Sergej Lavrov: Međunarodna zajednica je umorna od ucena i pritisaka zapadnih elita i njihovih kolonijalnih i rasističkih manira. BRIKS ima za cilj pravedan, multipolarni svetski poredak

Pokušaji „kolektivnog Zapada” da sačuva svoju hegemoniju imali su suprotan efekat, ohrabrujući stvarnu „svetsku većinu” da odbaci model eksploatacije svojih resursa, tvrdi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Danas se u svetu dešavaju tektonske promene... Svedoci smo pojave pravednijeg multipolarnog svetskog poretka“, napisao je Lavrov u članku za južnoafrički časopis Ubuntu uoči samita BRIKS-a, koji se otvara u Johanesburgu u utorak.

Lavrov je BRIKS nazvao „simbolom istinske multipolarnosti” za mnoge istomišljenike, koji služi kao „pozitivna snaga koja može da ojača solidarnost globalnog juga i globalnog istoka i postane jedan od stubova novog, pravednijeg policentričnog sveta”.

„Međunarodna zajednica je umorna od ucena i pritisaka zapadnih elita i njihovih kolonijalnih i rasističkih manira“, napisao je Lavrov. „Zato, na primer, ne samo Rusija, već i brojne druge zemlje dosledno smanjuju svoju zavisnost od američkog dolara, prelazeći na alternativne sisteme plaćanja i obračune u nacionalnoj valuti.

Rusija se „dosledno zalagala za jačanje pozicije afričkog kontinenta u multipolarnom svetskom poretku“, izjavio je Lavrov, koji je obećao da će Moskva „i dalje podržavati naše afričke prijatelje u njihovim težnjama da igraju sve značajniju ulogu u rešavanju ključnih problema naše vreme."

Samit u Johanesburgu će se fokusirati na takve „bezuslovne prioritete“ kao što su jačanje banke BRIKS-a, unapređenje mehanizama plaćanja i povećanje uloge nacionalnih valuta u međusobnim obračunima, rekao je najviši ruski diplomata, koji će lično predstavljati Moskvu, dok će predsednik Vladimir Putin pridružiće se putem video linka.

Prema Lavrovovim rečima, BRIKS partnerstvo dobija na zamahu, nudeći mnoge kreativne inicijative koje imaju za cilj obezbeđivanje prehrambene i energetske bezbednosti, zdrav rast globalne ekonomije i rešavanje sukoba – iako grupa nema za cilj da zameni postojeće međunarodne mehanizme, a još manje da postane novi „kolektivni hegemon“.

„Zato smo pokrenuli proces proširenja“, istakao je on. „Simbolično je da je dobila takav zamah u godini predsedavanja Južne Afrike, zemlje koja se pridružila BRIKS-u kao rezultat političke odluke zasnovane na konsenzusu.

Prvobitno se sastojao od Brazila, Rusije, Indije i Kine, BRIKS se samo jednom proširio, kada je dodao Južnu Afriku 2010. godine, bez ikakvih prethodnih uslova. Države članice trenutno interno raspravljaju o tome koje kriterijume kandidati treba da ispune i kako bi funkcionisao proces proširenja, s obzirom da BRIKS odluke donosi konsenzusom. Zvaničnici iz pet zemalja izrazili su nadu da će do tada procedura koja reguliše proširenje biti završena i spremna za odobrenje u Johanesburgu.

Članice BRIKS-a čine oko 40% svetske populacije, a prema predviđanjima stručnjaka na koje se poziva Lavorv, „petorka velikih” će 2023. činiti oko 31,5% globalnog BDP-a (po paritetu kupovne moći), dok će udeo G7 će pasti na 30 odsto.

(Vostok)