Сергеј Лавров: НАТО подршка оружаним снагама устаника биће једнака мешању у грађански рат

Позиви либијске опозиције да НАТО обезбедни војну подршку оружаним снагама устаника једнака је молби за мешање у грађански рат у земљи. Ово је изјавио данас у Москви министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. За такве ствари СБ УН није давао дозволу, подвукао је дипломата.

Прекори због одуговлачења чули су се на рачун Северноатлантске алијансе из уста шефа Генералштаба опозиционе Националне ослободилачке армије Либије Абдела Фатаха Јуниса. По његовим речима, устаници саопштавају информације НАТО-у, указујући координате Гадафијевих снага и чак саопштавају о техници коју користе његове присталице. Ипак ови подаци до извршилаца стижу врло споро. Јунис је припретио да ако НАТО и даље буде седео скрштених руку, Прелазни национални савет ће се обратити УН како би зауставиле операцију.

Истовремено Русија намерава да добије објашњења поводом могућег пружања војне помоћи опозицији у Либији од стране НАТО снага, саопштио је министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Независно од тога какве позиве чујемо из Бенгазија и Триполија, СБ УН дужан је и разматраће либијску тему на редовној основи. Као прво, СБ УН, усвојивши резолуцију 1973, утврдио је одговарајући мандат којим се сада користи НАТО и низ других земаља. И о томе како се он поштује ове земље су дужне да извештавају СБ. Као друго, генерални секретар УН има специјалног представника у Либији, бившег министра иностраних послова Јордана Абдела Илаха ал Хатиба, који се бави и хуманитарним и политичким питањима актуалне кризе.

Он је већ представио прве утиске из своје посете Либији пред СБ УН. Хтели бисмо да знамо став Лиге Арапских Држава и Афричког савеза по том питању, изјавио је Сергеј Лавров.

Јуче је прилично песимистичну варијанту развоја догађаја у Либији осликао потпредседник владе Русије Сергеј Иванов. По његовом мишљењу, одуговлачење грађанског рата може да доведе до „сомализације“ Либије. Тачније до њеног распада на неколико невеликих држава са слабим владама у контексту увећаног криминалитета, између осталог пиратерије. Слични сценарио може да постане реалност, ако Либијци не пожеле да решавају конфликт политичко-дипломатским методама.

У међувремену низ чланова западне коалиције већ је започео да коригује своје ставове о Либији. О томе се може судити на основу изјаве шефа Афричке команде оружаних снага САД генерала Картера Хема, који је до недавно координисао дејства на успостављању зоне забрањених летова изнад Џамахирије на расправама у Конгресу. По његовим речима, Вашингтон оставља себи право извођења самосталних војних операција у Либији, без обзира на предају команде НАТО-у. Раније је администрација Обаме донела одлуку о повлачењу америчких борбених авиона и бродова који су наносили ударе на положаје владиних либијских трупа крстарећим ракетама из операције.

ЕУ, са своје стране, своје ставове за сада не планира да мења. Јер, како тврди председник ЕУ Херман Ван Ромпеј, интервенција ЕУ омогућила је да се у Либији сачувају хиљаде живота цивила.

(Глас Русије)