Сергеј Трифуновић о понуди од пола милиона евра: Није важно да ли ти нуде сендвич, или посао, или паре, важно је да имамо довољно интегритета да одбијемо - ту се њима руши систем

 

- Било је директно, нећу да причам детаље јер то нису информације за новине него за тужилаштво. Не желим да будем онај који таргетира и пресуђује. Ја сам обнародовао оно што мислим да људи треба да знају, било да су политични или аполитични. Осећао сам се слично као кад су ми нудили да уђем у "Фарму" јер је то више-мање исто. Нуде ти новац неки људи, да погазиш преко свега што јеси и да будеш саучесник у уништавању свега што је добро и вредно у овој држави, да осрамотиш родитеље, пријатеље и колеге, да учествујеш у ништавној трци пацова за паре. То је све јефтино јако. Они се бацају неким великим парама, али свако ко прода нешто што не би требало да буде за продају је врло јефтин. Исто је и са онима који то купују...

 

 

- Као на мали тизер прљаве игре која нам се одвија пред носом већ деценијама и показатељ мајндсета који уништава ову државу, иначе пуну предивних и поштених људи. Они углавном беже од политике јер су им је ови "смрадикали" огадили својим прљавим потезима. Верујем да то може да се промени. Коруптивни начин размишљања може да се промени ако пођемо од себе. Није важно да ли ти нуде сендвич, или посао, или паре или је...ни летећи тањир. Важно је да имамо довољно интегритета да одбијемо оно што се не треба прихватити. Уопште није тешко, напротив. Лакше се човек гледа у огледало после. Ту се њима руши систем јер они не капирају како неко може да им каже одј...и на такву понуду.

 

 

- То је буквално била понуда. Ваљда су Дачића излизали. Мене не занима да играм било коју улогу сем у позоришту и на филму. У политици сам Сергеј Трифуновић, немам сценаристу, нико ми не намешта светло и нико ми не говори где ми је паметно да стојим. Вероватно су чули да боље певам од њега, али Ивица је певаљка и политичка кур...ца, па нека њој лепе стотке на чело. Хвала.

 

- Истраживања ме не интересују, интересује ме да се борим. Бесан сам што су се деведесете, које су биле трагедија, вратиле овог пута као фарса и што испада да највећи Слобин грех није то што нам је сј...о животе ратовима, већ што ратове није добио. "Погодбе" ме исто не интересују, али бих волео да покренем талас. Волео бих да почну да дижу глас остали којима је нуђен новац, или посао, или стављање неке кривичне пријаве на дно фиоке. То чекам. Већа је вест да је Сергеј Трифуновић одбио мито, него што је примање мита. Људи су почели да рачунају на то да су сви поткупљиви. А нису. Хајде да се пробудимо колективно и отерамо сва г...на у исту канализацију.

 

 

- Не тактизирамо. Ми се боримо за изборне услове. Како је рекао Вучић "и да вас се скупи пет милиона", па како неће никад за исти сто... па ево их за столом, признају да нешто не ваља. Наравно да хоће да нас ураде на фору, али нисмо ни ми од јуче. Ево и ЕУ се мало тргла, није им баш свеједно. Ми смо одрадили шта је до нас - сад је на њима да повуку потез. Никад нисам ушао у неку борбу па се повукао код прве препреке. Борићемо се као што смо обећали људима, првенствено нашим члановима. Дугујемо им. Наравно, у случају да се ЕУ не потруди и власт покуша да излажира оно на шта наводно пристаје - бојкот, без размишљања.

 

- Мени је бојкот прва инстиктивна реакција, као кад се нађете испред канализације. Наравно да ћете рећи "нећу ја да улазим у ово". И сигурно бих са највећом инспирацијом могао да говорим зашто бојкотујемо. Међутим проблем настаје кад се ту мало укључи рацио, па крену питања, а ти ниси више само грађанин који реагује из стомака, већ сносиш неку одговорност, артикулишеш енергију гласача, задужујеш њихову емоцију и онда с правом очекују резултат. И свестан си да ћеш на крају морати да се спустиш у ту канализацију и обрачунаш са оним што се тамо налази.

