Слободан Антонић: Претња погромом може бити разлог за проглашење “независности” севера КиМ

Уочи актуелне фазе разговора између тимова које предводе Борислав Стефановић и Едита Тахири, а у којима је, јављају агенције, (досад) постигнут „важан договор око универзитетских диплома“, и од званчника се чује да „није искључено да Срби дођу на идеју о формирању независног севера“. О томе разговарамо са политичким аналитичарем Слободаном Антонићем.

Који је смисао идеје о проглашењу независности севера Косова?

- Вероватно отпор Приштини да „интегрише“ тамошње Србе, по моделу од 17. марта 2004. Тада су многе српске енклаве јужно до Ибра тако успешно „интегрисане“ да је за само неколико сати 4.100 Срба побегло главом без обзира. Албанци су прогласили независност 2008. под изговором да је то легитимна реакција на акцију Београда, из 1999, да протера албанско становништво. Са истим правом и Срби могу да 2011. траже самосталност због оног што им се дешавало од 1999.

Мислите ли да је идеја аутохтона или је инструирана из Београда?

- Не верујем да оваква идеја дошла из званичног Београда. Многи мисле да се наша власт, када је Косово у питању, боји и сопствене сенке. Иначе би поставила на границу 999 специјалаца и упозорила да ће реализовати одредбу о нашој полицији на Косову, из Резолуције 1244.

Које су могуће последице такве одлуке за Србе јужно од Ибра?

Они су очигледно таоци Приштине, чим се такво питање уопште може поставити. А онај ко има таоце, па с њима уцењује, јесте терориста. Озбиљне државе не падају на уцене. Уосталом, баш та претња погромом Срба јужно од Ибра даје аргументе за независност онима на северу.

Шта можемо закључивати на основи сличних примера у свету?

Да таква решења нису најсрећнија, али да често функционишу. Северени Кипар и Придњестровље су добри примери. Такво стање може потрајати деценијама. То је начин да се конфликт „замрзне“. А замрзнути конфликт увек је бољи од оружаног.

Последње вести кажу да нема договора о прелазима и регионалном представљању Косова...

Стратегија преговора је да се, под притиском ЕУ, да нешто Албанцима, али никако у питањима статуса и симбола. С таквим избором стратегије Србија је стално у дефанзиви.

У уторак, кад закључујемо овај број НИН-а, посланици ДСС напустили су седницу Скупштине и затражили да се расправља о Декларацији о Косову коју су они поднели.

Њихова критика политике према Косову углавном је исправна и принципијелна. Необична је, међутим, радикализација њихове парламентарне борбе, имајући у виду да су и раније постојали разлози за напуштање Скупштине. Ипак, то треба сагледавати у контексту заузимања бољих стартних позиција за предстојеће изборе.

Мирко Млакар

(НИН, 24. 11. 2011)