Шеф ЦИА Вилијам Бернс и шеф М6 Ричард Мур: Непосредни и најжешћи геополитички изазов по међународни поредак инвазија Путина на Украјину, али за Запад од Русије далеко већи изазов Кина, која жели да преобликује међународни поредак

 Шеф ЦИА Вилијам Бернс и челник британске обавештајне службе Ричард Мур су изашли из уобичајене тајности деловања својих служби јасно желећи да ставе до знања да је за вредности и интересе либералне демократије Запада сада, у промењеном свету, од пресудне важности да се изборе с покушајем Русије да завлада бар делом Украјине и да се сучеле с главном претњом-Кином.

Кина је у великом економском, технолошком и војном успону и жели да по своме преуреди светски поредак, кажу Бернс и Мур који је први пут проговорио у јавности, дајући интервју бриселском порталу „Политико“.

Бернс је у излагању дипломатско-обавештајној елити у британском институту Дичли (Дитцхлеy) истакао велику важност тесне сарадње ЦИА и МИ6 и нагласио да је „доба после хладног рата потпуно окончано“ и рекао да они сада заједно са својим савезницима и партнерима треба да будућим поколењима зајамче „свет који ће бити слободан, отворен, безбедан и свет бољитка“.

„Успех у томе зависи од тога како ћемо се изборити с три изазова…први је стратегијско супарништво с амбициозном и нарастајућом Кином, као и Русијом која нас стално подсећа на то да силе које губе моћ могу бити разорне баш као и оне у успону“, предочио је шеф ЦИА.

„Други изазов су“, наводи Бернс, „невоље без пасоша, попут климатских криза и светских пандемија, које су мимо досега било које земље и постају све заоштреније и од важности по живот и опстанак“.

Слично виђење стања и проблема света је дао и Мур, а обојица упозоравају да је такође велики трећи изазов свету „технолошка револуција која мења наш начин живота, рада, борбе и конкуренције“ и указују посебно на велике недоумице и стрепње од неконтролисане примене вештачке интелигенције.

„А то собом носи такве могућности и опасности какве још нисмо дојмили“, указао је Бернс, наглашавајући да три изазова собом носе и сукобе, као и неминовност светске сарадње, али и велико супарништво у овладавању технолошком револуцијом.

Челник МИ6 и шеф ЦИА су сагласни да је „непосредни и најжешћи геополитички изазов по међународни поредак инвазија Владимира Путина на Украјину“.

Мур каже да недоумице око засад мало успешне украјинске контраофанзиве против руских снага и страх од руског противнапада треба разумети и тако да је „то тежак подухват и украјински званичници и војници не узмичу…а Руси су поставили одбрану коју је јако тешко сломити“.

Мур ту допушта и могућност мировних преговора, каже да „нико не жели да понизи Путина и велики руски народ…већина сукоба се и завршава преговорима, али о томе треба да одлучи Украјина, а не ми“.

Он понавља да је став западних савезника и помагача Украјине то да Кијев ипак преговара с положаја снаге.

Бернс, који је био и амерички амбасадор у Москви, истиче да је „преко две деценије провео покушавајући да разуме и супротстави се запаљивој смеши осећања неправде, амбиције и несигурности коју је у себи носио Путин“.

„Али сам извукао и поуку“, казао је он, „да се не сме потценити Путинова опседнутост да контролише Украјину јер је сматрао да без тога Русија не може бити велика сила, а он велики руски вођа“.

Шеф ЦИА подвлачи да су „Украјинци показали да неће узмаћи, исто као и ми сви који подржавамо Украјину“.

Бернсов закључак је да се „Путинов рат већ претворио у стратегијски неуспех Русије, њена војна слабост је изашла на видело, привреда је за дуге године урушена, будућност јој је да буде млађи партнер и економска колонија Кине…НАТО је постао још снажнији“.

Шеф ЦИА сматра да су на то указали и побуна паравојне формације „Вагнер “ и „разједајући учинак Путиновог рата на његово друштво и његов режим“.

Челници америчке и британске обавештајне службе су сагласни да је за Запад од Русије далеко већи изазов Кина „која је једина земља која жели да преобликује међународни поредак и да истовремено увећа економску, дипломатску, војну и технолошку моћ“.

Преображај Кине у последњих пет децеија је за дивљење, кажу Бернс и Мур, али сматрају да је велика власт коју је стекао председник Си Ђинпинг „уместо да је искористи да оснажи међународни поредак који је омогућио преображај Кине, сада усмерена на то да га преуреди“.

Бернс закључује и да је „немогуће да се оглушимо о чињеницу да у овом новом добу наше супарништво израста на темељу економске међузависности и трговинских веза“.

Шеф ЦИА сматра да је то довело и до „стратегијских зависности, критичне рањивости и озбиљних опасности по нашу безбедност и напредак …али би било лудо разбити везе с економијом каква је Кина, већ морамо осетно смањити опасности, обезбедити ланце снабдевња, заштити наш технолошки развој и улагати у индустријске капацитете“.

(Бета)