Славој Жижек: Решење питања Косова видим у "строго координираном малом прекрајању граница"; Ако је неки део на северу Косова већински српски или неки већински албански део у Санџаку – зашто се не би разменили

 Словеначки филозоф и левичар Славој Жижек каже да је разлог што национализам оживљава на простору бивше Југославије то што су људи нешто очекивали од либералне демократије а нису то добили. Истиче да је од тренутне пандемије вируса корона, опаснији дигитални вирус", као и да нам је потребна глобална здравствена координација, што је показала ситуација прошле године. Поводом последњих протеста у САД, оцењује да "то нису били само неки глупи десничари, већ је то израз фундаменталне кризе америчког политичког система".

„Већ пре 30 година и више, када је почело у бившој Југославији са национализмима, то није била природна експлозија, мислим да је, а то је јасно код (бившег председника СРЈ и Србије Слободана) Милошевића, па донекле и у Словенији, то био маневар у свакој републици владајуће партијске гарнитуре, како да остану на власти – видели су да се ближи нека врста демократије и гледали су како да остану на власти“, каже Жижек у Дану уживо на ТВ Н1.

Истиче да је „парадоксално, разлог што национализам оживљава то што су људи нешто очекивали од либералне демократије, а нису то добили“.

Ако је неки део на северу Косова који је већински српски или неки већински албански део у Санџаку – зашто се не би разменили

„Нисмо ми ништа специјално у бившој Југославији. Оно што ме веома брине је глобални капитализам и у то смо сви укључени. Као одговор на то, јер се људи боје да изгубе идентитет, враћа се национализам“, наводи Жижек.

На питање како данас види решавање питања Косова, он каже да и данас заступа тезу не „прљавог дипломатског прекрајања границе, већ строго координираног малог прекрајања границе – ако је неки део на северу Косова који је већински српски или неки већински албански део у Санџаку – зашто се не би разменили“, сматра филозоф.

Додаје да „верује да контакт између људи, размена робе, путовања, помажу“.

„Немојмо себи постављати велике циљеве, сад као одједном сви плешемо коло братства. Спречимо рат, и онда полако – контакти, размена робе итд, и видећемо шта ће се десити“, каже он и додаје да, колико зна, нажалост, размена делује тамо где не би требало, а то је трговина дрогом и белим робљем.

Потребна глобална здравствена координација

На питање како оцењује ситуацију са пандемијом коронавируса, Жижек наводи да је прва паника у марту и априлу прошле године „била скоро здрава, нормална паника, бојали смо се“.

Сви смо већ контролисани дигитално. Кад купите овај модерни телевизор, они не само да прате шта си гледао, већ ови најмодернији имају и машину која прати ваш израз лица. Тога се заиста бојим – тзв. непосреднег контакта наших мисли са компјутером. Нисмо још тамо, али се ближимо

„А сада је нешто сасвим друго, није страх, већ дубока депресија, иако имамо вакцину, људи не виде јасну перспективу, крше прописе, не из задовољства, већ у стилу онога  ‘искористи дан’. Ако нас умре глобално два-три одсто, биће економска криза, али много горе биће фундаментална психолошка, егзистенцијална криза. Ми смо бића навике, требају нам основне координате, а то ишчезава, и то видим као глобалну опасност“, указује Жижек.

Додаје да не треба да мислимо да кад добијемо вакцине да ће све бити решено.

„То ће се вући, чак и да ова вакцина проради, биће других варијанти вируса“, истиче он.

„Ову здравствену кризу повезујем са кризом целог нашег бића због контроле дигиталним медијима. Сви смо већ контролисани дигитално. Кад купите овај модерни телевизор, они не само да прате шта си гледао, већ ови најмодернији имају и машину која прати ваш израз лица. Тога се заиста бојим – тзв. непосреднег контакта наших мисли са компјутером. Нисмо још тамо, али се ближимо“, каже Жижек.

Истиче да је чак више него коронавирус, дигитални вирус права опасност.

„Ко зна шта ће се десити. Нисам песимиста, али мислим ипак да би због свих ових процеса друштво требало да изнад механизма тржишта преузме основну контролу над здравством, околином, енергијом“, наводи он.

На питање на који начин би то било могуће, наводи да је он „песимистичан оптимиста, то није јефтини парадокс“.

„Мислим да ће нас, ако не ова, оно кризе које долазе, апсолутно присилити, ми требамо глобално здравствену координацију, то је све у принципу могуће… Чак и у државама где су конзервативци на власти – сви знају да је потребан снажан социјализиран глобалан здравствени систем“, оцењује Жижек.

Додаје да „друштво треба организовати да сви људи имају гарантована основна средства за преживљавање“.