 

 

- То је њихова ствар, не размишљам о томе.

 

 

- Можда и добијам, али их у мору свих осталих пацки не констатујем.

 

 

- Како да не будем упућен, ПСГ учествује у преговорима врло активно. Петар Милетић, Павле Грбовић и Натан Албахари пене тамо на сваком састанку. Летос сам у писму Мекалистеру предложио активније учествовање ЕУ у преговорима. Ми се боримо за слободу која је европска вредност. Посредовање европарламентараца у преговорима видим као добар показатељ да ЕУ престаје да затвара очи пред дешавањима у Србији. А ни нама нико неће моћи да пребаци да нисмо искористили сва средства.

 

 

- Немамо побуну. Има ту неколико професионалних ботова који пишу сваки дан по цео дан разноразне глупости по мрежама и другим каналима и неке људе које је то узнемирило. Мени је то нормално. Срећан сам што имамо такво чланство, које је дрчно, које тражи да зна све и одмах. Ми смо слободни грађани. Правимо буку. Имали смо једну смену и једну оставку, не могу да гарантујем да их неће бити још. На крају крајева, можда и мене смене, нисам недодирљив. Ми смо организација која расте, стално нам долазе нови људи, неки који су ту били раније не могу да испрате обим посла... А посао нервирања диктатора је фулл тиме јоб, који није нимало наиван иако се не плаћа.

 

 

- Аман, чак ни ја нисам свој апсолутни истомишљеник! Увек сам се окруживао људима који деле различите ставове од мог како бих учио, растао. Погледајте само састав Политичког савета ПСГ-а. То су врсни интелектуалци који често не деле исте ставове. Оно што за све нас јесте и треба да буде заједничко је идеја која нас је окупила - слобода. Дакле, говоримо о врлини, не о ставу. Политика је игралиште на које не долазе само они који воле да се играју, већ и они који би од те игре волели да се обогате. Е то кад се догоди, онда имамо проблем. Не можемо гајити у својим редовима оно што из државног апарата хоћемо да искоренимо.

 

 

- Покрет слободних грађана има Политички савет у којем седе људи попут професора Ратка Божовића, Сташе Бабић, Србијанке Турајлић, Горана Марковића... Саветују ме пријатељи, људи које сретнем на улици, чланови Председништва, ПР тим, правни тим.

Никад ми није била идеја да као Вучић будем стручњак и за постављање гондола, и за бесне глисте, и за менопаузу, и за мотокултиваторе. Особа коју бих свакако волео да имам за саветника, а питао сам га да ли његова позиција то дозвољава, јесте отац Сава Јањић. Беспрекорна интелигенција и етика. И наравно Антоније Пушић, највећи живи филозоф на овим просторима, ако му не позиција већ терапеут то дозволи. Међутим у оваквим стварима, то сам за ових неколико месеци схватио, најважније је саслушати своју савест. Лако је. Исправне одлуке су врло видљиве, свако од нас зна шта је исправно. Проблем настане кад људи почну да балансирају. Нема балансирања. Правила су једноставна. Не стављај лични интерес испред интереса оних због којих си ту. Говори истину. Ради. Труди се. Погреши. Исправи. Не сери.

 

 

- У питању је велики безобразлук који је нашао плодно тле у људској глупости. Очекујем да ми стигну кривичне пријаве за све људе које сам по филмовима побио, силовао, психички злостављао. Само још то у Србији нисмо доживели. Вероватно ће ми као отежавајућу околност напаковати то што сам те дивне људе натерао да гледају филмове и представе.

 

 

- Политика утиче на све аспекте нашег живота, чак и кад је у реду. А у Србији ми смо под окупацијом политике. Не можете игнорисати окупатора. Бар, ето, ми Трифуновићи немамо таленат за игнорисање окупатора.

 

 

- Нису улоге, кажем опет. То сам ја, такав какав сам. Дајем све што имам. Питали су ме на Твитеру како је мојој и Банетовој мајци јер јој вероватно с нашим срањима приређујемо стално неке стресове. Навикла је жена. Схватила је да је родила два лудака који ће цео живот да се лактају за правду, да се буне против лажи и понижења.

 

(Блиц)