Savet Evrope: Pokrenut postupak protiv Srbije zbog neispunjavanja preporuka u borbi protiv korupcije, ocena za 2017. godinu - „u celini nezadovoljavajuće“; Hitan postupak u Skupštini mora biti izuzetak, a ne pravilo

Iako Srbija nije ispunila preporuke Grupe zemalja protiv korupcije (GREKO), tela Saveta Evrope ni za 2015. godinu, a njeni zvaničnici se pravdaju time da za to imaju vremena do kraja godine, za Srbiju i još osam zemalja je u Savetu Evrope pokrenut postupak zbog, kako se navodi, "u celini nezadovoljavajuće" primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima. Reč je o preporukama GREKO koja deluje u sklopu Saveta Evrope i čiji je godišnji izveštaj za 2017. danas objavljen u Briselu i Strazburu, uz upozorenje da je došlo do "nazadovanja u borbi protiv korupcije".

GREKO je sredinom marta saopštio da Srbija nije primenila nijednu od 13 preporuka tog tela iz 2015. za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

Hitan postupak u Skupštini mora biti izuzetak

Telo Saveta Evrope zaključuje u izveštaju za 2017. da je veoma nizak nivo ispunjenja preporuka "ukupno gledano nezadovoljavajući", i poziva šefa srpske delegacije da dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što pre, a najkasnije do 31. oktobra.

GREKO je 2015. preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Usledio je odgovor Ministarstva pravde Srbije koje je tada najavilo da će otvoriti javnu raspravu o zakonu o lobiranju, koji je upravo u skupštinskoj proceduri i da se užurbano radi na ustavnim amandmanima za oblast pravosuđa, koja su trenutno prosleđena Venecijanskoj komisiji.

Ministarka pravde Nela Kuburović je tada na pitanje o preporukama koje je dao GREKO odgovorila da je to izveštaj iz 2015. i da je ostavljen rok do kraja godine da se „ponovo ispune preporuke koje su date u tom periodu“.

Transparentnost Srbija: Treba da zabrine pokretanje postupka protiv Srbije u SE

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić ocenio je danas da je pokretanje postupka u Savetu Evrope protiv Srbije zbog nezadovoljavajuće primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima nešto što bi sve trebalo da zabrine jer to znači da Srbija u proteklih godinu i po nije ispunila nijednu preporuku koje dobila od organizacije GREKO.

"Treba da nas zabrine činjenica da je naša država dobila rok od godinu i po dana da primeni 13 preporuka GREKO, a da za to vreme nijedna nije bila ispunjena. To treba da nas zabrine jer je GREKO organizacija čije je mišljenje važno u Evropskoj komisiji. Na neki način, ovakvo postupanje govori loše i o spremnosti da se ispune obaveze preuzete na polju evropskih integracija", rekao je Nenadić agenciji Beta.

On je rekao da su u nekim ranijim prilikama Srbija i njena vlast pokazivali veće interesovanje da se ispune preporuke, na primer kada je bilo reči o trećem krugu evaluacije koji se odnosio na izmene krivičnog zakonika i finansiranja političkih stranaka.

"Mislim da je ovde naročito loše to što nije došlo do promene prakse u pogledu zakonodavnog postupka, već je čak došlo i do nekih pogoršanja. Pre svega kada je reč o završnoj fazi usvajanja zakona u Skupštini kroz nedavno uvedenu praksu podnošenja amandmana radi izbegavanja rasprave o zakonskim predlozima", rekao je Nenadić.

Postupak protiv još osam zemalja

Postupak zbog nesprovođenja preporuka ovog tela Saveta Evrope je, pored Srbije, pokrenut i za Belgiju, Mađarsku, Irsku, Luksemburg, Portugal, Rumuniju, Španiju i Tursku.

U toku je postupak GREKO i za Belorusiju i Švajcarsku, za koje je ranije već data ocena usredsređena na zahteve da se slučajevi korupcije podvedu pod kriminal, kao i da mora postojati uvid u "političko finansiranje" i opšti zakonski okvir za sprečavanje korupcije.

