Početna strana > Hronika > Slabi izgledi Turske za prijem u EU
Hronika

Slabi izgledi Turske za prijem u EU

PDF Štampa El. pošta
sreda, 10. novembar 2010.

Turska javnost je razočarana što samo stanovnici te zemlje, među svim zemljama koje su na evropskom putu, još moraju da uzimaju vize za putovanja u šengenski prostor. To pokazuje slabe izglede Turske za prijem u EU.

Trenutno, postoje četiri zvanična kandidata za prijem u EU – Hrvatska, Makedonija, Turska i od letos Island. Najviše izgleda za prijem ima Hrvatska – eventualno, 2012. godine mogla bi postati 28. članica. Podjednako dobre izglede ima Island.

Pregovori sa Makedonijom su na ledu, jer ih blokira Grčka zbog spora Atine sa Skopljem oko imena. Iznenađujuće brzo napredovala je Crna Gora i komesar za proširenje Štefan File smatra da je ona na dobrom putu: „Komisija predlaže da Crna Gora dobije status kandidata za prijem“, objavio je svečano evropski komesar. Crna Gora je zabeležila veliki napredak na polju demokratije i ljudskih prava, a hitno su potrebne reforme pravosuđa i državne administracije.

Ostale balkanske zemlje moraće da pričekaju, mada Komisija stalno ponavlja da su im vrata otvorena.

Turci rezignirani

Što se Turske tiče, pohvaljena je reforma ustava uz napomenu da sada mora biti i sprovedena. Veliki problemi i dalje su prinudni brakovi, ubistva zbog časti i nasilje u porodici. Osim toga, nema nikakvog približavanja sa Kiprom i zato je blokirano više poglavlja u pregovorima. Najzad, i dalje je jak otpor prijemu Turske u principu: „Mislim da Evropska unija ne može da prihvati Tursku kao članicu, jer se turski politički sistem i njene tradicije suviše razlikuju od evropskog društvenog modela i demokratije“, kaže predsednik grupe CDU/CSU u Evropskom parlamentu Verner Langen.

U Turskoj su svesni situacije. Kada su građanima Albanije i BiH odobrena bezvizna putovanja u zemlje Šengena, u turskim novinama osvanuli su naslovi „ Svi smeju u EU, samo mi ne!“. Veliki broj Turaka ovo smatra uvredom zato što oni i dalje moraju da čekaju u redovima, da troše novac i vreme da bi dobili evropsku vizu za putovanje. Na to nimalo ne utiče činjenica da Turska već pet godina pregovara sa EU o ulasku u Uniju. „Otvoreno kažem da je EU jedan hrišćanski klub. Mi smo muslimanska zemlja i zato ne verujem da će nas primiti“, kaže jedan trgovac iz Istanbula.

Građani umorni od stalnih uslova

Prošlog leta je u Turskoj objavljeno istraživanje koje je pokazalo da samo 40 odsto građana podržava ulazak u Evropsku uniju. Ostalih 60 odsto nisu protiv priključenja, ali su se umorili od nadanja da će se to dogoditi. „Naravno da nas ljuti kada francuski predsednik zahteva da Turska dobije poseban status. Ili kada Nemci kažu da će sa nama da urade ovo, umesto onog“, priča trgovac.

Međutim, za Evropsku komisiju članstvo Turske ostaje cilj pod uslovom da Ankara sprovede neophodne reforme. Na pitanje o smislu proširenja uopšte u vremenima krize, Štefan File je imao spreman odgovor: „Proširenje je važno, jer se tako jačaju mir i bezbednost u Evropi. Na taj način jačaju pravna država, demokratija i osnovne  slobode u zemljama koje su naši neposredni susedi.“

Uprkos tome, mnogi se zalažu za dužu pauzu u kojoj bi se Evropska unija konsolidovala,a  i u Komisiji u međuvremenu pominju mogućnostima prijema o kojima se mora voditi računa.

(DW-World)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner