Sergej Lavrov: Zapad bi trebalo manje da govori o Krimu, a više o bombardovanju SRJ i Kosovu; Na gomilanje NATO trupa ćemo adekvatno reagovati

Moskva -- Ruski partneri na Zapadu trebalo bi da posvete pažnju bombardovanju SRJ, KiM i raspadu Libije, a ne samo Krimu, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Što se tiče međunarodnog prava i pažnje koju ono ima u poslednje vreme, pre svega u vezi sa Krimom, želeli bismo da se naši zapadni partneri ne manje revnosno odnose i prema drugim slučajevima koji su se desili nedavno u modernoj istoriji", rekao je Lavrov, a prenosi Tass.

Lavrov je rekao da se Moskva "dosledno zalaže za uvažavanje međunarodnog prava u punom kapacitetu njegovih ciljeva i principa".

"To bombardovanje zemalja članica OEBS-a jedne zemlje članice, imam u vidu Jugoslaviju, situacija sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova - bez ikakvih referenduma. Niko tu nije dizao glas niti pitao zašto se to desilo bez referenduma", istakao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je rekao da su lideri nacionalista u Ukrajini pre godinu dana otvoreno pozivali na progon ili uništenje Rusa na Krimu, ali da Zapoad na to nije reagovao.

"Žurba da se ukine status manjinskim jezicima u Ukrajini praćena je antiruskim izjavama. Jaroš (Dmitrij, lider Desnog sektora) rekao je krajem februara prošle godine da Rusi nikada neće prihvatiti ukrajinsku kulturu, nikada neće slaviti (ukrajinskog nacionalistu Stepana) Banderu, da se Rusi ne mogu promeniti, i zato na Krimu Rusa ne treba da bude, te ih treba ili proterati ili uništiti", kazao je Lavrov i dodao da niko od ruskih partnera "na takve izjava nije reagovao".

Prema njegovim rečima, i napad na Irak izveden je sa "otvoreno izmišljenim izgovorima" a u slučaju Libije "grubo je zloupotrebljen mandat UN".

"Uništena je država i sada svi pokušavaju da je obnove, a pitaju se samo jedno: kako da se spreči raspad i drugih zemalja tog regiona", rekao je Lavrov.

Ističući da sve te činjenice treba da istraže istoričari, šef ruske diplomatije rekao je da se u praktičnoj politici ne mogu dostići rezultati ukoliko se ne bude pamtilo zašto se šta dogodilo na međunarodnoj sceni "grubim podrivanjem međunarodnog prava".

"To treba pamtiti”, istakao je Lavrov.

„Rusija neće tražiti od ukidanje sankcija od EU, život će sve dovesti u red“

MOSKVA – Rusija ne namerava da traži od Evropske unije ukidanje sankcija, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon razgovora sa španskim kolegom Hoseom Manuelom Garsijom-Margalom.

„Mi nismo razgovarali o sankcijama, one nisu naš izbor. Mi nećemo da ubeđujemo ili tražimo našim evropskim prijateljima bilo šta. Život će sve dovesti u red”, rekao je Lavrov, a preneo TAS S.

Sankcije Rusiji „nanose veliku štetu španskoj ekonomiji”, koja ima velike gubitke, posebno u sektoru poljoprivrede, rekao je španski ministar.

Garsija-Margal je rekao da ne vidi osnovu za razgovore o proširenju sankcija Rusiji sada kada se sporazumi iz Minska poštuju, a teško naoružanje povlači sa jugoistoka Ukrajine.

„Ostanak ili uklanjanje sankcija zavisi od toga da li strane poštuju sporazume. Sankcije ne koriste nikome”, dodao je on.

Lavrov je rekao da pitanje ublažavanja embarga na hranu Španiji, što Rusija razmatra kada je reč o Grčkoj, nije bilo tema razgovora.

Šef ruske diplomatije je ponovio da kriza u Ukrajini ne može biti rešavana vojnim putem i da je neophodno političko rešenje, o čemu Rusija i Španija imaju jedinstven stav.

