Početna strana > Hronika > Sergej Lavrov za RTRS: Dodik je prijatelj Ruske Federacije. On je jedan od retkih političara koji se bori za poštovanje Dejtonskog sporazuma
Hronika

Sergej Lavrov za RTRS: Dodik je prijatelj Ruske Federacije. On je jedan od retkih političara koji se bori za poštovanje Dejtonskog sporazuma

PDF Štampa El. pošta
subota, 04. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za RTRS da Zapad pokušava nelegalno da podstiče djelovanje Sarajeva da donosi spoljno-političke odluke bez bilo kakvog uzimanja u obzir mišljenja Republike Srpske i da je to najgrublje kršenje Dejtona.

Na pitanje kako Rusija vidi stav BiH o pitanju sankcija, s obzirom na djelovanje pojedinih ambasadora bez institucionalnih odluka, Lavrov je rekao da stav Bosne i Hercegovine ima značaj samo ako se oslanja na principe Dejtona, koji glase da se sve odluke donose samo na osnovu saglasnosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

U velikom intervjuu za Radio televiziju Republike Srpske u Moskvi, Lavrov je odgovarao na pitanja o sukobu u Ukrajini, sankcijama Zapada, pritiscima na Republiku Srpsku, predstojećem dolasku u Srbiju.

Tema razgovora bila su i očekivanja Sarajeva da Kristijan Šmit nametne odluku i zabrani kandidaturu srpskom članu Predsjedništva BiH i lideru SNSD-a Miloradu Dodiku na predstojećim izborima. Šef ruske diplomatije odgovorio je - da li neko ko nema saglasnost u Savjetu bezbjednosti može da donese i nametne bilo kakvu odluku.

Lavrov otkrio o čemu će razgovarati sa Vučićem: Razmatraćemo i pitanje Kosova. Stav Rusije o tome je poznat. Pregovori moraju biti zasnovani na rezoluciji 1244

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov otkrio je u ekskluzivnom intervjuu za RTRS o kojim temama će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Razgovaraćemo o svim temama koje su od interesa za naše srpske prijatelje. Cena gasa je već koncipirana u razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razmatraćemo i pitanje Kosova. Stav Rusije o tome je poznat. Pregovori moraju biti zasnovani na rezoluciji 1244, a Rusija podržava stav i odluku koja je prihvatljiva za srpski narod

"Razgovaraćemo o svim temama koje su od interesa za naše srpske prijatelje. Cena gasa je već koncipirana u razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razmatraćemo i pitanje Kosova. Stav Rusije o tome je poznat. Pregovori moraju biti zasnovani na rezoluciji 1244, a Rusija podržava stav i odluku koja je prihvatljiva za srpski narod.

Naravno, zainteresovani smo i da čujemo srpske planove u narednom periodu polazeći od aktuelnih prilika u svetu", rekao je Lavrov.

Dodik je prijatelj Ruske Federacije

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske da Zapad pokušava nelegalno da podstiče djelovanje Sarajeva da donosi spoljno-političke odluke bez bilo kakvog uzimanja u obzir mišljenja Republike Srpske i da je to najgrublje kršenje Dejtonskog sporazuma.

- Stav BiH, naravno, ima značaj samo ako se oslanja na principe Dejtona, koji glase da se sve odluke donose samo na osnovu saglasnosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Ono što sad Zapad pokušava da nelegalno podstiče djelovanje Sarajeva da donosi spoljnopolitičke odluke bez bilo kakvog uzimanja u obzir mišljenja Republike Srpske - to je najgrublje kršenje Dejtona - rekao je Lavrov na pitanje kako Rusija posmatra jednostrano ponašanje pojedinih bh. ambasadora o pitanju sankcija Rusiji bez institucionalnog odgovora.

On je istakao da "Zapad radi sve da bi u okviru tzv. reforme biračkog procesa natjerao Hrvate da prihvate da će ih, kao i prije, u zajedničkim institucijama BiH predstavljati Bošnjaci ili ljudi koji su potpuno politički saglasni sa Bošnjacima".

