Španski premijer predstavio mere za smanjenje državnog deficita

Španski premijer Hose Luis Zapatero je predstavio mere svoje vlade za smanjenje velikog državnog deficita.

Premijer Zapatero je saopštio da će smanjiti penzije i plate u državnim službama kao i finansiranje regionalnih organa vlasti.

Rekao je da će plate u javnom sektoru biti smanjene za pet posto, i potvrdio smanjenja penzija i davanja u budžete regionalnih vlasti. Dodao je da je, ovim merama, planirana ukupna ušteda od preko devetnaest milijardi dolara u sledeće dve godine.

Predstavljajući mere, on je priznao da se još jednom očekuje od zaposlenih u javnom sektoru da podnesu glavni teret u oporavku zemlje od ekonomske krize.

"Uglavnom će oni, još jednom, morati da doprinesu naporima za izlazak iz krize. Ukratko, zaposleni u javnom sektoru su okosnica oporavka. Oni su garant sadašnjosti i budućnosti ovog društva. Šanse za oporavak, napredak i uspeh leže na zaslugama vašeg rada i državnim prihodima koje ste ostvarili tokom proteklih godina", poručio je zaposlenima u javnom sektoru španski premijer Zapatero predstavljajući nove mere štednje u zemlji.

Sindikat odbacuje vladin predlog

Na premijerove mere je odmah reagovao lider jednog od glavnih sindikata u Španiji (CCOO) rekavši da sindikat odbacuje predloženo smanjenje budžeta koje je vlada najavila - odnosno zamrzavanje penzija i smanjenje plata u javnom sektoru.

"Predložena smanjenja zaslužuju da ih odmah odbacimo", rekao je Fernandes Tokso i dodao da sindikat ne isključuje mogućnost da preduzme akciju povodom novih vladinih mera budžetske štednje.

Španija brine i berze

Vrednost akcija na svetskim berzama pala je posle značajnog rasta na vest o formiranju fonda za podršku članicama evrozone koje bi se našle u teškoćama sličnim Grčkim.

Investitori su ponovo sumnjičavi i strahuju da ni obećanih hiljadu milijardi dolara ne mogu rešiti suštinski problem prevelikog budžetskog deficita mnogih članica evrozone.

Jedna od potencijalno ugroženih zemalja je Španija, a tržišta su očekivala današnje obraćanje premijera Zapatera i sadržaj paketa mera štednje.

Španski budžetski deficit iznosi više od 11 odsto bruto domaćeg proizvoda dok smernice Evropske unije navode da ne sme da premaši 3 procenta.

Sličan paket iz januara

Sličan paket usvojen u januaru predviđao je uštede od 60 milijardi dolara, ali malo toga je sprovedeno u delo.

Strahuje se da bi Španija mogla da doživi istovetne nedaće kao i Grčka što bi dovelo do novog pritiska na evro.

Šef madridskog biroa Fajnenšel tajmsa, Viktor Malet, rekao je u programu BBC-ja da Španci svakako neće biti presrećni merama koje je danas objavila vlada, ali da je njihovo uvođenje bilo neizbežno.

"Bilo je toliko pritisaka za njihovo uvođenje i na tržištu, kao i od strane drugih lidera zemalja članica Evropske unije, pa čak i od strane Amerikanaca. Predsednik Obama recimo, juče je zvao španskog premijera Zapatera da mu kaže kako zaista mora da smanji budžet, što je neverovatan događaj. Pretpostavljam da će u Španiji biti protesta i demonstracija, ali one neće biti toliko masovne i nasilne kao one u Grčkoj", smatra Viktor Malet.

BBC ga je pitao i da li španska vlada može da pozajmi određeni novac i ublaži efekte krize?

"Čitav ovaj paket pomoći vredan 750 milijardi evra koji su za vikend odobrili u Briselu, zapravo je usmeren ka Španiji. Veliki deo tog paketa odnosi se na Španiju koja je zaista, postala meta na tržištu. Ona je odmah po izbijanju grčke krize označena kao sledeća. Označen je i Portugal kao potencijalni problem, ali portugalska ekonomija je mala za razliku od španske koja je jedna od četiri najveće u okviru evrozone. Evrozona i MMF su preduzeli korake za pomoć Špancima i drugima, ali je onda španska vlada zauzvrat morala da ispuni određene uslove. Današnje mere su za Zapatera gorka pilula naročito zato što je pre nekoliko dana rekao da neće ubrzano da smanjuje budžetsku potrošnju, kao i da neće da smanjuje plate zaposlenima u javnom sektoru, da bi sve to danas uradio", rekao je BBC-ju šef madridskog dopisništva Fajnenšel tajmsa Viktor Malet.

(BBC)