Savet Evrope i GREKO u posebnom saopštenju ističu da je "u nekim evropskim zemljama u 2017. godini došlo do zastoja i izmena zakonskih inicijativa za pospešenje reformi prethodno pokrenutih za jačanje sprečavanja korupcije, ili se spremaju reforme koje bi mogle dovesti do kršenja normi Saveta Evrope za suzbijanje korupcije".

"Uprkos u celini ostvarenom napretku, sporija je primena novih mera za suzbijanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima", naglašava GREKO.

Ovo telo Saveta Evrope ističe ključnu ulogu novinara u borbi protiv korupcije i odaje priznanje malteškoj novinarki Dafne Karuane Galiciji, čije ubistvo, kako je navedeno, "ponovo iznosi na videlo nužnost da se zaštite novinari koji istražuju korupciju i pred pravdu izvedu vinovnici zločina protiv njih".

Nove zakonodavne inicijative u nekim evropskim zemljama suprotne su reformama koje su prethodno pokrenute u cilju sprečavanja korupcije, a neke započete reforme bi mogle da dovedu do kršenja antikorupcijskih standarda Saveta Evrope, ocenjeno je u danas objavljenom godišnjem izveštaju Grupa zemalja protiv korupcije (GREKO), tela Saveta Evrope.

Korupcija je pretnja demokratiji

U izveštaju o korupciji u Evropi za 2017. godinu navodi se da je ukupno gledano postignut napredak u uvođenju novih mera suzbijanja korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima, ali da je njihova primena u praksi ostala sporija nego što je potrebno.

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je korupcija na nacionalnom i međunarodnom nivou predstavlja veliku pretnju demokratiji.

"Od ključne je važnosti da nacionalne vlasti i međunarodna tela zauzmu jasan stav protiv korupcije i da brzo primene antikorupcijske mere. Moramo da osiguramo punu primenu preporuka GREKO u zakonu i praksi", saopštio je Savet Evrope.

Predsednik GREKO Marin Mrčela izjavio je uoči objavljivanja izveštaja da je 2017. bilo brojnih navoda o korupciji u mnogim zemljama i institucijama, upozorivši da se napredak u borbi protiv korupcije ne može uzimati "zdravo za gotovo" jer uvek postoji opasnost od nazadovanja.

"Politički lideri treba da pokažu snažno vođstvo u borbi protiv korupcije. Poslanici sudije i tužioci treba da budu za primer, a gradjani treba da zahtevaju od svojih predstavnika ne samo da postupaju u skladu sa zakonom, nego i prema najvišim etičkim standardima" rekao je Mrčela.

U izveštaju GREKO se navodi da je najniži nivo usklađenosti zemalja članica tog tela sa njegovim preporukama kada su u pitanju poslanici.

Do kraja 2017. godine, nije ispunjena gotovo trećina (30 odsto) preporuka za borbu protiv korupcije među poslanicima, delimično je primenjeno 44,4 odsto, a potpuno sprovedena svaka četvrta (25,4 odsto). Te preporuke se uglavnom odnose na prijavljivanje imovine, ograničavanje poslovnih aktivnosti van parlamenta, transparentost kontakata s lobistima i upravljanje sukobima interesa.

Kada su u pitanju sudije, zemlje u kojima je urađena analiza u potpunosti su primenile 42,6 odsto preporuka GREKO, 36 odsto preporuka je delimično primenjeno, a svaka peta (21 odsto) nije sprovedena. Preporuke se odnose na procedure izbora, premeštaja ili unapređenja, kao i na kodeks ponašanja sudija, koji tek treba da usvoji trećina zemalja.

Najbolji rezultati postignuti su u usklađivanju s preporukama za tužioce. Više od polovine preporuka (54 odsto) je ispunjeno, 32 odsto je delimično sprovedeno, a nije primenjeno 14 odsto.

(Beta, Insajder)