- Ja ne želim da kažem da Bošnjaci nisu u pravu u nečemu, ali dejtonska načela zahtijevaju saglasnost tri konstitutivna naroda. I, što se tiče samostalnosti BiH, obratite pažnju, Amerikanci imaju posebnog ambasadora koji je nadležan za provođenje biračkih reformi u BiH, i to u mnogome govori koliko su samostalne vlasti u Sarajevu - rekao je šef ruske diplomatije.

Lavrov je rekao da Kristijan Šmit nema legitimitet visokog predstavnika jer nije izabran u skladu sa procedurom. Takav nelegitimni izbor Zapad je odobrio jer, prema njegovim riječima, tako želi da manipuliše Bosnom i Hercegovinom zbog svojih interesa i da od BiH pravi još jednu bazu za širenje NATO na Balkanu.

Govoreći o očekivanjima Sarajeva da Šmit nametne odluku i zabrani srpskom članu Predsjedništva BiH i lideru SNSD-a Miloradu Dodiku kandidaturu na izborima, Lavrov je rekao da bi to bila protivzakonita aktivnost, jer Šmit uopšte nema legitimitet.

Međutim, kako je rekao, Zapad će pokušati da iskoristi Bošnjake i stvori još jedno bezakonje.

- Ono što se radi prema Dodiku je zaista jako uznemirujuće, zato što je on u suštini jedan od veoma malog broja političara koji se realno bori za dejtonske principe. On ništa nije uradio u Republici Srpskoj i u okviru Predsjedništva BiH što je suprotno Dejtonskom sporazumu. To upravo rade zapadnjaci i nažalost, to rade Bošnjaci, zato što Zapad želi da iskoristi Bošnjake da bi oduzeo narodima u BiH identitet i pretvorio i Srbe i Hrvate i Bošnjake u neko civilno društvo, kako oni kažu - naveo je Lavrov.

Dodao je da je to zapravo zahtjev da se zaborave korijeni, kultura i tradicija, isključivo iz interesa Zapada da postigne svoje geopolitičke ciljeve na Balkanu.

Lavrov je rekao da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik jedan od rijetkih političara koji se bori za poštovanje Dejtonskog sporazuma.

Govoreći o navodima da je Dodik "Putinov čovjek", Lavrov je rekao da to nije tačno, te da je Dodik prijatelj Ruske Federacije.

- Dodik jeste naš prijatelj, a mi smo njegovi prijatelji i to je to. Iako Zapad, znate kako se kod nas kaže - svako priča o onome što ga boli. Zapad ne može ni da zamisli da neka zemlja na Balkanu može da bude nezavisna, da neki političar na Balkanu može da bude nezavisan, zato što je Zapad navikao da koristi različite Kristijane Šmitove, kako bi svima upravljao i kako bi sve ucjenjivao i postavljao ultimatume - rekao je šef ruske diplomatije.

Kijevski režim podsticao nacističku praksu, Evropa mirno gledala

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske da je Zapad prećutkivao oštrinu problema u Ukrajini i da se stvorio utisak da se u ovoj zemlji prije 24. februara ništa nije dešavalo. "Tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma ubijeno je 14.000 civila", rekao je Lavrov.

Lavrov je istakao da je sve počelo "davno, u najmanju ruku 2014. godine kada su, uprkos garancijama Francuske, Njemačke i Poljske, koje su podržale dogovor postignut između tadašnjeg predsjednika Ukrajine i opozicije, ujutro sljedećeg dana nakon potpisivanja dokumenta neonacisti i ultraradikali preuzeli vlast u Ukrajini, a Njemačka, Francuska, a i cijela EU zajedno sa njima, jednostavno pokazali svoju bespomoćnost i slabost".

