Слободан Антонић: Ова влада има два премијера, формалног и стварног

Београд - Влада Србије је за првих шест месеци рада имала два успеха, а то су стабилизовање буџета и отварање озбиљне борбе с корупцијом. Прво се много не примећује. Али, у Словенији се плате у јавном сектору смањују пет одсто, у Републици Српској десет одсто, док у Србији тога нема.

Други успех је медијски врло присутан. Посебно је хапшење Мирослава Мишковића, као оличења српског тајкуна, повећало популарност Владе Србије, а нарочито првог потпредседника Александра Вучића, истиче за Данас социолог и политички аналитичар Слободан Антонић.

У главни неуспех, с друге стране, наш саговорник рачуна косовску политику. Према његовим речима, платформа је дуго најављивана као нови национални консензус за решење косовског питања, али „ипак, у облику у којем је усвојена практично није донела ништа ново“. „Зато је истог часа заборављена. Косовска политика Владе тренутно оставља утисак лутања, без главе и репа. Све се своди на асистирање бриселској бирократији у њеном успостављању последњих недостајућих елемената косовске државности. Влада заузврат очекује ‘награду’ у виду чувеног датума, али оваквом косовском политиком окреће значајан део јавности против себе“, напомиње Антонић.

Колико ова влада делује јединствено и стабилно, имајући у виду да се често могу чути супротстављени ставови њених чланова?

- Повећање популарности Александра Вучића довело је, у односу на почетни аранжман, до дисбаланса у односима моћи. Сада Влада има два премијера - формалног и стварног. То није добра претпоставка за стабилност и дуготрајност владе. Ипак, постоји контратег који не дозвољава да Влада падне. То је страх СПС и УРС да би на новим изборима лошије прошли него у мају 2012. или да би их ДС могао заменити као коалициони партнер СНС. Зато су спремни на нове концесије, па и повремено трпљење јавних понижења.

А како оцењујете однос између Владе и председника Николића? И ту се чини да постоје несугласице.

- Тај однос је већ компликованији. Николић и Вучић нису увек на истој страни. Део председникове моћи почива и на лично оданим страначким кадровима. Николић тренутно има упориште у делу посланика и државних функционера из редова СНС. Али, нови избори пружили би прилику Вучићу, као председнику странке, да све те кадрове очисти и замени их својим људима. Зато Николић неће превише журити са рушењем владе и новим изборима. Њега зато треба гледати као стабилизујући фактор ове владе.

Колико су реални избори ове године и шта је то што би могло да утиче на њихово превремено расписивање?

- Избори зависе од добијања датума и хапшења неког новог „капиталца“. Популарност Вучића и СНС би у том тренутку могла достићи врхунац. Тада би он вероватно ушао у ризик да обори владу и иде на изборе. Али и датум и „капиталац“ су неизвесни. Прво није у Вучићевој контроли, а и другим све теже влада. Немојмо заборавити да Вучић још није успео да „свари“ Мишковића. Мишковић је толико богат и моћан да га није лако задржати у затвору. Хоће ли Вучић успети да савлада Мишковићево „копрцање“, а затим ухвати још неког капиталца, остаје да се види. Нисам сигуран да ће то баш ићи тако лако. А дотле, ова влада може да потраје.

Бојан Цвејић

(Данас)