Šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre: Litijum je prilika za Srbiju da razvije celokupan lanac vrednosti. Vađenje litijuma je važno, sa Srbijom potpisano strateško partnerstvo

Šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre izjavio je danas da mogući rudnik litijuma predstavlja priliku za Srbiju da potencijalno razvije celokupan lanac vrednosti, uzevši u obzir da Srbija već proizvodi električne automobile u Kragujevcu i poručio da je ovu temu potrebno rešavati kroz dijalog zasnovan na "informacijama i činjenicama".

Žiofre ističe da svet prolazi kroz revoluciju u kojoj je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida.

"Naše ekonomije se menjaju, a deo te revolucije jeste čitav niz kritičnih sirovina. U različitim zemljama EU se realizuju projekti oko litijuma i oni su u različitim fazama realizacije. Vađenje litijuma je važno unutar naših granica, ali smo i sa drugim zemljama, kao što su Kanada, Čile, Norveška, Grenland, pa i Srbija, potpisali strateška partnerstva koja se tiču održivih sirovina, razvijanja vrednosnog lanca za baterije i razvoj električnih vozila", rekao je on za "Juronjuz".

Žiofre je istakao da razume zabrinutost građana zbog mogućih ekoloških posledica koje sa sobom nosi iskopavanje litijuma, podsetivši da EU ima najviše ekološke standarde i najkvalitetniju vodu i vazduh.

Na pitanje da li EU može garantovati najviše ekološke standarde za iskopavanje litijuma s obzirom da Srbija nije njena članica, Žiofre je rekao da "Evropska unija nije superdržava".

"Spremni smo da, s jedne strane, obezbedimo podizanje kapaciteta i resurse za postizanje određenih standarda, a s druge, da pratimo postoji li usaglašenost sa pravne strane. Mnogo toga može da se uradi kada je reč o podizanju kapaciteta i pravnih znanja, ali na kraju krajeva to mora da bude odluka Srbije", poručio je šef delegacije EU u Beogradu.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Žiofre je istakao da se EU zalaže da se realizuju svi sporazumi i obaveze koje su obe strane preuzele, podrazumevajući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

"Problem je taj što smo videli čitav niz unilateralnih i nekoordinisanih akcija u prethodnim mesecima, pa i godinama. Poslednja je, recimo, otvaranje mosta na Ibru. I ne samo to. Imamo zatvaranje pošte na severu. Ako zatvorite određene službe koje služe kosovskim Srbima bez alternativnih rešenja i bez konsultacija za zajednicom, onda je život tih građana u lošijem stanju i zahteva posebnu pažnju", rekao je on.

Dodaje da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naporno radi da pažnju preusmeri na sprovođenje sporazuma, te da se EU nada da će uskoro u Briselu videti glavne pregovarače.

(RT Balkan)