Dodao je da se to nastavilo kada su "neonacisti, koji su osvojili vlast u Ukrajini, 2. maja u Odesi naživo spalili 50 ljudi i 2. juna, kada su ukrajinske oružane snage i borbena avijacija bombardovali centar Luganska i druga mjesta na istoku zemlje".

- /Bombardovali su ih/ samo zbog toga što su odbili da prihvate rezultate antiustavnog državnog udara, što su odbili da žive u okviru neonacističkih pravila, potpuno rusofobskih, potpuno ekstremističkih, koji zapravo, ponavljaju sve temeljne tradicije Trećeg Rajha i poštuju kao junake one ljude koji su u to doba sarađivali sa nacistima - rekao je Lavrov.

Minski sporazum iz 2015. godine bio šansa da se očuva teritorijalni integritet Ukrajine, ne bi bilo razloga za odbranu Donbasa

Lavrov kaže da je Minski sporazum iz 2015. godine bio šansa da se očuva teritorijalni integritet Ukrajine, te da ne bi bilo razloga za odbranu Donbasa kada bi ovaj sporazum bio ispunjen.

Istakao je da je EU na primjeru Minskog sporazuma i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji dokazala da nema kredibilitet, da ne može da poštuje dogovor i nema želju da ubijedi Kijev i Prištinu da ispunjavaju svoje obaveze.

- Usput, u slučaju sa Minskim sporazumom, još je zanimljivije zato što je taj dogovor bio odobren od strane Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija i bez obzira na to EU je pljunula na njega i pogazila isto kao Amerika. Oni su sve radili kako bi podsticali kijevski režim u pogledu njegovih rusofobskih aktivnosti - tvrdi Lavrov.

Kijevski režim je zabranio i rusko obrazovanje, medije, u kulturu i književnost i istovremeno zakonodavno podsticao neonacističku teoriju i nacističku praksu

Lavrov kaže da je ispunjenje Minskog ugovora godinama sabotirano te je, "umjesto pružanja prava korišćenja ruskog jezika u Donbasu, kijevski režim zabranio i rusko obrazovanje, medije, u kulturu i književnost i istovremeno zakonodavno podsticao neonacističku teoriju i nacističku praksu, uključujući stvaranje odgovarajućih bataljona i jačanje ovih simbola koji su, u stvari, takoreći proslavili hitlerovsku Njemačku".

- I to što je Evropa sve to mirno gledala, natjeralo je mnoge naše istoričare i naučnike i politologe da se sjete kako se Evropa na početku odnosila prema Hitleru i koliko evropskih zamalja je mobilisalo vojnike u vojsku Trećeg rajha - rekao je Lavrov.

Naglasio je da je Rusija više puta, uporedo sa zahtijevanjem poštovanja Minskog sporazuma, podsjećala Zapad na to da će se njegova politika širenja linija NATO loše završiti.

Lavrov kaže da nema sumnje da je Zapad naoružavao Ukrajinu i stvarao bazu kako bi prijetili i suzdržavali Rusku Federaciju.

- Evo zašto mi nismo imali drugog izbora nego da priznamo one republike, koje su morale da dobiju od Ukrajine svoj poseban status i da ostanu u sastavu Ukrajine, odnosno na koje su ukrajinske naoružane snage, tzv. ukrajinski nacionalni bataljoni nastavili agresivni nastup - ističe on.

Svakog dana su pucali tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma, 14.000 civila je bilo ubijeno u direktnom pucanju na gradove

Lavrov kaže da mu je žao da se u Evropi stvara utisak kao da prije početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini - 24. februara, niko nije razumio šta se dešava.

- Svakog dana su pucali tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma, 14.000 civila je bilo ubijeno u direktnom pucanju na gradove, civilnu infrastrukturu, uključujući škole, bolnice, vrtiće - naveo je ministar spoljnih poslova Rusije.

Dodao je da zapadni političari nisu htjeli da se dotiču ove teme u medijima, jer nisu htjeli da njihovo stanovništvo i glasači razumiju šta se u stvarnosti dešava.

