Славица Ђукић-Дејановић: Конститутивна седница Скупштине до 8. јуна

БЕОГРАД - Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је данас да ће конститутивна седница новог сазива парламента бити заказана до 8. јуна и да ће мандатара за састав нове Владе Србије одредити будући председник Србије,  који ће бити изабран 20. маја.

"Конститутивна седница новог сазива парламента биће заказана до 8. јуна. Ја је само заказујем а председаваће најстарији посланик. Седница ће бити заказана до тада, а који ће то тачно дан бити, договараћемо се наредних дана", рекла је Славица Ђукић-Дејановић агенцији Бета.

На питање да ли ће као вршилац дужности председника Србије она почети разговоре о мандатару нове владе, одговорила је да ће мандатара за састав Владе одредити будући председник Србије који ће бити изабран у другом кругу председничких избора 20. маја.

"Он ће дати мандат ономе у кога буде имао највише поверења да ће бити способан да у овако изазовним временима формира квалитетну владу", рекла је она.

Упитана када би нови председник могао да почне разговоре са странкама о мандатару, пошто претходно мора да положи заклетву у парламенту, Ђукић-Дејановић је одговорила да председник има две могућности - да положи заклетву пред старим скупштинским сазивом, који је сада актуелан, како би могао да почне разговоре о мандатару или да положи заклетву после верификације мандата посланика новог сазива.

"Новина је да ће и посланици први пут полагати заклетву у складу са новим законским актима, а председник ће се договорити или са председавајућим или са мном о термину полагања заклетве и он ступа на дужност председника тек чином полагања заклетве", објаснила је Славица Ђукић-Дејановић.

Републичка изборна комисија (РИК) мора до 20. маја да додели мандате кандидатима са изборних листа које су освојиле посланичка места у новом сазиву Скупштине Србије.

Нови сазив парламента треба да буде конституисан до 9. јуна, а нова влада изабрана у наредна три месеца, до 8. септембра.

У Скупштини Србије, која има укупно 250 места, посланичке мандате имаће 11 изборних листа, од којих је пет мањинских.

Међутим, у парламенту би своје посланике могло да има чак 40 политичких странака, чији се кандидати налазе на изборним листама странака које су прешле изборни цензус.

(Бета)