Sergej Lavrov: NATO podrška oružanim snagama ustanika biće jednaka mešanju u građanski rat

Pozivi libijske opozicije da NATO obezbedni vojnu podršku oružanim snagama ustanika jednaka je molbi za mešanje u građanski rat u zemlji. Ovo je izjavio danas u Moskvi ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Za takve stvari SB UN nije davao dozvolu, podvukao je diplomata.

Prekori zbog odugovlačenja čuli su se na račun Severnoatlantske alijanse iz usta šefa Generalštaba opozicione Nacionalne oslobodilačke armije Libije Abdela Fataha Junisa. Po njegovim rečima, ustanici saopštavaju informacije NATO-u, ukazujući koordinate Gadafijevih snaga i čak saopštavaju o tehnici koju koriste njegove pristalice. Ipak ovi podaci do izvršilaca stižu vrlo sporo. Junis je pripretio da ako NATO i dalje bude sedeo skrštenih ruku, Prelazni nacionalni savet će se obratiti UN kako bi zaustavile operaciju.

Istovremeno Rusija namerava da dobije objašnjenja povodom mogućeg pružanja vojne pomoći opoziciji u Libiji od strane NATO snaga, saopštio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Nezavisno od toga kakve pozive čujemo iz Bengazija i Tripolija, SB UN dužan je i razmatraće libijsku temu na redovnoj osnovi. Kao prvo, SB UN, usvojivši rezoluciju 1973, utvrdio je odgovarajući mandat kojim se sada koristi NATO i niz drugih zemalja. I o tome kako se on poštuje ove zemlje su dužne da izveštavaju SB. Kao drugo, generalni sekretar UN ima specijalnog predstavnika u Libiji, bivšeg ministra inostranih poslova Jordana Abdela Ilaha al Hatiba, koji se bavi i humanitarnim i političkim pitanjima aktualne krize.

On je već predstavio prve utiske iz svoje posete Libiji pred SB UN. Hteli bismo da znamo stav Lige Arapskih Država i Afričkog saveza po tom pitanju, izjavio je Sergej Lavrov.

Juče je prilično pesimističnu varijantu razvoja događaja u Libiji oslikao potpredsednik vlade Rusije Sergej Ivanov. Po njegovom mišljenju, odugovlačenje građanskog rata može da dovede do „somalizacije“ Libije. Tačnije do njenog raspada na nekoliko nevelikih država sa slabim vladama u kontekstu uvećanog kriminaliteta, između ostalog piraterije. Slični scenario može da postane realnost, ako Libijci ne požele da rešavaju konflikt političko-diplomatskim metodama.

U međuvremenu niz članova zapadne koalicije već je započeo da koriguje svoje stavove o Libiji. O tome se može suditi na osnovu izjave šefa Afričke komande oružanih snaga SAD generala Kartera Hema, koji je do nedavno koordinisao dejstva na uspostavljanju zone zabranjenih letova iznad DŽamahirije na raspravama u Kongresu. Po njegovim rečima, Vašington ostavlja sebi pravo izvođenja samostalnih vojnih operacija u Libiji, bez obzira na predaju komande NATO-u. Ranije je administracija Obame donela odluku o povlačenju američkih borbenih aviona i brodova koji su nanosili udare na položaje vladinih libijskih trupa krstarećim raketama iz operacije.

EU, sa svoje strane, svoje stavove za sada ne planira da menja. Jer, kako tvrdi predsednik EU Herman Van Rompej, intervencija EU omogućila je da se u Libiji sačuvaju hiljade života civila.

(Glas Rusije)