- I, znate, kada je nedavno predsjednik Putin okarakterisao SAD i Zapad, na čijem su trenutno čelu, kao imperiju laži. Ta imperija laži se odavno formirala. I filtriranje medijskog prostora, direktno kršenje obaveza u okviru OEBS-a, da se obezbijedi slobodni neometani pristup bilo kojoj informaciji, kako izvorima u svojoj zemlji tako i u inostranstvu, Zapad je to sve odavno sahranio - naglasio je Lavrov.

Ukrajina je moneta za potkusurivanje i instrument Zapada kojim pokušava poraziti Rusiju

Lavrov je rekao da je Ukrajina moneta za potkusurivanje i instrument Zapada kojim pokušava poraziti Rusiju.

- Ukrajina je jedna sitnica, moneta za potkusurivanje, instrument kojim manipulišu SAD i Velika Britanija, anglosaksonski kolektiv koji je sad na čelu Zapada i kojem su u potpunosti poslušni i NATO i EU koja je izgubila svoju samostalnost već neko vrijeme i, naravno, diriguje Ukrajincima kao instrumentom za suzdržavanje Rusije, kako sad kažu, za iscrpljivanje Rusije, kao i instrumentom koji će na borbenom polju poraziti Rusiju - rekao je Lavrov.

On je istakao da Zapad ne dozvoljava Ukrajini da vodi pregovore, navodeći da je Rusija prije dva mjeseca prihvatila ukrajinske prijedloge kao osnovu za pronalaženje rješenja, ali da je Zapad već sljedećeg dana zabranio Ukrajincima da nastavljaju taj proces, te su nakon toga pooštrili stav.

- Napravljena je provokacija u Buči, koja je na najočigledniji način apsolutno iscenirana. Tri dana nakon što su ruski vojnici otišli iz Buče, tamo su ljudi živjeli i gradonačelnik se vozio ulicama, i samo tri dana kasnije su našli neke leševe. Usput, do danas, imena poginulih koja su pokazivali u zapadnim medijima i na društvenim mrežama - niko nije predočio imena. Niko nije dao informacije na koji način su bili ubijeni, kakve su povrede zadobili - rekao je Lavrov, dodavši da "to još jednom pokazuje da Zapad ne želi da daje nikakve činjenice".

Lavrov kaže da je za "Zapad vrlo važno da ubaci provokaciju, da od toga napravi veliku buku, a onda kada ljudi počinju da se raspituju, stavlja to na stranu i izmišlja nove lažne vijesti".

- Naravno, vi vidite kako su napumpali Ukrajinu teškim naoružanjem, sad Amerikanci daju i teške višecjevne bacače raketa, odmah su se upleli Englezi, koji su vjerovatno čekali dozvolu iz Vašingtona. I kad Britanci kažu - i mi ćemo dati raketne sisteme, to je jako rizično. Oni izjavljuju da sa Rusima ratuju Ukrajinci i ginu Ukrajinci, i kažu - neka ih, neka ginu, a mi im samo dajemo oružje, koje će na kraju krajeva dovesti do smrti još većeg broja Ukrajinaca, a u Mariupolju i Azovstalju su bili riješeni svi zadaci i to sa minimalnim gubicima - naveo je ministar spoljnih poslova Rusije.

On je podsjetio i da je ruski predsjednik naložio da Azovstalj bude opkoljen i da ne bude juriša, te da su se nakon toga, kako je rekao, u rezultatu opsade ubice-krvoloci iz Azovskog bataljona samo predali.

U Ukrajini stotine službenika CIA i engleske službe

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske da je Zapad godinama naoružavao Ukrajinu.

- Tamo je radilo na stotine službenika, CIA, engleske specijalne službe, oni su tamo više od 10 godina. Zauzimaju ogromne prostorije u zgradama zvaničnih ukrajinskih službi i agencija i oni zapravo upravljaju svima. Tako da je bilo jasno kad su odbijali sve naše razumne prijedloge i kompromise, da su opravdali naše najgore misli, da su stvarali u Ukrajini bazu kako bi prijetili i suzdržavali Rusku Federaciju - rekao je Lavrov.

