Početna strana > Hronika > Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa
Hronika

Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 08. maj 2011.

Srbija nikada nije bila neto uvoznik mesa do sada - prošle godine smo više uvezli mesa nego što smo izvezli", upozorio je potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Stojan Jevtić.

Potpredsednik PKS je Tanjugu kazao da se Srbija lane našla u paradoksalnoj situaciji, jer je iz Makedonije uvezla 4.000 živih svinja za klanje, a u tu zemlju izvozimo merkantilni kukuruz.

Srbija nikada nije imala tako ekstenzivnu poljoprivrednu proizvodnju kao sada, što pokazuju nisko učešće vrednosti stočarske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i broj uslovnih grla po hektaru, rekao je Jevtić.

U ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje koja je lane iznosila 5,5 milijardi dolara, stočarstvo je učestvovalo sa 1,7 milijardi dolara ili sa oko 31 procenat, a kako je ukazao Jevtić, neophodno je da taj udeo bude najmanje 50 do 60 odsto.

On je naveo i da broj uslovnih grla po hektaru mora biti najmanje jedno, a sada je, u proseku, 0,3 grla po hektaru, i to 0,24 u Vojvodini i 0,32 u centralnoj Srbiji.

"Razvijene poljoprivrede nema bez razvijenog stočarstva, a razvijenog stočarstva nema bez razvijenog govedarstva", istakao je Jevtić, dodajući da u narednom periodu treba dati prioritet govedarskoj i proizvodnji mesa i mleka.

Saradnik u Centru za naučno istraživački rad PKS Vojislav Stanković kazao je Tanjugu da pozitivna stopa rasta stočarske proizvodnje u 2010. od 0,87 procenata, iskazana statističkim podacima, nije odraz stvarnog stanja u stočarstvu, koje je znatno ispod toga. Takvi rezultati dobrim delom su odraz interventnog klanja stoke do koga je došlo prvenstveno zbog narušenih pariteta cena na relaciji kukuruz-sojina sačma - ,,živa vaga'' stoke, posebno kod svinja, objasnio je Stanković.

Razlozi za interventno klanja stoke su i odsustvo svake stabilnosti te proizvodnje zbog gubitka domaćeg tržišta, usled male kupovne moći i ograničenih mogućnosti izvoza, pre svega, svinja, naveo je Stanković. "Konkurentnost domaće proizvodnje je narušena većim uvozom mesa, posebno svinjskog", rekao je Stanković, precizirajući da je prošle godine u Srbiju uvezeno nešto više od 2.500 tona, a u 2009. godini 7.500 tona te vrste mesa. U Srbiji je u 2010. proizvedeno ukupno 472.000 tona mesa.

Po njegovim rečima, da je "kupovna moć stanovništva veća, Srbija bi morala da uvozi značajnije količine mesa u ovoj situaciji u kojoj se nalazi domaće stočarstvo". Jer, sad se godišnje u Srbiji po stanovniku troši tek oko 34 kilograma mesa, a ta potrošnja je, primera radi, 1990. godine iznosila 65 kilograma. Broj goveda u našoj zemlji pao je ispod milion i iznosi oko 987.000 grla, što je "kranje kritična situacija", rekao je Stanković i dodao da je lane u Srbiji proizvedeno 96.000 tona goveđeg mesa, što je za 4,6 odsto manje u odnosu na 2009.

Slična situacija je i sa domaćom potrošnjom konzumnog mleka, koja po glavi stanovnika u Srbiji trenutno iznosi 56 litara po glavi, a sa prerađevinama, oko 62 litra. Potrošnja konzumnog mleka u EU u proseku iznosi oko 100 litara, a sa prerađevinama oko 300 litara po glavi stanovnika. U novom modelu razvoja stočarstva u Srbiji koju su sačinili stručnjaci PKS, polazi se od 600.000 mlečnih krava, i to 200.000 goveda istočno-frizijske ili holštajn rase i 400.000 "simentalca", ukazao je Stanković.

Projektovana proizvodnja mleka na toj osnovi iznosi više od 3.000 litara po grlu i mogla bi da Srbiji obezbedi oko 1,9 milijardi litara, a sa ovčijim i kozijim mlekom ukupno oko 2,2 milijarde mleka. "Ove količine mleka mogle bi da zadovolje domaće potrebe na znatno višem nivou, kao i da ostanu značajnije količine mleka i prerađevina za izvoz, posebno belog sira za tržište Ruske Federacije", naglasio je Stanković. On je rekao da organizaciju stočarske proizvodnje treba isključivo zasnivati na proverenoj praksi iz 80-tih (godina prošlog veka), a koja je i danas prisutna u EU i daje dobre rezultate.

To se, pre svega, odnosi na uspostavljanje prekinutog odnosa saradnje prerađivača, primarnih proizvođača i trgovine, odnosno tehničke kooperacije, rekao je Stanković, dodajući da nosioci tih aktivnosti treba da budu klanična industrija i zemljoradničke zadruge.

Porodično gazdinstvo jedino ukoliko ima 10 i više grla, može da obezbedi primarnu proizvodnju, odnosno tov junadi i proizvodnju mleka, kazao je Stanković, dodajući da više od 60 odsto proizvodnje u EU obuhvataju baš takva mala porodična gazdinstva.

On je napomenuo i da bi trebalo ubrzati donošenje zakona o zadrugama, kao i da bi bilo dobro da raspravu preuzme resorno - Ministarstvo poljoprivrede - jer je u njegovom interesu da se aktivira proizvodnja na sitnom posedu, koja može veoma brzo da se uveća, a roba plasira na domaće i strano tržište.

Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u martu zauzimaju toplo valjani proizvodi - gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, sa 81 milionom dolara, dok je prirodni gas sa vrednošću od 108 miliona dolara bio prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Na drugom mestu izvozne liste je kukuruz sa 42 miliona dolara, treće po izvozu su nove spoljne gume za putničke automobile sa 25 miliona, slede ploče, limovi i trake od aluminijuma sa 20 miliona, koliko otpada i na garniture provodnika za paljenje.

Smrznute maline i valjani proizvodi prevučeni kalajem izvezeni su za po 19 miliona dolara, izvoz toplo valjanih proizvoda - gvožđa i nelegiranog čelika, koji nisu u koturovima, iznosio je 18 miliona dolara, koliko otpada i na izvoz ploča, limova i traka od bakra, a poslednje mesto pripada izvozu cevi od bakra sa 15 miliona dolara.

Druga na uvoznoj listi je sirova nafta sa 97 miliona dolara, na trećem mestu je koks i ostali ugalj - 67 miliona, a sledi uvoz ostale nafte i ulja od bituminoznih minerala sa 62 miliona.

Uvoz motornih vozila za prevoz osoba - autobusa i minibuseva, iznosio je 44 miliona dolara, a na uvoz aglomerisanih ruda gvožđa potrošeno je 42 miliona.

Rafinisani bakar Srbija je uvezla za 30 miliona dolara, a ostala vozila za specijalne svrhe za 28 miliona. Poslednji na toj listi je uvoz predajnika sa ugrađenim prijemnikom, kao i električne energije sa po 19 miliona.

(Tanjug)