„Није то ствар напредних социјалистичких снага, то држава треба да ради у интернационалној кооперацији, па и у кооперацији са локалним снагама. Потребна је нека, не нова тоталитарна организација, већ нека социјализација. Треба нам извршна власт, више људи као (узбуњивач Џулијан) Асанж, власт која је контролисана, али која може брже да ради да своје мере реализује“, истиче Жижек.

Друштвени медији преузимају јавни простор

На питање како гледа на одлуку Британије да не изручи Асанжа САД, али и истовремено да га не пусти на условну слободу, филозоф каже да је то „нешто најогавније“ што је чуо.

Десиће се да ће (Асанж) вероватно преживети у Енглеској, али оно за шта се борио ће јасно изгубити

Цитира једног од својих омиљених, како каже, конзервативних песника, Томаса Стерна Елиота који је рекао да је највећа издаја да урадиш праву ствар због погрешног разлога, истичући да се то десило у случају Асанжа, образлажући да британски суд није хтео да попусти Америци, наводећи „безвезни разлог“ – здравље, коју су му истовремено угрозили.

„Десиће се да ће (Асанж) вероватно преживети у Енглеској, али оно за шта се борио ће јасно изгубити“, указује Жижек.

Као велики проблем наводи чињеницу да друштвени медији, попут Фејсбука и Твитера, које означава као масовне приватне медије, преузимају јавни простор, који, самим тим, ишчезава.

„Обликује се један неорганизовани простор, који није у правом смислу јавни простор“, каже Жижек и као пример наводи словеначког премијера Јанеза Јаншу, „имитацију“ одлазећег председника САД Доналда Трампа, који већину одлука владе најпре објављује на свом Твитер налогу.

Има нешто труло у америчкој демократији

А како тумачи најновије протесте у Америци, када су Трампове присталице упале у Конгрес и прекинуле седницу на којој је највише законодавно тело САД требало да верификује резултате председничких избора, он наводи да „не би било ових демократских социјалиста без Трампа“.

„Никад нисам мислио да је Трамп добар, већ да ће он, таква катастрофа каква је, покренути неки процес, и то се сад и дешава, он је изнутра срушио естаблишмент. Мислим да не можемо то што се јуче десило сматрати једноставно нечим лошим, иако су то углавном били десничари, али немојмо заборавити да су они изразили темељно незадовољство постојећим електорским системом у САД“, сматра Жижек.

Тамо испред Конгреса нису били само неки глупи десничари. То је израз фундаменталне кризе америчког политичког система

Додаје да је његова поента да „то нису били само неки глупи десничари, то је израз фундаменталне кризе америчког политичког система“.

„Трамп је апсолутни манипулант, ужас је у томе, као што се јуче и данас показало, да је тај манипулаторски вашингтонски политичар издао гласове протеста. Он само употребљава протесте као средство притиска, а кад је видео да је отишло сувише далеко повукао се. Он остаје део естаблишмента, он није чак ни као фашиста који би хтео да преузме власт, он је као риба у води у тој корупцији“, оцењује Жижек.

Каже да је резултат свега да је „нешто већ било труло у америчкој демократији“.

Има нека граница у Европи, надам се, да неће то ићи директно. Бојим се да ће то бити наш хоризонт – умерено технократски поредак у ком јача контрола државе или популизам, али у оба примера класне разлике ће да експлодирају, елита ће наставити да живи у својим мехурима

Додаје да је једини спас за Америку умерена верзија демократског социјализма, односно „снажнија друштвена контрола због ситуације у здравству, екологије, социјалних немира“.

На питање да ли ово што се десило у САД може да се прелије и на Европу, Жижек се нада да не може.

„Има нека граница у Европи, надам се, да неће то ићи директно. Бојим се да ће то бити наш хоризонт – умерено технократски поредак у ком јача контрола државе или популизам, али у оба примера класне разлике ће да експлодирају, елита ће наставити да живи у својим мехурима“, сматра он и додаје да се „цели капиталистички систем већ радикално мења, то је постало јасно у 2020. години“.

„Ко су данас јавна лица режима? (Оснивач Амазона Џеф) Безос, (оснивач Мајкрософта Бил) Гејтс – они нису класични капиталисти, они живе од ренте, то је капитализам данас. Безос не производи нешто ново, он је приватизовао систем дистрибуције. Исто и Гејтс у свом домену“, указује Жижек.

Упозорава да су они приватизовали јавни простор, да су они данашња аристократија, „они у спрези са државом контролишу наш простор, то је проблем, зато је Асанж тако значајан“.

За себе каже да је конзервативни комуниста и да левица треба да се обраћа обичним људима, да им каже да је важно достојанство.

„Ми смо глас обичних људи који су забринути“, истиче Жижек.

(Н1)