Славиша Ристић: У извештају о раду Канцеларије за КиМ није наведен највећи проблем - исељавање Срба са севера покрајине, а није тачно ни да су српске институције очуване

Седница скупштинског Одбора за Косово и Метохију одржана је након осам месеци, а на њој је као једина тачка дневног реда био извештај о раду Канцеларије за КиМ у 2017. години, што је код опозиције изазвало незадовољство, јер су очекивали информације о процесу нормализације односа Београда и Приштине, израде статута ЗСО, као и о Поглављу 35.

"СБ УН свака три месеца одржава седнице о Косову, цео спектар међународних тела на ту тему разговара свакодневно, а једино о косовском проблему не расправља Скуштина Србије", рекао је посланик Бошко Обрадовић, након што је заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев представио извештај о раду Канцеларије.

"Највеће постигнуће и успех Србије на Косову и Метохији у 2017. години је тај што је Србија успела да очува српске институције и поред приметног повећања притисака на те институције", рекао је Козарев.

Заменик Марка Ђурића, који је седници Одбра за две године присуствовао, како је опозиција навела, само једном, изразио је задовољство што општине и окрузи раде као и раније.

Према речима Козарева, Канцеларија је у том периоду изградила и више десетина црквених објеката, помогла 500 пољопривредних домаћинстава, рађено је на заштити људских и имовинских прва, као и права Срба који су били углавном мета политичких процеса, попут трагично страдалог Оливера Ивановића и радника Националног парка у Штрпцу.

Опозиција је након излагања Козарева изразила незадовољство што је стању по питању Поглавља 35 у извештају Канцеларије од 60 страна, посвећено само неколико редова.

Посланик Српске радикалне странке Миљан Дамјановић изразио је незадовољство што "данас када нам отимају Косово", одбор прича о томе да ли је и ко добио колико новца, а не о томе "шта је то болно и тешко за српски народ", како председник најављује у решавању статуса Косова.

"Сви Срби на Косову, али и грађани чекају повратне информације из Београда о томе шта се дешава, какви су притисци, шта су нам поручили пријатељи из Русије, а свега тога нема", рекао је Дамјановић и додао да Одбор прича о маргиналним, а не судбинским стварима.

Посланици опозиције су током трочасовне седнице негодовали због тога што је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић за две године од оснивања Одбора само једном био на седници тог скупштинског тела које је последњу јавну седницу одржало пре осам месеци.

Након представљања извештаја, посланик "НС - За спас Србије" и лидер покрета Срба са КиМ "Отаџбина" Славиша Ристић из Зубиног Потока рекао је да је очекивао да у извештају буде наведен највећи проблем на Косову, а то је исељавање Срба са севера.

Такође, рекао је да би желео да се зна нешто више о објекту који се гради на језеру Газиводе, за који је Влада Србије издвојила око милион евра, а што је подведено под државну тајну. Додао је да га то подсећа на својевремену набавку камера у Косовској Митровици, за које је такође утрошено милион евра, а да нико не зна ни да ли оне постоје.

Ристић је навео да се зна да радове на том „Центру за мониторинг вода, развој спорта и хуманитарних активности“, који "личи на туристички објекат" званично обавља „Радујко инвест доо.“ из Београда, али да радове на самом објекту изводе локални предузимачи. „Не само да међу радницима који граде овај објекат има и доста Албанаца, него је његова изградња дотирана од стране власти у Приштини са око 300. 000 евра, па је утолико чудније што се овај објекат, тобоже, проглашава за „државну тајну“, рекао је Ристић.

Посланик из Зубиног Потока је додао да не дели став Козарева да су српске инситуције на КиМ очуване, јер је и судство изгубљено у процесу интеграције, као и, између осталог, полиција и цивилна заштита.

Дамјановић је на седници указао на проблем запослених у Привредној Комори Косова и Метохије на чије проблеме није одговорио нико из Канцеларије за Косово и Метохију, а односе се на то да немају плату 14 месеци као и на опасност да ће та институција након шест деценија бити угашена.

Козарев је потом рекао да је за плате тих 20 људи у последњих годину дана издвојено седам милиона динара.

Бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић оценио је као лоше то што данас посланици не знају шта се дешава у Бриселу и што се из тог извештаја не види да је било састанака током 2017. године.

Козарев је на Богдановићево питање колико кошта брендирање воза "Косово је Србија" рекао да је цео посао од пројекта до скидања фолије коштао 498.000 динара, али није одговорио шта је са водоводом на северу Косова, који се гради годинама, као и шта су то стручне услуге, и "остале стручне услуге" за које је издвојено 69 милиона динара.

Богдановић је изразио жаљење што на седници није било речи о томе докле се стигло са статутом ЗСО.

Посланик СРС Божидар Делић негодовао је што је дозвољено да пропадне 800 милиона динара из буџета намењеног за Косово, па сељацима бизнисмени из Србије морају да донирају кокошке, јариће и остале домаће животње.

Бошко Обрадовић је оценио да извештај Канцеларије изгледа тако као да су косовски Срби дијаспора и навео да би требало погледати како и колико издваја Мађарска за Мађаре у Србији.

"Буџет је смешан и говори да се средства смањују и да неко диже руке од Косова", рекао је он.

Седницу која је трајала скоро три сата обележила је мања расправа јер је Обрадовић Ђурића назвао авантуристом из Косовске Митровице, а њега посланик владајуће коалиције Александар Марковић малим мишем који дође у Београд и вређа директора Канцеларије за Косово и Метохију.

(Бета)