Соња Ћирић: Власт директном погодбом распродаје Београд. Мухамед Алабар од државе добио додатни простор који вреди двадесет милијарди евра

Бизнисмен из Дубаија Мухамед Алабар коме српска влада омогућује да купује део по део Београда, није успео да ономад купи ни делић Загреба зато што су стручна јавност, опозиција и грађани спречили тамошњу власт да му га прода.

Медији су га 2015. представили као анонимног бизнисмена из Дубаија чији ће новац омогућити Александру Вучићу да оствари свој сан о Београду на води, а сад је довољно да кажу само – Алабар.

Његово име у свести Београђана значи „онај који све више и више купује Београд“. Неки се због тога намрште, а неки се озаре. Недавно је његовој фирми Игл Хилс која већ поседује Београд на води, држава продала још 327 хектара површине Београда.

Тај простор укључује „Мостарску петљу“, три појединачна блока у Савској улици, целокупан простор Београдског сајма са гаражом и трамвајском окретницом Господарска Механа у Булевару војводе Мишића, простор Петље Радничка у склопу Моста на Ади са околним акваторијумом и марином, Савски рукавац са обалом на Ади Циганлији па и сам улаз за Аду, простор „Старе шећеране“, појас уз Топчидерску реку све до Дома гарде, а на Новом Београду површину између Газеле и Моста на Ади, укључујући и приобаље Саве и Стари железнички мост.

Према процени економиста, тај простор вреди двадесет милијарди евра.

Директна погодба

Да тај део Београда припадне Алабару, одредила је Влада Србије Одлуком о изради измена и допуна плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручја приобаља реке Саве за пројекат „Београд на води“. Алабар је само платио, и почео да спроводи Одлуку.

План израђује Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије. Није, међутим, расписан међународни урбанистичко-архитектонски конкурс који се подразумева за овакав подухват, већ је власт цео посао договорила са Алабаром директном погодбом.

То може да значи следеће: да власт не поштује закон, да за Алабара не важе српски закони, да оно што он хоће да направи на том делу Београда не би победило на међународном конкурсу зато што би без сваке сумње међународни жири знао шта је добро а шта није, да то што он хоће да направи хоће и власт. И зато је све остало непотребно, и зато се о Београду одлучује директном погодбом.

Као у Белорусији

Да ствар буде још грђа, све то, и Одлука и погодба, дешава се некако истовремено кад се сазнало (Ројтерс) да је Алабар покренуо продају свог удела у пројекту Норт вотерфронт у Минску, главном граду Белорусије која је због блискости са Русијом на удару западних санкција. Норт вотерфронт је стамбено насеље слично Београду на води. Заузима 1000 хектара Минска које је Алабар декретом добио од председника Лукашенка уз бројне дозволе, па и да повећа густину изграђеног простора на 93 одсто.

Наравно да нас се ово последње не тиче, осим што указује на подударност односа белоруске и овдашње власти према Алабару, али би зато требало да нас се тиче део ове приче о продаји јер, све је могуће.

Како то раде Загрепчани

У Загребу Мухамед Алабар није успео да купи ништа, а хтео је. У време градоначелника Милана Бандића хтео је да покрене Загреб-сити, конгресно-пословни-стамбени мегакомплекс уз Саву, на подручју Велесајма, али му није успело. Стручна јавност, опозиција и грађани су били против, и градска власт је пре четири године одустала од пројекта.

Београд није био те среће. Стручна јавност, опозиција и грађани само негодују због ширења Београда на води на још 327 хектара, што је наравно исто као и да ћуте, иако већ имају црно-на-бело пример Београда на води који им је донео велико ништа.

Кад је недавно потврђена информација (Ројтерс) да Алабар сарађује са Џаредом Кушнером поводом зграде Генералштаба, да ће им је власт дати у закуп на 99 година без накнаде како би је претворили у стамбено-пословни комплекс, опет се није реаговало. О овој сарадњи и о њеним последицама било је неколико медијских текстова и реакција стручњака. Значи опет ништа.

И после се сви чудимо када је већ касно. Биће да Загрепчани знају нешто што Београђани не знају.

* Соња Ћирић је дипломирала на групи за Југословенску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. Новинар је, пише за недељник Време.

(Време, Директно.рс, Лагуна)