Сергеј Лавров: Међународна заједница је уморна од уцена и притисака западних елита и њихових колонијалних и расистичких манира. БРИКС има за циљ праведан, мултиполарни светски поредак

Покушаји „колективног Запада” да сачува своју хегемонију имали су супротан ефекат, охрабрујући стварну „светску већину” да одбаци модел експлоатације својих ресурса, тврди руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Данас се у свету дешавају тектонске промене... Сведоци смо појаве праведнијег мултиполарног светског поретка“, написао је Лавров у чланку за јужноафрички часопис Убунту уочи самита БРИКС-а, који се отвара у Јоханесбургу у уторак.

Лавров је БРИКС назвао „симболом истинске мултиполарности” за многе истомишљенике, који служи као „позитивна снага која може да ојача солидарност глобалног југа и глобалног истока и постане један од стубова новог, праведнијег полицентричног света”.

„Међународна заједница је уморна од уцена и притисака западних елита и њихових колонијалних и расистичких манира“, написао је Лавров. „Зато, на пример, не само Русија, већ и бројне друге земље доследно смањују своју зависност од америчког долара, прелазећи на алтернативне системе плаћања и обрачуне у националној валути.

Русија се „доследно залагала за јачање позиције афричког континента у мултиполарном светском поретку“, изјавио је Лавров, који је обећао да ће Москва „и даље подржавати наше афричке пријатеље у њиховим тежњама да играју све значајнију улогу у решавању кључних проблема наше време."

Самит у Јоханесбургу ће се фокусирати на такве „безусловне приоритете“ као што су јачање банке БРИКС-а, унапређење механизама плаћања и повећање улоге националних валута у међусобним обрачунима, рекао је највиши руски дипломата, који ће лично представљати Москву, док ће председник Владимир Путин придружиће се путем видео линка.

Према Лаврововим речима, БРИКС партнерство добија на замаху, нудећи многе креативне иницијативе које имају за циљ обезбеђивање прехрамбене и енергетске безбедности, здрав раст глобалне економије и решавање сукоба – иако група нема за циљ да замени постојеће међународне механизме, а још мање да постане нови „колективни хегемон“.

„Зато смо покренули процес проширења“, истакао је он. „Симболично је да је добила такав замах у години председавања Јужне Африке, земље која се придружила БРИКС-у као резултат политичке одлуке засноване на консензусу.

Првобитно се састојао од Бразила, Русије, Индије и Кине, БРИКС се само једном проширио, када је додао Јужну Африку 2010. године, без икаквих претходних услова. Државе чланице тренутно интерно расправљају о томе које критеријуме кандидати треба да испуне и како би функционисао процес проширења, с обзиром да БРИКС одлуке доноси консензусом. Званичници из пет земаља изразили су наду да ће до тада процедура која регулише проширење бити завршена и спремна за одобрење у Јоханесбургу.

Чланице БРИКС-а чине око 40% светске популације, а према предвиђањима стручњака на које се позива Лаворв, „петорка великих” ће 2023. чинити око 31,5% глобалног БДП-а (по паритету куповне моћи), док ће удео Г7 ће пасти на 30 одсто.

(Восток)