Siniša Mali: Budžet za narednu godinu obezbediće da Srbija po rastu BDP-a bude najbolja u Evropi; Aleksandar Mirković: Svi koji su govorili o Draganu i Gojku Đilasu izloženi medijskom zastrašivanju

Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je republički budžet za 2021. godinu planiran tako da obezbedi da Srbija u naredne dve godine ima najveći privredni rast u Evropi.

On je obrazlažući predlog budžeta za narednu godinu u Skupštini Srbije rekao da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dogodine biti šest odsto, zahvaljujući merama koje Vlada preduzela ove godine kako bi u vreme pandemije pomogla privredi i građanima.

Da nismo preduzeli mere imali bismo veliki BDP-a u ovoj godini, a očekujemo da će pad biti jedan odsto ili da će biti oko nule, što će biti najbolji rezultat u Evropi

„Da nismo preduzeli te mere imali bismo veliki BDP-a u ovoj godini, a očekujemo da će pad biti jedan odsto ili da će biti oko nule, što će biti najbolji rezultat u Evropi“, rekao je Mali.

Istakao je da predloženi budžet za 2021. godinu ima dve komponente – socijalnu jer je usmeren na poboljšanje životnog standarda, odnosno povećanje plata u javnom sektoru i penzije, i razvojnu jer nikad više novca nije bilo opredeljeno za kapitalne investicije koje podstiču rast BDP-a.

Ministar finansija je rekao da su prihodi budžeta planirani u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta iz 2020. dok su rashodi 1.514,8 milijardi dinara i 15 odsto su manji u odnosu na rebalans.

Deficit budžeta iznosiće 178,5 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a.

„Za kapitalne investicije predviđeno je 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, odnosno oko šest odsto ako se uračuna budžetsko izdvajanje od 28,3 milijarde koje će dobiti lokalne samouprave i socijalni fondovi a namenjeno je investicijama“, rekao je Mali.

Od januara povećanje penzija i minimalne cene rada

Dodao je da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto a minimalna cena rada za 6,6 odsto.

U januara će pet odsto biti povećane plate u zdravstvu, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti povišicu od 3,5 odsto, a dodatno 1,5 odsto od 1. aprila.

Zaposleni u vojsci će od 1. aprila imati i dodatno povećanje do deset odsto.

Kako je naveo, planirana su ulaganja u izgradnja putne i želežničke infarstrukture – Moravskog koridora, autoputa Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoputa Niš-Pločnik i Ruma-Šabac-Loznica.

Mali je rekao da sledeće godine početi izgradnja Fruškogorskog koridora i beogradskog metroa, a obezbeđen je novac i industrijske parkove, za rehabilitaciju pruga Niš-Dimitrovgrad i gradnju brze puga od Beograda do Novog Sada.

Veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo

Ministar je istakao da su predviđena veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo.

On je rekao da Vlada ne odustaje od programa „Srbija 2025“ u okviru kojeg će biti investirano oko 14 milijardi evra, a cilj je da prosečna plata 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra

Planirano je da poslanici Skupštine Srbije danas završe načelnu raspravu o predloženom budžetu za 2021. godinu, a da u četvrtak raspravljaju o amndmanima i glasaju o tom najvažnijem finansijskom zakonu.

Poslanici pitali o Kosovu, Hagu i Đilasu

Na početku današnje sednice poslanici su iskoristili pravo da postave pitanja nadležnim institucijama.

Poslanik SPS Toma Fila na početku sednice Skupštine Srbije predložio je da parlament jednom mesečno raspravlja o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini, kako bi se videlo da Srbija nije zaboravila KiM

Poslanik Siocijalističke partije Srbije Toma Fila na početku sednice Skupštine Srbije predložio je da parlament jednom mesečno raspravlja o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini, kako bi se videlo da Srbija nije zaboravila Kosovo i Metohiju.

Odgovarajući na ovo pitanje Ivica Dačić, predsednik parlamenta rekao je da će se tema Kosovo uskoro naći u plenarnom zasedanju, a to je obećao, kako je rekao, i predsednik države.

„Ako može Savet bezbednosti redovno da se bavi Kosovom i Metohijom, zašto to ne bi bio slučaj sa srpskim parlamentom, a ne da sa televizije saznajemo šta se tamo dešava. Osim toga zanima me i da li će vlada Srbije formirati neko telo koje će brinuti o toku suđenja predstavnicima OVK u Hagu“, rekao je Fila, napomenuvši da do dolaska ove vlasti Srbija, za razliu od Hravtske, nije pomagala ni u kom slučaju advokatima optuženih iz Srbije, iako se znalo da je haški sud antisrpski, a da Nataša Kandić u samom haškom tribunalu imala kancelariju.

Odgovarajući na ove primedbe Dačić je rekao da će država svakako pomoći ovom novom sudu za zločine OVK, da ostaje obaveza pripreme dokumenata i zaštita svedoka, kako bi se došlo do pravde.

Aleksandar Mirković: Svi koji govorili o Draganu i Gojku Đilasu izloženo hajki

Aleksandar Mirković, poslanik Srpske napredne stranke zapitao je članove REM-a da li vide nešto sporno u ponašanju medija koja su pod kontrolom Dragana Đilasa.

On je rekao da je svako od poslanika koji je protekle nedelje govorio o malverzacijama Dragana Đilasa i 619 nelegalno stečenih miliona dinara, ali i o 35 nekretnina njegovog brata Gojka, bio je izložen hajci, a parlament je nazivan najgorim pogrdnim imenima.

„Da li to mediji pokušavaju nas da zastraše“, zapitao je Mirković, upitavši REM da li tu vidi nešto sporno, a tužilaštvo zašto ne reaguje na činjenice koje iznosi SNS, a posebno na malverzacije vezane za most na Adi Ciganiliji o kojima su pisali pojedini mediji.

On je naveo da je Đilas uplatio 2,5 miliona evra samo u jednoj transakciju za konsultantske usluge firmi koja se ne bavi građevinskim poslovima već prodajom brodova i rezervnih delova, dodao je da je to u najmanju ruku čudno i nelogično jer nikakav brod nije kupljen, a u izgradnji nisu učestvovali, pa se nameće pitanje za šta i koje usluge su dobili taj novac.

Poslanici Skupštine Srbije započeli su jutros novu sednicu na kojoj je predviđeno da se raspravlja o predlogu državnog budžeta za 2021. godinu i pratećim zakonima.

Po predlogu Vlade Srbije, u narednoj godini će prihodi budžeta biti 1.336,3 milijarde dinara a rashodi 1.514,8 milijardi dinara, tako da će deficit biti tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Procenjeno je da će rast BDP-a u narednoj godini biti šest odsto.

Na dnevnom redu sednice parlamenta su i predlozi odluka o finansijskim planovima za iduću godinu organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, izmene Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnom dugu.

Poslanici će odlučivatu i o Predlog zakona o davanju državnih garancija za kredit koji će Skijališta Srbije uzeti od Unikredit (UniCredit) banke za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman.

Na početku sednice poslanici koriste pravo da postavljaju pitanja nadležnim institucijama.

(Beta, Danas)