Slobodan Antonić: Pretnja pogromom može biti razlog za proglašenje “nezavisnosti” severa KiM

Uoči aktuelne faze razgovora između timova koje predvode Borislav Stefanović i Edita Tahiri, a u kojima je, javljaju agencije, (dosad) postignut „važan dogovor oko univerzitetskih diploma“, i od zvančnika se čuje da „nije isključeno da Srbi dođu na ideju o formiranju nezavisnog severa“. O tome razgovaramo sa političkim analitičarem Slobodanom Antonićem.

Koji je smisao ideje o proglašenju nezavisnosti severa Kosova?

- Verovatno otpor Prištini da „integriše“ tamošnje Srbe, po modelu od 17. marta 2004. Tada su mnoge srpske enklave južno do Ibra tako uspešno „integrisane“ da je za samo nekoliko sati 4.100 Srba pobeglo glavom bez obzira. Albanci su proglasili nezavisnost 2008. pod izgovorom da je to legitimna reakcija na akciju Beograda, iz 1999, da protera albansko stanovništvo. Sa istim pravom i Srbi mogu da 2011. traže samostalnost zbog onog što im se dešavalo od 1999.

Mislite li da je ideja autohtona ili je instruirana iz Beograda?

- Ne verujem da ovakva ideja došla iz zvaničnog Beograda. Mnogi misle da se naša vlast, kada je Kosovo u pitanju, boji i sopstvene senke. Inače bi postavila na granicu 999 specijalaca i upozorila da će realizovati odredbu o našoj policiji na Kosovu, iz Rezolucije 1244.

Koje su moguće posledice takve odluke za Srbe južno od Ibra?

Oni su očigledno taoci Prištine, čim se takvo pitanje uopšte može postaviti. A onaj ko ima taoce, pa s njima ucenjuje, jeste terorista. Ozbiljne države ne padaju na ucene. Uostalom, baš ta pretnja pogromom Srba južno od Ibra daje argumente za nezavisnost onima na severu.

Šta možemo zaključivati na osnovi sličnih primera u svetu?

Da takva rešenja nisu najsrećnija, ali da često funkcionišu. Severeni Kipar i Pridnjestrovlje su dobri primeri. Takvo stanje može potrajati decenijama. To je način da se konflikt „zamrzne“. A zamrznuti konflikt uvek je bolji od oružanog.

Poslednje vesti kažu da nema dogovora o prelazima i regionalnom predstavljanju Kosova...

Strategija pregovora je da se, pod pritiskom EU, da nešto Albancima, ali nikako u pitanjima statusa i simbola. S takvim izborom strategije Srbija je stalno u defanzivi.

U utorak, kad zaključujemo ovaj broj NIN-a, poslanici DSS napustili su sednicu Skupštine i zatražili da se raspravlja o Deklaraciji o Kosovu koju su oni podneli.

Njihova kritika politike prema Kosovu uglavnom je ispravna i principijelna. Neobična je, međutim, radikalizacija njihove parlamentarne borbe, imajući u vidu da su i ranije postojali razlozi za napuštanje Skupštine. Ipak, to treba sagledavati u kontekstu zauzimanja boljih startnih pozicija za predstojeće izbore.

Mirko Mlakar

(NIN, 24. 11. 2011)