Слаби изгледи Турске за пријем у ЕУ

Турска јавност је разочарана што само становници те земље, међу свим земљама које су на европском путу, још морају да узимају визе за путовања у шенгенски простор. То показује слабе изгледе Турске за пријем у ЕУ.

Тренутно, постоје четири званична кандидата за пријем у ЕУ – Хрватска, Македонија, Турска и од летос Исланд. Највише изгледа за пријем има Хрватска – евентуално, 2012. године могла би постати 28. чланица. Подједнако добре изгледе има Исланд.

Преговори са Македонијом су на леду, јер их блокира Грчка због спора Атине са Скопљем око имена. Изненађујуће брзо напредовала је Црна Гора и комесар за проширење Штефан Филе сматра да је она на добром путу: „Комисија предлаже да Црна Гора добије статус кандидата за пријем“, објавио је свечано европски комесар. Црна Гора је забележила велики напредак на пољу демократије и људских права, а хитно су потребне реформе правосуђа и државне администрације.

Остале балканске земље мораће да причекају, мада Комисија стално понавља да су им врата отворена.

Турци резигнирани

Што се Турске тиче, похваљена је реформа устава уз напомену да сада мора бити и спроведена. Велики проблеми и даље су принудни бракови, убиства због части и насиље у породици. Осим тога, нема никаквог приближавања са Кипром и зато је блокирано више поглавља у преговорима. Најзад, и даље је јак отпор пријему Турске у принципу: „Мислим да Европска унија не може да прихвати Турску као чланицу, јер се турски политички систем и њене традиције сувише разликују од европског друштвеног модела и демократије“, каже председник групе ЦДУ/ЦСУ у Европском парламенту Вернер Ланген.

У Турској су свесни ситуације. Када су грађанима Албаније и БиХ одобрена безвизна путовања у земље Шенгена, у турским новинама осванули су наслови „ Сви смеју у ЕУ, само ми не!“. Велики број Турака ово сматра увредом зато што они и даље морају да чекају у редовима, да троше новац и време да би добили европску визу за путовање. На то нимало не утиче чињеница да Турска већ пет година преговара са ЕУ о уласку у Унију. „Отворено кажем да је ЕУ један хришћански клуб. Ми смо муслиманска земља и зато не верујем да ће нас примити“, каже један трговац из Истанбула.

Грађани уморни од сталних услова

Прошлог лета је у Турској објављено истраживање које је показало да само 40 одсто грађана подржава улазак у Европску унију. Осталих 60 одсто нису против прикључења, али су се уморили од надања да ће се то догодити. „Наравно да нас љути када француски председник захтева да Турска добије посебан статус. Или када Немци кажу да ће са нама да ураде ово, уместо оног“, прича трговац.

Међутим, за Европску комисију чланство Турске остаје циљ под условом да Анкара спроведе неопходне реформе. На питање о смислу проширења уопште у временима кризе, Штефан Филе је имао спреман одговор: „Проширење је важно, јер се тако јачају мир и безбедност у Европи. На тај начин јачају правна држава, демократија и основне  слободе у земљама које су наши непосредни суседи.“

Упркос томе, многи се залажу за дужу паузу у којој би се Европска унија консолидовала,а  и у Комисији у међувремену помињу могућностима пријема о којима се мора водити рачуна.

(DW-World)