On je istakao da Rusija nije imala drugog izbora nego da priznamo republike koje su morale da dobiju od Ukrajine poseban status i ostanu u njenom sastavu.

- Odnosno, republike na koje su ukrajinske naoružane snage, tzv. ukrajinski nacionalni bataljoni nastavili agresivni nastup. Svakog dana su pucali tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma, 14.000 civila je bilo ubijeno u direktnom pucanju na gradove, civilnu infrastrukturu, uključujući škole, bolnice, vrtiće - rekao je Lavrov.

Posledice uvođenja sankcija više su se odrazile na samu Evropu nego na Rusiju koja se okrenula sopstvenim snagama

Kada je riječ o sankcijama koje su uvedene Moskvi, ministar je naglasio da su se posljedice uvođenja sankcija više odrazile na samu Evropu nego na Rusiju koja se nakon toga okrenula sopstvenim snagama i pouzdanim partnerima.

Kada je riječ o šestom paketu sankcija i ograničenju isporuke nafte morskim putem, Lavrov je rekao da nafta uopšte ne počiva na politici, jer naftno tržište ne prati političke hirove i naloge.

Istakao je da je Rusija već davno izgubila vjeru u pouzdanost i spremnost za dogovor zapadnih kolega poslije 2014. godine, kad su bile uvedene tzv. krimske sankcije kao, kako je rekao, osveta za iskazivanje slobodne volje stanovnika Krima.

On je naglasio da je Rusija tada počela, prije svega, da računa na sopstvene snage i kontakte sa pouzdanim partnerima, a kao rezultat preduzetih mjera, pretvorili se u najveću poljoprivrednu državu, dok je ranije uvozila velike količine poljoprivrednih proizvoda.

- I sada nema nikakve sumnje da su se svi ti peti i šesti paketi odrazili na Evropu. Rekli ste da tamo pada životni standard, inflacija je u porastu, usporio se tempo porasta i pojavio se pojam"novi siromasi" - naveo je Lavrov.

Ministar spoljnih poslova Rusije je istakao da, iako ljudi trpe problema koje dolaze sa porastom cijena i siromaštva, desetine milijardi dolara i evra idu na naoružanje Ukrajine.

- Izvlačimo jednu lekciju – da više nikad u budućnosti ne smijemo da se oslonimo na ove ljude. To ne znači da nećemo sa njima uopšte razgovarati. Oni će prestati da luduju pa se nekad smiriti i onda ćemo vidjeti šta će reći - istakao je on.

Lavrov je poručio da Rusija od sada i zauvijek ne smije da dozvoli da neke kritične sfere života države i naroda zavise od investicija i tehnologija zapadnih zemalja.

UŽIVO - Ekskluzivni intervju Sergeja Lavrova za RTRS

Ekskluzivno za Radio-televiziju Republike Srpske iz Moskve govori Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije.

Intervjuu sa Lavrovom gledajte na RTRS, našem portalu Jutjub kanalu.

MIP Rusije objavio transkript intervjua Lavrova za RTRS

Sergej Lavrov: Vučić je pominjao Putinove izjave povodom presude Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Mislim da ovde postoji dubok nesporazum

Ministarstvo inostranih poslova Rusije objavilo je transkrip intervjua ministra Sergeja Lavrova za Radio-televiziju Republike Srpske.

 

Pitanje (prevod sa srpskog): U javnosti se sve više govori o izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina u kojoj je pitanje Donbasa povezao sa kosovskim presedanom i da je Srbija zbog toga pod neverovatnim pritiskom. Da li Rusija namerava da na ovaj način povuče podršku Srbiji, kao što sugerišu pojedini mediji, pa čak i u samoj Srbiji?

Ministar spoljnih poslova Lavrov: Svuda ima mnogo provokatora. Reč je, kako razumem, o izjavama predsednika Vladimira Putina povodom presude Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Čuo sam da je predsednik A. Vučić to pominjao.

