли

Филм „Парада” редитеља Срђана Драгојевића са управо завршеног Фестивала у Берлину отишао је са три награде – оном коју додељује публика, „Special mention” екуменског жирија и наградом „Golden else” која се даје за филм који је највише учинио за тему ЛГБТ права. О успеху остварења које је изазвало велике контроверзе код нас, будућим плановима, али и спорном филму Анђелине Џоли, познати редитељ прича за „Блиц”.

Изјавили сте да не потцењујете интелигенцију своје публике. Да ли је награда публике у Берлину потврда таквог вашег става?

- Могуће. Не само награда публике, већ све три награде које је „Парада” добила заједно доста говоре о пријему филма у Берлину. Веома различите групе људи дале су глас филму који као алтернативу нуди љубав и сарадњу. Моји филмови нису комерцијални, то су данас вероватно само амерички блокбастери, већ су комуникативни и добро комуницирају са јако широким слојем људи. Они су на површини веома једноставни, али крију у себи разна друга значења која, верујем, ипак допиру и до просечне публике. Ја се увек трудим да наговорим своје гледаоце да искључе рацио и да филм доживе на емоционалном нивоу. Често у ту сврху користим комедију. Смех и радовање животу је важан аспект нашег постојања, али смо често склони да на то заборавимо.

Када сада погледате „Параду“, да ли бисте ишта мењали?

- Не бих, и даље мислим да је то мој најбољи филм до сада. Мислим да садржи велику дозу искрености и оно што је за филм јако важно - огромну количину позитивне енергије и љубави коју смо у њега уградили сви ми заједно док смо га стварали.

Да ли сте погледали филм Анђелине Џоли и да ли мислите да треба такав холивудски пројекат подизати на „национални ниво”?

- За мене је то истоветно спиновање као и изазивање анимозитета према ЛГБТ заједници у Србији. Филм нисам погледао али, какав год да је, не заслужује толику количину негативних емоција. Зар не би већи револт требало да изазову бандитске марже на основне намирнице или бестијалне монополистичке цене производа за децу?

Анђелина Џоли је недавно изјавила да је ваш филм „Лепа села лепо горе” нешто најбоље што је у животу видела. Да ли вам то нешто значи?

- И ја волим тај свој филм. Гледао сам га први пут после 15 година недавно на телевизији и мислим да га није много појео зуб времена.

Најавили сте да ћете снимити филм „Бодљикаво прасе” по роману Џулијана Барнса. Да ли сте размишљали о томе ко би од наших глумаца могао да игра Великог вођу?

- Па не, финансирање филма је дуг и мукотрпан посао. У најбољем случају, могао бих бити спреман за снимање почетком 2013. У њему ће поново учествовати доста земаља региона, али и још неке земље Балкана. Што се поделе тиче, наравно да имам неке идеје, али је о њима неодговорно причати у тако раној фази припреме.

Да ли ће ваша адаптација „Бодљикавог прасета” алудирати на социјалну ситуацију у Србији?

- У овом се филму не бавим Србијом конкретно, већ колективним искуством грађана Источне Европе који су живели и у социјализму и у периоду транзиције. Овај филм ће ипак испод слојева трилера и приче о супротстављеним моралним и идеолошким начелима причати о дубоким емоцијама љубави и туге које спајају идеолошке непријатеље.

Тема романа подсећа на деведесете и Милошевића. Да ли вас је то подстакло на такав пројекат?

- Ма не. Ја сам први пут од Џулијана Барнса добио права на књигу и написао прву верзију сценарија још 2002, пре читаву деценију. Време за филмовање ове књиге је било јако неповољно јер је либерални капитализам тада био на свом врхунцу, а идеје комунизма су сви доживљавали као побеђене и ретроградне. Са кризом која је последица заоштравања класне борбе и растуће неправде свуда у капиталистичком свету, овај диван и паметан роман добија на својој актуелности.

Вук Вукмировић

(Блиц)