On je istakao da je neophodno ispuniti odredbe sporazuma iz Minska od 12. februara, pre svega rešavanje najakutnijih humanitarnih problema, prekid ekonomske blokade Donjecka i Luganska, održavanje izbora, obezbeđivanje specijalnog statusa tih oblasti i sprovođenje ustavne reforme.

Garsija-Margalo je rekao da sporazum o pridruživanju Ukrajine i EU mora da uzme u obzir interese Rusije.

„Jasno je da odnosi Rusije i EU ne doživljavaju svoj najbolji period. Situacija mora da bude razrešena, uključujući pitanje Ukrajine”, rekao je šef španske diplomatije.

Važno je razmotriti pitanje Ukrajine i odnose Rusija-Evropa u širem kontekstu. Moramo da se postaramo da interesi Rusije budu uzeti u obzir u slučaju pridruživanja Ukrajine i EU.

Rusija, Ukrajina i EU dogovorili su se 12. septembra da odlože implementaciju sporazuma o slobodnoj trgovini između Kijeva i Evrope do kraja 2015.

Rusija je u više navrata isticala da bi primena tog sporazuma mogla da ugrozi domaće tržište, ukoliko se ne unesu amandmani na tekst dokumenta.

Garsija-Margalo je odnose Španije sa Rusijom opisao kao „prijateljske, iskrene i poštene” i izrazio posebnu zahvalnost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog potpisivanja zakona kojim se ratifikuje sporazum Rusije i Španije o usvajanju dece.

Šef španske diplomatije je, takođe, rekao da je turizam ujedinio dve države i da je „više od milion ruskih turista posetilo Španiju prošle godine”.

„Odgovorićemo NATO-u na adekvatan način“

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je danas da će Moskva odgovoriti na nagomilavanje vojnika NATO blizu ruske granice "na adekvatan način".

Nagomilavanje vojnika NATO blizu granice Rusije "ne doprinosi obnovi poverenja" u evroatlantskom prostoru, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare sa svojim španskim kolegom Hoseom Manuelom Garsijom-Margaljom.

"Primorani smo da reagujemo na adekvatan način, ali smo uvereni da ovi problemi treba da budu rešeni kroz ravnopravan dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju", istakao je Lavrov.

Pentagon je juče saopštio da će oko 3.000 američkih vojnika iz Treće pešadijske divizije biti raspoređeno u Istočnoj Evropi, kako bi učestvovali u vežbama obuke sa snagama Estonije, Letonije i Litvanije.

Pukovnik Stiv Voren rekao je da je 750 američkih vojnih tenkova, helikoptera, drugih vozila i opreme stiglo u Rigu u ponedeljak, a treba da se dopremi još oko 120 komada vojne opreme.

Oprema je namenjena tekućoj operaciji "Atlantska rešenost", od čega će deo ostati u Letoniji, a deo će biti prebačen u susednu Estoniju i Litvaniji.

"To će dalje pomoći poboljšanju bezbednosti sve tri baltičke države i demonstrira solidarnost sa našim NATO članicama", napisao je na Tviteru ministar odbrane Letonije Raimonds Vejonis.

Američka operacija "Atlantska rešenost" podrazumeva nastojanja SAD da podrže NATO saveznike i partnere u Evropi, što znači stalno prisustvo kopnenih snaga u Poljskoj i u regionu Baltika, kao i održavanje pomorskih vežžbi u Crnom moru.

Nezavisno od toga, direktor ruskog Nacionalnog centra za smanjenje nuklearnih rizika Sergej Rižkov izjavio je danas agenciji TASS da će ruski stručnjaci ispitati područje na severu Francuske gde će NATO održati vežbu.

"U skladu sa dokumentom iz Beča 2011. o merama za jačanje poverenja, grupa ruskih stručnjaka sprovešće inspekciju područja na francuskoj teritoriji od 10. marta do 13. marta", rekao je Rižkov.

Područje je izabrano za zajedničku vežbu jedinica za brzo reagovanje. Poziv za učešće u vežbi "Citadela Kleber 2015." upućen je između ostalih trupama iz Belgije, Britanije, Nemačke, Grčke, Danske, Španije, Italije, SAD i Francuske.

(Tanjug)