Mislim da ovde postoji dubok nesporazum.

Prvo, ako uzmete istoriju, nezavisnost Kosova je proglašena 2008. Tada nije bilo neprijateljstava i postojala je rezolucija 1244, koju su lideri Kosova kategorički odbili da sprovedu. Bivši predsednik Finske M. Ahtisari je u ime UN bio angažovan u pregovorima Beograda i Prištine u cilju sprovođenja iste rezolucije. Još jednom ponavljam da nije bilo pretnje ni za stanovništvo Kosova, ni za susedne regione Srbije. Pregovori su mogli da se nastave, ali je umesto toga M. Ahtisari iznenada rekao da treba da se dogovore u određenom roku. Čim je to rekao, Kosovari su prestali da učestvuju u pregovorima. Proglašena je nezavisnost. A u avgustu 2008. Vlada Srbije se obratila Međunarodnom sudu pravde sa zahtevom da da mišljenje o legitimnosti ovog procesa i zatraženo je da podržimo ovu žalbu. Mišljenje Međunarodnog suda pravde inicirala je Beograd, tadašnja Vlada Srbije. Zapad je to aktivno promovisao i pozdravljao na svaki mogući način. Nismo izrazili nikakvu emociju.

2014. godine, pod uticajem događaja iniciranih krvavom antidržavnom ljubavnom čarolijom u Ukrajini i pokušajem da nacisti zauzmu Krim, Krimljani su održali referendum, a Zapad je počeo da negoduje. Tada je predsednik Vladimir Putin rekao da smo dobro svesni njihovih dvostrukih standarda. Sećamo se koliko su bili srećni kada je Međunarodni sud pravde proglasio da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne mora nužno biti održano uz saglasnost centralnih vlasti. Ovo je rekao isključivo da bi pokazao apsolutno licemerje, dvoličnost i dvostruke standarde Zapada.

Što se tiče odnosa Rusije prema pregovorima o budućnosti Kosova, koji su u toku i trebalo bi da budu zasnovani na Rezoluciji 1244 SB UN, predsednik Vladimir Putin je više puta, kako na sastancima sa predsednikom A. Vučićem, tako i u svojim javnim obraćanjima, isticao da u potpunosti podržavamo položaj Srbije. Podržaćemo rešenje koje će biti prihvatljivo za srpski narod.

Pitanje (prevod sa srpskog): Srbija je pod sve većim pritiskom – Zapad insistira na njenoj isključivosti – stalno vrši pritisak na Beograd da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Bićete u Beogradu početkom sledeće nedelje. Da li će se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o pitanjima rešavanja Kosova i isporuke ruskog gasa?

Ministar spoljnih poslova Lavrov: Razgovaraćemo o bilo kojoj temi koja zanima naše srpske prijatelje. O temi gasa razgovarao je predsednik A.Vučić sa predsednikom Vladimirom Putinom. Postigli su načelne dogovore, koji se formalizuju preko odgovarajućih kompanija. Što se tiče Kosova, već sam rekao kakav je naš stav.

Interesuje nas da čujemo ocene predsednika A.Vučića i drugih srpskih političara o trenutnoj situaciji, kako ocenjuju posredničku ulogu Evropske unije, koja je 2013. uspela da postigne da Priština potpiše Sporazum o osnivanju Zajednica srpskih opština Kosova i još mnogo toga. Važno nam je da razumemo ocene rukovodstva Srbije i njegove akcione planove za budućnost, zasnovane na realnosti koja se danas razvila.

Transkript možete pročitati na stranici MIP-a Ruske Federacije.

Ministar inostranih poslova Rusije govorio je u ekskluzivnom intervjuu za RTRS o specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, sankcijama i odgovoru Moskve, odnosu Ruske Federacije prema Republici Srpskoj i BiH, srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, Srbiji i pitanju Kosova i Metohije.

(RTRS)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner