Саша Јанковић: Службе безбедности прислушкују више хиљада грађана у Србији

Београд - Број задирања у приватне интернет и телефонске комуникације грађана од служби безбедности мери се цифром од више хиљада, каже за Данас Саша Јанковић, заштитник права грађана.

Како објашњава Јанковић, њему повереник за информације Родољуб Шабић, који је задужен за то, редовно прослеђује информације о броју случајева у којима су службе безбедности надзирале телефонске и интернет комуникације грађана.

- Прелиминарни резултати су више него забрињавајући, и када извештај о томе буде објављен, видеће се зашто смо поводом више закона тражили одлуку Уставног суда. Не оспоравамо законе пред Уставним судом из академских разлога и да би правнички терали „мак на конац“, већ зато што ситуација на терену показује да је број задирања у приватне комуникације грађана већи него што може и да се претпостави - каже Саша Јанковић.

Јанковић и Шабић су у уторак затражили од Уставног суда Србије да донесе привремену меру забране полицији да прикупља податке о комуникацијама грађана без одлуке суда. Истовремено су поднели и иницијативу за оцену уставности Закона о кривичном поступку (ЗКП) који је пре два месеца ступио на снагу. Оспорена је одредба ЗКП према којој полиција може прибављати листинге, локације и друге податке о телефонском саобраћају грађана по одлуци тужиоца, а не суда.

Јанковић подсећа да се Уставни суд већ у два наврата изјаснио да је прислушкивање грађана без судске одлуке неуставно. Први пут је то учињено поводом Закона о електронским комуникацијама пре годину дана, а други пут пре месец дана поводом Закона о Војнобезбедносној агенцији (ВБА) и Војнообавештајној агенцији (ВОА). Оба пута подносиоци иницијативе су били омбудсман и повереник.

- После тих одлука, надлежне институције морале би без одлагања да припреме измене закона и да рад служби безбедности доведу у склад са Уставом Србије. Судови би морали да организују дежурства како би те службе добиле одлуке хитно и брзо када им је то потребно - сматра Саша Јанковић и подвлачи да је обавеза државних органа да раде уставно.

Говорећи о исходу разговора са представницима служби безбедности, Јанковић је навео да су представници ВОА и ВБА навели да ће одлуке о привременом надзору комуникација грађана доносити директор ВБА, све док одлука Уставног суда не буде објављена у Службеном гласнику. Представници полиције су пак рекли да ће прикупљати податке као и досад све док се Уставни суд не изјасни о ЗКП.

- Најсавеснији су били представници БИА, који су рекли да ће свој рад ускладити са одлукама Уставног суда, иако се оне формално не односе на њих, подсећа Јанковић.

Иначе, у новије време, податке о броју прислушкиваних грађана, објавило је само Тужилаштво за ратне злочине. Како је наведено поводом закључења рада Акционог тима за лоцирање и хапшење хашких бегунаца, у склопу рада овог тела „предузете су мере надзора телефонских и других комуникација према 630 лица“.

На питање зашто одлука Уставног суда о Закону о ВБА и ВОА још није штампана у Службеном гласнику, председник овог суда Драгиша Слијепчевић каже да је реч о процедури. „Није Уставни суд прекршајни суд па да осуђене шаље у притвор у року од једног дана. Радна тела Уставног суда имају дефинисане обавезе када је реч о року за објављивање одлука“, каже Слијепчевић за Данас.

У администрацији Уставног суда Данасу је речено да је текст одлуке послат у редакцију Службеног гласника и да се објављивање очекује следеће седмице. По пословнику Уставног суда, одлука се доставља у року од 30 дана од дана одлучивања. Одлука о Закону о ВБА је иначе донета на седници 19. априла и објављена на електронској презентацији Уставног суда.

(Данас)