Синиша Мали: Минимална зарада расла пет пута брже него потрошачка корпа

 Министар финансија Синиша Мали је рекао да је држава изашла са предлогом да раст минималне зараде за следећу годину буде 9,4 одсто, због посвећености расту животног стандарда, али без угрожавања запослености, до чега би дошло ако би зарада расла више него што финансије дозвољавају.

„У четвртак ће бити одржана наредна седница Социјално-економског савета. Ми смо изашли са предлогом да се минимална зарада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто у односу на постојећу, са 32.022 на преко 35.000 динара. Први пут ће минимална зарада бити око 300 евра и то је знак континуитета који имамо као Владе Републике Србије. Од 2017. године, када смо завршили фискалну консолидацију, минимална зарада је порасла чак 52 одсто, а раст нашег БДП је био 17,3 одсто у том периоду. Дакле, минимална зарада расте три пута брже него раст БДП“, рекао је Мали за РТС, саопштило је Министарство финансија.

На питање када ће минимална зарада у потпуности покрити минималну потрошачку корпу, министар је рекао да се полако ближимо том циљу.

„Рецимо, 2017. године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била је 62 одсто, а данас је 81,5 процената. У односу на минималну потрошачку корпу, минимална зарада расте пет пута више, јер стопа раста потрошачке корпе је била 10,3 одсто, док је зарада расла 52 одсто од 2017. године. Према пројекцијама које смо направили, очекујемо 2023, 2024. године да у потпуности покријемо минималну потрошачку корпу“, навео је.

Подсетио је да је минимална зарада 2010. године била 15.700 динара, док се данас говори о 300 евра, што је показатељ знатног раста у претходном периоду.

Објаснио је да ће највећи терет раста минималне зараде држава преузети на себе.

„За послодавце, највећи део ће компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела са 18.300 на 19.300 динара и са смањењем доприноса за ПИО фонд од 0,5 одсто. Овим се наставља пракса растерећења пореза и доприноса на зараде, која ће сада бити 61,1 одсто, док је 2017. године оптерећење било 63,3 процената. Дакле, ништа није случајно, јер одговорном економском политиком постепено смањујемо оптерећење на зараде и на тај начин доприносимо отварању радних места, запошљавању, расте животни стандард, расту плате“, истакао је.

Пензионерима 22. септембра 50 евра, у новембру других 30 евра свим пунолетним грађанима

„Следећег месеца, тачније 22. септембра ћемо исплатити 50 евра пензионерима. У новембру следи уплата других 30 евра свим пунолетним грађанима, а у децембру додатних 20 евра помоћи за све. Ту је и предвиђених 20.000 динара помоћи пензионерима, што ће бити исплаћено у фебруару или марту следеће године. То је скоро осам милијарди евра колико исплаћујемо, али уз одржање пуне макроекономске стабилности“, рекао је Мали.

Удео јавног дуга у односу на БДП 5,5 одсто

Истакао је да је у овом тренутку удео јавног дуга у односу на БДП 55,5 одсто, што је далеко испод нивоа који је прописан Мастришким уговором.

„Сачекаћемо резултате сутра, односно последњег дана августа. Ипак, могу да кажем да су нам много бољи резултати него што смо предвидели. За првих седам месеци, ми смо планирали 198 милијарди дефицит, а резултат је 39 милијарди минуса. То значи да нам је за 160 милијарди динара бољи резултат, односно за милијарду и 200 милиона евра. Нема ту грешке, били смо конзервативни када смо пројектовали раст наше привреде у априлу када је био ребаланс, али на срећу опоравак је много бржи. У другом кварталу раст је био 13,4 одсто, а укључујући и први квартал, до краја године очекујемо раст од минимум 6,5 одсто“, објаснио је он и додао да ћемо поново имати један од три најбоља резултата у Европи.

Подсетио да је у суботу потписан споразум за изградњу 69 километара Дунавског коридора, од Пожаревца до Голупца.

„У овом тренутку градимо седам ауто-путева и брзих саобраћајница и то у доба највеће економске кризе икада. Мало која земља може тиме да се похвали. Ми издвајамо новац и за инфраструктурне пројекте и за изградњу болница, клиничких центара, али и за повећање плата и пензија. То довољно говори о нашој стабилности“, објашњава.

Навео је да је одлука ММФ о стављању на располагање 890 милиона долара Србији није новац који смо тражили, али да ће бити искоришћен за враћање старих кредита и за наставак инвестиција.

„ММФ је прошле недеље донео одлуку да свим својим чланицама алоцира онолико новца колико свака од тих чланица има специјалних права вучења. То је за Србију 890 милиона долара, уз повољну каматну стопу од 0,05 одсто. Тај новац је већ алоциран, само треба да видимо када ћемо га повући. То јесте добра вест, али ми тај новац никада не бисмо тражили. Ми настављамо споразум са ММФ, нефинансијски, дакле искључиво је саветодавног карактера, с обзиром на то да смо усмерени наставку реформи, пре свега јавних предузећа“, закључио је.

(Н1)