недеља, 21. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали: Буџет за наредну годину обезбедиће да Србија по расту БДП-а буде најбоља у Европи; Александар Мирковић: Сви који су говорили о Драгану и Гојку Ђиласу изложени медијском застрашивању
Хроника

Синиша Мали: Буџет за наредну годину обезбедиће да Србија по расту БДП-а буде најбоља у Европи; Александар Мирковић: Сви који су говорили о Драгану и Гојку Ђиласу изложени медијском застрашивању

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 08. децембар 2020.

Министар финансија Синиша Мали рекао је данас да је републички буџет за 2021. годину планиран тако да обезбеди да Србија у наредне две године има највећи привредни раст у Европи.

Он је образлажући предлог буџета за наредну годину у Скупштини Србије рекао да ће раст бруто домаћег производа (БДП) догодине бити шест одсто, захваљујући мерама које Влада предузела ове године како би у време пандемије помогла привреди и грађанима.

Да нисмо предузели мере имали бисмо велики БДП-а у овој години, а очекујемо да ће пад бити један одсто или да ће бити око нуле, што ће бити најбољи резултат у Европи

„Да нисмо предузели те мере имали бисмо велики БДП-а у овој години, а очекујемо да ће пад бити један одсто или да ће бити око нуле, што ће бити најбољи резултат у Европи“, рекао је Мали.

Истакао је да предложени буџет за 2021. годину има две компоненте – социјалну јер је усмерен на побољшање животног стандарда, односно повећање плата у јавном сектору и пензије, и развојну јер никад више новца није било опредељено за капиталне инвестиције које подстичу раст БДП-а.

Министар финансија је рекао да су приходи буџета планирани у износу од 1.336,3 милијарде динара, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020. док су расходи 1.514,8 милијарди динара и 15 одсто су мањи у односу на ребаланс.

Дефицит буџета износиће 178,5 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.

„За капиталне инвестиције предвиђено је 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, односно око шест одсто ако се урачуна буџетско издвајање од 28,3 милијарде које ће добити локалне самоуправе и социјални фондови а намењено је инвестицијама“, рекао је Мали.

Од јануара повећање пензија и минималне цене рада

Додао је да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто а минимална цена рада за 6,6 одсто.

У јануара ће пет одсто бити повећане плате у здравству, док ће остали запослени у јавном сектору добити повишицу од 3,5 одсто, а додатно 1,5 одсто од 1. априла.

Запослени у војсци ће од 1. априла имати и додатно повећање до десет одсто.

Како је навео, планирана су улагања у изградња путне и жележничке инфарструктуре – Моравског коридора, аутопута Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопута Ниш-Плочник и Рума-Шабац-Лозница.

Мали је рекао да следеће године почети изградња Фрушкогорског коридора и београдског метроа, а обезбеђен је новац и индустријске паркове, за рехабилитацију пруга Ниш-Димитровград и градњу брзе пуга од Београда до Новог Сада.

Већа улагања у пољопривреду, културу и здравство

Министар је истакао да су предвиђена већа улагања у пољопривреду, културу и здравство.

Он је рекао да Влада не одустаје од програма „Србија 2025“ у оквиру којег ће бити инвестирано око 14 милијарди евра, а циљ је да просечна плата 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра

Планирано је да посланици Скупштине Србије данас заврше начелну расправу о предложеном буџету за 2021. годину, а да у четвртак расправљају о амндманима и гласају о том најважнијем финансијском закону.

Посланици питали о Косову, Хагу и Ђиласу

На почетку данашње седнице посланици су искористили право да поставе питања надлежним институцијама.

Посланик СПС Тома Фила на почетку седнице Скупштине Србије предложио је да парламент једном месечно расправља о ситуацији у јужној српској покрајини, како би се видело да Србија није заборавила КиМ

Посланик Сиоцијалистичке партије Србије Тома Фила на почетку седнице Скупштине Србије предложио је да парламент једном месечно расправља о ситуацији у јужној српској покрајини, како би се видело да Србија није заборавила Косово и Метохију.

Одговарајући на ово питање Ивица Дачић, председник парламента рекао је да ће се тема Косово ускоро наћи у пленарном заседању, а то је обећао, како је рекао, и председник државе.

„Ако може Савет безбедности редовно да се бави Косовом и Метохијом, зашто то не би био случај са српским парламентом, а не да са телевизије сазнајемо шта се тамо дешава. Осим тога занима ме и да ли ће влада Србије формирати неко тело које ће бринути о току суђења представницима ОВК у Хагу“, рекао је Фила, напоменувши да до доласка ове власти Србија, за разлиу од Хравтске, није помагала ни у ком случају адвокатима оптужених из Србије, иако се знало да је хашки суд антисрпски, а да Наташа Кандић у самом хашком трибуналу имала канцеларију.

Одговарајући на ове примедбе Дачић је рекао да ће држава свакако помоћи овом новом суду за злочине ОВК, да остаје обавеза припреме докумената и заштита сведока, како би се дошло до правде.

Александар Мирковић: Сви који говорили о Драгану и Гојку Ђиласу изложено хајки

Александар Мирковић, посланик Српске напредне странке запитао је чланове РЕМ-а да ли виде нешто спорно у понашању медија која су под контролом Драгана Ђиласа.

Он је рекао да је свако од посланика који је протекле недеље говорио о малверзацијама Драгана Ђиласа и 619 нелегално стечених милиона динара, али и о 35 некретнина његовог брата Гојка, био је изложен хајци, а парламент је називан најгорим погрдним именима.

„Да ли то медији покушавају нас да застраше“, запитао је Мирковић, упитавши РЕМ да ли ту види нешто спорно, а тужилаштво зашто не реагује на чињенице које износи СНС, а посебно на малверзације везане за мост на Ади Циганилији о којима су писали поједини медији.

Он је навео да је Ђилас уплатио 2,5 милиона евра само у једној трансакцију за консултантске услуге фирми која се не бави грађевинским пословима већ продајом бродова и резервних делова, додао је да је то у најмању руку чудно и нелогично јер никакав брод није купљен, а у изградњи нису учествовали, па се намеће питање за шта и које услуге су добили тај новац.

Посланици Скупштине Србије започели су јутрос нову седницу на којој је предвиђено да се расправља о предлогу државног буџета за 2021. годину и пратећим законима.

По предлогу Владе Србије, у наредној години ће приходи буџета бити 1.336,3 милијарде динара а расходи 1.514,8 милијарди динара, тако да ће дефицит бити три одсто бруто домаћег производа (БДП).

Процењено је да ће раст БДП-а у наредној години бити шест одсто.

На дневном реду седнице парламента су и предлози одлука о финансијским плановима за идућу годину организација обавезног социјалног осигурања, Предлог закона о завршном рачуну буџета Србије за 2019. годину, измене Закона о буџетском систему и Закона о јавном дугу.

Посланици ће одлучивату и о Предлог закона о давању државних гаранција за кредит који ће Скијалишта Србије узети од Уникредит (УниЦредит) банке за изградњу гондоле Брзеће-Мали Караман.

На почетку седнице посланици користе право да постављају питања надлежним институцијама.

(Бета, Данас) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер