Седамнаест година од „Олује“

Београд -- Данас се обележава 17. годишњица страдања Срба у операцији "Олуја" у којој су хрватске снаге убиле укупно 2.650 и протерале 340.000 људи.

У операцији "Олуја", на простору бивше Републике Српске Крајине, погинуло је и нестало близу 2.000 Срба и протерано око 220.000, а у акцији "Маестрал", која је била њен продужетак, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом муслиманске армије, убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Војна операција "Олуја" представља најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења извршених у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 процента жртава били цивили.

Ни 17 година након што је у акцији "Олуја" заузет простор некадашње Крајине, Хрвати и Срби у Хрватској имају опречне ставове о овој војној операцији.

У Хрватској "Олуја" значи велику операцију и велику победу у којој су за само 84 сата, од 4. августа у зору до 7. августа, хрватске снаге заузеле око 10.400 квадратних километара, односно 18,4 одсто територије. Уз подсећање да је у тој операцији погинуло 174, а рањено 1.100 хрватских војника и полицајаца, све време се истиче да је "Олуја" утицала на завршетак рата у БиХ и мирну реинтеграцију источне Хрватске.

С друге стране, о спским жртвама и злочинима над Србима мало се или нимало не говори, иако је последњих година од стране хрватских службених власти одата почаст некима од њих, као што је то са жртвама масакра у Вариводама код Книна који су убијени неколико седмица након "Олује".

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора (ХХО) побијено је 678 цивила, 410 у бившем УН сектору "Југ" који је обухватао северну Далмацију и Лику, а 268 у бившем УН сектору "Север" који је обухватао Банију и Кордун.

ХХО подсећа и на хиљаде спаљених кућа и општу пљачку српске имовине која је уследила након егзодуса.

На евиденцији београдског удружења несталих "Веритас" налазе се имена 1.922 погинулих и несталих Срба из акције "Олуја" и после ње, од чега су око половине били старији од 60 година.

Међу жртвама је 546 жена и 19 лица до 18 година старости, истичу у "Веритасу".

И данас још није расветљена судбина 975 особа, од тога 674 цивила, међу којима је 331 жена, док Хрватска и даље избегава ексхумације из познатих гробних места са најмање 413 посмртних остатака и отеже идентификације 263 ексхумирана, саопштио је "Веритас".

Број избеглих Срба различито се процењује - хрватски извори говоре о бројци од 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о 200.000 до 500.000. Иако отприлике половина оних који су избегли има хрватска документа, вратило их се значајно мање, а многи се након неуспешних покушаја да организују живот у местима одакле су избегли, поново враћају у Србију.

Због свега тога и "Олуја" се различито доживљава јер се сваког 5. августа на празник Победе и домовинске захвалности у Книну приређује централно славље и миса за победу, при чему мало ко од хрватских званичника помене српске жртве, већ сви говоре о величанственој победи.

Срби у Хрватској, односно Српско народно веће (СНВ) као највиши орган њихове мањинске самоуправе и Самостална демократска српска странка (СДСС) као њихов једини парламентарни представник, годишњицу "Олује" обележавају као годишњицу страдања.

Уочи "Олује” одржане су комеморативне седнице одржавају а на њима су челни људи српских организација, активисти и истакнути појединци.

Седници у Загребу присуствовали су и представници амбасаде Србије у Загребу.

У више места служе се парастоси за жртве "Олује", док су на гробљу у Двору и Селишту код Глине, као и Вариводама и Гошићима код Книна у организацији СНВ и СДС С-а постављени крстови као спомен-обележје.

О судбинама страдалих Срба говоре и невладине организације за људска права које се залажу за стварање атмосфере помирења, али и признавање патњи свих жртава што данас није случај.

"Срби су једине цивилне жртве ратова чији је статус непризнат", каже председник СНВ Милорад Пуповац.

Осим што не добијају обештећења, страдали или њихове фамилије који су тужили Хрватску као одговорну, морали су и да плаћају судске трошкове јер су им захтеви одбијани.

Тек недавно Врховни суд је донео одлуку да је Хрватска одговорна за страдање Срба у Вариводама и одбио пресуде нижестепених судова да фамилија једне од жртава плати судске тошкове.

А за ратне злочине за време и након "Олује" осим двојице хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача нико није осуђен, па ни њихов колега Иван Чермак коме се такође судило у Хагу.

Хрватски судови водили су неколико процеса, али су оптужени ослобођени због недостатка доказа, а било је и неколико пресуда за убиства, али као за обична убиства, а не ратни злочин.

Парастос за жртве "Олује"

Поводом 17. годишњице агресије хрватских оружаних снага на Србе, у београдској Цркви светог Марка сутра ће бити служен парастос српским жртвама операције "Олуја".

Парастосу који почиње у 11 часова, између осталих, присуствоваће министар одбране Александар Вучић.

Парастос жртвама "Олује" биће служен у исто време и у Цркви Свете Тројице у Бањалуци у присуству највиших званичника с председником Милорадом Додиком на челу.

После парастоса, на централном гробљу Светог Пантелије биће положени венци и одата пошта страдалима, а након тога у Колу српских сестара, у духу православних обичаја, биће служена даћа.

Обележавање годишњице страдања Срба у операције "Олуја" у Републици Српској почело је данас и траје до 8. августа, до када ће бити одржан низ манифестација на локалном нивоу.

У организацији Одбора владе РС за његовање традиција ослободилачких ратова и "Веритаса" данас је у Бањалуци одржан округли сто на тему "Олуја у светлу међународне правде".

Пред храмом Христа спаса синоћ су Бањалучани запалили 7.000 свећа за побијене Крајишнике.

На Духовној академији обратиће се помоћник министра за рад, социјална и борачка питања Душан Милуновић и председник "Веритаса" Саво Штрбац.

У недељу, 5. августа, жртвама "Олује" биће служен парастос у цркви у Новом, а потом ће чланови породице, пријатељи на челу с представницима општине и СПЦ кренути "путем спаса" којим су Срби из Хрватске бежали у РС.

Они ће на Туњицама, где је подигнут споменик положити венце и одати пошту за око 100 страдалих на подручју од Костајнице до Новог.

Наредног дана биће служен парастос у цркви села Сводно, између Новог и Приједора, а потом ће, поред раније подигнутог металног крста, бити откривена и освештана плоча с именима побијених у избегличкој колони на овом подручју.

У уторак, 7. августа, представници локалне заједнице, СПЦ и невладиних организација положиће венце и на спомен-плочу поред 6,5 метара високог крста поред Петровачке цесте, на месту где су такође побијени Срби у нападу хрватских авиона на избегличку колону.

Документа: Подсетити и на страдање српских цивила

За време и нарочито након "Олује" страдали су и српски цивили, па је зато заједно с обележавањем годишњице "Олује" потребно подсетити и на то, поготово што се тиме не умањује значај те операције, став је невладине организације Документа - Центар за суочавање с прошлошћу, који је изречен на јучерашњој конференцији за медије.

Према речима руководиоца Документе Весне Тершелич, неправоснажном пресудом Хашког суда којом су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач лане осуђени на 24, односно 18 година затвора, утврђено је да су припадници Хрватских оружаних снага и Специјалне полиције против Срба из Крајине починили преко 40 убистава као део распрострањеног и систематског напада на цивилно становништво.

Хашка пресуда битна је за утврђивање чињеничног стања и допринос суочавању с прошлошћу, нарочито у односу на победничку страну, независно о правним дилемама и контроверзама које та пресуда носи због помињања удруженог злочиначког подухвата, рекла је Тершеличева.

Терселичева је истакла и да цивилне жртве рата нису дочекале извињење нити оствариле право на репарације, већ морају да плаћају судске трошкове након што су им одбијени захтеви за обештећење.

Она је критиковала и одсуство озбиљне анализе чињеница о утврђеним злочинима.

"С временом и захваљујући иступима удружења и малог дела политичара видљив је одређени напредак у односу према страдалим српским цивилима, иако је доминантан став колективне друштвене амнезије, нарочито од стране већине припадника Хрватске војске и полиције и највише позиционираних политичких и војних руководилаца", рекла је Терселичева. Документа и удружења Грађански одбор за људска права и осијечки Центар за мир, ненасиље и људска права упозорили су да још нема ни једне правоснажне пресуде за ратне злочине за време и након "Олује" и траже ефикасније процесуирање тих злочина и побољшање статуса цивилних жртава рата.

Према речима медијског координатора Документе Еугена Јаковчића, третман државе према цивилним жртавама рата, независно од њихове националне припадности, више је него срамотан.

Након што нису могле да добију правду на суду, грађанским парницама су тражили обештећење али их губе у већини случајева па морају да плаћају судске трошкове, рекао је он и додао да се протеклих седмица суочавају с навалом захтева цивилних жртава које траже отпис судских трошкова.

Одлуком владе из јуна омогућено је лицима слабог имовног стања да траже да им држава отпише дугове које имају према њој, од казни до судских трошкова, али то не важи за порезе и режије.

Пресуда Врховног суда, који је дао право Јовану Берићу из Варивода код Книна на накнаду штете због убиства својих родитеља, независно од тога што починилац злочина није утврђен, требало би да буде директива осталим судовима, рекао је Јаковчић.

Упозорено је на кампању "Жртве су предуго чекале" путем које поменуте организације траже од одговорних у институцијама да пре свега отпишу парничне трошкове оним фамилијама које су неуспешно ишчекујући процесуирање одговорних за злочине над њиховим најмилијима покренуле тужбене захтеве против Хрватске.

Невладина организација "Жене у црном" организоваће на Тргу Републике у Београду мировну акцију поводом 17. година од Олује. Ову акцију подржали су и Центар за жене жртве рата из Загреба и удружење грађана "Жене Сребренице/Тузла", чије ће активисткиње присуствовати догађају на главном београдском тргу.

(Б92-Бета-Танјуг)